Šta je to evropski identitet

Evropski indetitet ne postoji.

Da li, Iranci i Kinezi imaju taj ''Azijski'' identitet?
Da li Svedjani i Bugari imaju isti ''Evropski'' identitet?

Ovo mi samo izgleda kao diktaturska imerijalisticka nebuloza, da svi zaboravimo nase ''primitivne'' identitete, i postanemo onako kako Nemci misle mi treba da budemo.

EU nije identitet, niti je Evropa. EU je ekonomska zajednica, a Evropa kontinent na kome smo se zadesili da zivimo.

Uskoro ce da teraju Juzno Ameirkance da usvoje ''Evropski identitet''.

Kakve gluposti.

Evropski identitet je nesto sto ne postoji ali sto ce evro-inzinjeri u narednim godinama proizvesti i relativno zaokruziti.. nesto kao npr sovjetski ili jugoslovenski identitet. Za nekoliko mjeseci vidjecemo i sta znaci americki identitet, kada posledice ekonomske krize budu ozbiljnije i vidljivije u SAD.

Evropski identitet je nesto sto postoji vekovima u Evropi. Ljudi koji geografski zive u Evropi ali su nosioci Maloazijskog mentalita i kulture to naravno ne mogu da shvate, po logici - ono sto ja nemam i sta mi je strano - nemaju ni drugi.

Mislim da evropski identitet postoji, ali je jako relativan pojam.

Na evropskom kotinentu ga nismo svesni posto se ovde jos uvek drzimo svojih plemena/nacija. Tek ako odes da zivis u Japan, Fidzi ili neku slicnu egzotiku sa, za nas, naopakim obicajima, onda se i Norvezanu radujes k'o bratu rodjenom (a verovatno i on tebi)...

Mislim da i te kako postoji Evropski identit. To su ljudi sirokih pogleda, osoblodjeni svojih istorijskih bremena koji putuju slobodno iz zemlje u zemlju.
Problem je u tome sto se u Srbiji vrlo malo radi na informisanju gradjana o tome sta je to Evropa, kako je nastala EU, i kakav je ekonomski napredak doneo nerazvijenin regionima.
Prvih 40 godina dvadesetog veka je proslo u ratovima koji su zahvatili celu teritoriju Evrope, dok u drugoj polovini dvadesetog i, nadam se u ovom dvadeset prvom stanovnici EU zive u miru.
To zasluga velikih vizionara kao sto su bili Adenauer i Degol.
Na zalost na ovim prostorima vizionari se jos uvek smatraju jako opasnim ljudima koji prete da preokrenu status kvo koji moraju da se sprece. "Gde nema vizije, narod propada."

Lepa ideja. Naravno da evropski identitet postoji. Evropski narodi i drzave su se razvijale vekovima jedni s drugima, pod uzajamnim kulturnim i drugim uticajima, i svako ko ode jednom na neki drugi kontinent, u arapski svet, Indiju, Kinu, Afriku pa cak i u SAD shvati koliko zajednickog imaju Evopljani, npr. gore navedeni Svedjani i Bugari. Razlike su samo nijanse u odnosu na razlike sa vanevropskim zemljama.

Kad se govori o evropskom identitetu onda se tu izricito misli na bivse kolonijalne imperije Zapada koje su nekada vladale svijetom. Iako neke od njih, sada vrlo male drzavice kontinentalne Evrope, zadrzavaju to pravo u smislu neke "velicine" i proslosti. Prema tome termin Evropa, evropljanini, jos uvijek nosi iskljucivo samo taj dio kontinentalne Evrope koji je na neki nacin i "prisvojio" tu titulu kao "plemicku". Kada se govori o ostalima istocno od germanskog koridora onda se tu misli samo na "podidentitet" . Istocna Evropa i Balkan
se tretiraju razlictito iako Grckoj, na izvjestan nacin, mnogo vise imponira sopstveni identitet od bilo kakvog drugog vezanog za kontinentalnu Evropu.Preostaje slovenski dio koji se vrlo smisljeno iskljucuje i mora da prihvati jedan specificni "podidentitet" koji se namjerno dodaje kao cinjenica
istoriskih predrasuda.Cak i kombinacije gradova koji su izabrani za tu socijalnu studiju govori o extremnim slucajevima podredjenosti "gostiju" prema domacinima. Rumuni se u Torinu ne osjecaju evropljanima isto kao sto se katolici Poljaci ne osjecaju Ircima bez obzira na istu religiju. Ako Srbi nemaju tih problema u Malmeu onda ih vjerovatno ne vide. U pitanju su i socijalne razlike koje se namecu kao iskljucenje bez obzira na dobronamjernost kao i predrasude iz proslosti koje su upecacene u kulturu zapadnoevropske srednje klase nesto slicno americkom slucaju u odnosu na Meksiko, Latinsku i Juznu Ameriku.
Ponekad je mnogo prakticnije suociti se sa stvarnoscu i izabrati onaj identitet koji najvise odgovara i ne pokusavati stalno "praviti se Francuz".

