Šta je to evropski identitet

Istraživači organizacije "Notr Europ" posetili su Temišvar, Torino, Lođ, Dablin, Malme i Beograd, dok su fotografi potražili inspiraciju za svoj rad. Posle Pariza, izložba fotografija iz ovih šest gradova otvorena je protekle nedelje u Briselu, u komitetu Regiona, tokom Foruma "Interkulturalni dijalog u srcu evropskih regiona i gradova".

Iako na prvi pogled Temišvar, Torino, Lođ, Dablin, Malme i Beograd nemaju ništa zajedničko, reč je zapravo o tri para međusobno povezanih gradova.

Kako nam je objasnila antropolog Aziliz Goez iz organizacije "Notr Europe", koja je učestvovala u istraživanju, veza između Dablina i poljskog grada Lođa je veliki broj Poljaka u Irskoj, u Torinu su se skrasili mnogi Rumuni, dok je veliki broj ljudi iz Srbije još u periodu 60-tih i 70-tih godina 20. veka otišao u Švedsku.

Taj broj se u Malmeu dodatno povećao posle raspada bivše Jugoslavije.

"Izabrali smo šest gradova, čije države su ušle u različito vreme u EU, među njima je i Beograd koji još uvek nije. Torino je predstavnik osnivača Unije, Švedska se pridružila 1995, Dablin još i ranije, 70-tih, a potom imamo poljski grad koji se pridružio 2004. i Rumuniju, koja je se pridružila 2007. godine", kazala je Aziliz Goez.

"Pokušali smo da odaberemo gradove koji imaju različita iskustva u integraciji, a u slučaju Beograda grad koji je još van granica Evropske unije", rekla je ona.

Činjenica da je od svih gradova, jedino Beograd i dalje van EU, osetili su istraživači tokom brojnih razgovora, objašnjava Aziliz Goez.

"Oseća se da je pitanje ulaska u EU ili ne, zaista životno u Srbiji. Mi smo poslednji put bili u Beogradu za vreme kampanje za predsednika i veći deo debate vođen je o Kosovu, ali i Evropi. Ako ne glasamo za demokrate ili LDP to znači ne Evropi. Sa kim god smo razgovarali svako nam je to rekao", kaže ona.

"To je veliki kontrast u odnosu na situaciju u starim članicama Unije – Torinu ili Dablinu. Kada jednom uđete to više nije pitanje života ili smrti. Tada možete postati skeptični i sebični u smislu da kada ste se vi ukrcali više niko ne mora", kazala je Aziliz Goez.

Delovi istraživanja i razgovora vođenih u ovih šest gradova objavljeni su u knjizi, a ceo projekat obuhvata i fotografije iz ovih gradova.

Fotografije, međutim nisu sve dokumentarne. Osim onih koje pokazuju realnu situaciju, kao što je recimo jedna na kojoj se vidi sahrana nekadašnje partizanke, mnoge su plod fikcije.

Vanson Marsilesi iz Fotografske agencije "VU" kaže da je cilj bio da se prikaže emocija i stanje u kom se neki grad nalazi.

"To je pokušaj da se prikaže neka vrsta fikcije koju možemo pronaći danas u Beogradu. Izvan Evrope, a van Evrope - grad prošlosti, ali i budućnosti", rekao je Marsilesi.

"Radili smo sa običnim, anonimnim građanima, ali i sa glumcima. Sa nekima smo komponovali scene, situacije koje mogu dočarati duh u kom grad živi", objašnjava Marsilesi.

Izložbu i knjigu će imati priliku da vide i Beograđani, ali tek u novembru sledeće godine.

Kako su nam objasnili sagovornici, u to vreme će se u EU obeležavati 20 godina pada Berlinskog zida, pa će oni, kako kažu, na taj način pokušati da pokažu da se, iako je jedan zid srušen, pojavio novi i to oko Srbije.