Nema novca za subvencije stanova

Za subvencije je u 2008. izdvojena sedmina prošlogodišnje sume, a i uslov koji je država propisala - da se za 40.000 evra kupi stan do 50 kvadrata biće teško ispuniti. Tako, potencijalnim kupcima nekretnina koji nemaju gotovine ostaju krediti koji su osigurani kod Nacionalne korporacije i stambeni krediti iz sopstvenog potencijala banke.

Oko 14 miliona dinara država će svakog meseca izdvajati za subvencionisanje stambenih kredita.

Ako interesovanje bude slično kao i prošle godine, mnogi bi mogli da ostanu "bez krova nad glavom".

Kad nema para za subvencionisane, druga opcija su osigurani krediti. Za ovu vrstu kreditiranja država ne izdvaja novac direktno, već kao povećanje osnovnog kapitala Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, objašnjava državni sekretar Ministarstva finansija Slobodan Ilić.

“U ovom trenutku, imajući u vidu da država ne raspolaže sredstvima u budžetu zbog efekata svetske ekonomske krize, ove godine se neće vršiti, bar u prvoj polovini godine, a mislim i tokom čitave godine, dokapitalizacija Nacionalne korporacije sredstvima iz budžeta, nego samo dobiti koje je korporacija ostvarila u 2008. godini”, navodi on.

“I to će biti osnova za proširenje bilo koje druge aktivnosti koja se ne odnosi na subvencionisane stambene kredite”, kaže Ilić.

Direktor Nacionalne korporacija za osiguranje stambenih kredita Aleksandar Jović tvrdi da zastoja kod osiguranih kredita ipak neće biti.

“Neće biti nikakvih problema tokom godine za bilo koji osigurani kredit, biće dovoljno prostora i mogućnosti da se osigura. A da li postoji mogućnost da ne bude dovoljno sredstava za subvencionisane stambene kredite, teoretski je moguće, ali u uslovima ovakve tražnje ne verujem da će to biti problem”, kaže Jović.

Olakšavajuću okolnost za kupovinu stana na kredit građani su nedavno dobili od Narodne banke Srbije.

Na osnovu njene uredbe, banke sada mogu da odobravaju kredite i bez učešća i depozita. Da li će to i uraditi ostavljeno je da banke same odluče. Iako konačnu odluku još nisu saopštile, mnoge tvrdi da im je hipoteka bitnija od učešća ili depozita.

“Dobro obezbeđenje je za banku primarno, naravno i opšti uslovi koje neki korisnik kredita ima. Za banku je isto da li će imati 30 procenata učešća u tom kreditu, uz recimo period otplate od 10 godina, ili bez učešća 15 godina”, kaže generalni sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić.

“Šta je za banku bitno? Da neko plaća redovno svoju obavezu. A to znači da ima kreditnu sposobnost, i da banka ima dovoljno jako i dobro pokriće, hipoteku”, objašnjava on.

“Imajući u vidu da klijenti više neće morati da polažu depozit, i samim tim i taj kredit će biti jeftiniji za njih. Što se tiče naše kreditne politike, mi uvek odobravamo kredite klijentima za koje očekujemo da će vratiti ta sredstva”, kaže Danilo Đurović iz EFG banke. Subvencionisani stambeni krediti su najpovoljniji način zaduživanja. Na deo koji daje država kamata se plaća svega 0,1 odsto, dok je kamata na ostatak duga ispod 10 odsto.

Za kredite osigurane kod Nacionalne korporacije država ne obezbeđuje novac, dok su kamate za nekoliko procenata više.

Krediti iz sopstvenog potencijala banke su najskuplje vrste pozajmica. Odobrava ih veoma malo banaka na tržištu Srbije, a kamata je i preko 20 odsto.