Ideologija nacionalizama od pre dva veka je na Balkanu stvorila najbrojnije mase ideoloskih podanika. Otuda slepo verovanje da su samo Srbi, Hrvati, Grci i Albanci nacije od pamtiveka, a Jugosloveni, Evropljani, Crnogorci, Bunjevci ili Egipcani, izmisljene nacionalne grupe koje bi trebalo da se utope u vec postojece.

Medjutim, retko se ko iz postojecih nacija pita sta su im daleki preci bili pre nego sto su postali deo skupine koja se danas zove Srbima, Hrvatima, Albancima. Malo ko prica da je hriscana bilo svega nekoliko hiljada u vremenima kada su se najvece i najbrojnije civilizacije divile bogovima pataka, gusaka, lepog i ruznog vremena, seksa i ratova, salami i zaklanih jarica. Svi polaze od cinjenice da ono sto danas postoji je oduvek postojalo a da ono sto tek zapocinje svoj zivot ne moze da postoji.

Uzalud je pricati onima koji brane postojanje drugih identiteta da u Evropskoj Uniji od 500 miliona gradjana njih 5 do 7% se prvenstveno ili iskljucivo izjasnjava Evropljanima. Dabome da je to mali procenat ali kada pretocimo isti u brojke dobijamo skupinu od 25 miliona ljudi. Nemci ili Poljaci mozda i mogu biti skepticni. Ne mogu da razumem da neki ljudi koji ostavljaju komentare na ovom sajtu a pripadaju skupini of 7 miliona Srba uzimaju sebi za pravo da grupi od 25 miliona Evropljana sirom Evropske Unije brane da se osecaju ili izjasnjavaju Evropljanima. Biti Srbin ili Hrvat je prirodno, pa makar zbog toga imali Jasenovce i Vukovare svakih 50 godina, ali biti Evropljanin ili ne daj boze Jugosloven je neprirodno, pa makar to znacilo 70 godina mira i blagostanja na nasem kontinentu.

Samo zato sto nismo u stanju da instinktivno i spontano odgovrimo 'Ja sam Evropljanin' (a da se ne nalazimo van evropskog kontinenta) ne znaci da nemamo evropski identitet. Filozof Peter Burgess je smatrao da je to do jezicke barijere, koja nas sprecava da kroz upotrebu svakodnevnog jezika odgovorimo na jedno pitanje koje nam se ne postavlja cesto. Medjutim, rec je i o slozenosti samog koncepta evropskog identiteta. Mnogi ljudi su skloni da ga posmatraju kao nekakvu vestacku tvorevinu, sto moze biti nametnuto 'odozgore', ili nesto sto je neizbezno u sukobu sa nasim nacionalnim ili etnickim identitetom (za koje cak osecamo i afekciju - kada npr 'nas' fudbalski tim pobedi sampionat). Mnoge studije su pobile ovo poslednje stanoviste da je vise identiteta u jednoj osobi je u neizbeznom konfliktu. Medjutim, u vecini analiza evropski identitet je bio na margini (u odnosu na gorepomenuti nacionalni), stajuci neposredno pre najopstijeg, 'svetskog' identiteta, sto svakako nije od pomoci u njegovom identifikovanju. Evropski identitet je jako korisna ‘stvar’ jer nam pomaze da posmatramo sebe I druge kao deo jednog sistema, time terajuci ljude da se dublje zamisle kada je rec o pitanjima koja se ticu imigranata, daljeg uvecanja eu ili kuturnih manjina. Takodje, to je nesto sto dolazi sa godinama. Mladji ljudi koji uzivaju mogucnost skolovanja u drugoj evropskoj zemlji, ili koji mogu neometano da putuju I rade u drugim evropskim zemljama svakako ce se vise osecati ‘Evropljanima’ nego neki Rumun od 60 godina, koji je postao deo EU od prosle godine. Tesko je nabrojati sta recimo Grcka I Belgija imaju zajedicko u kulturnom, religioznom, I drugom vrednosnom pogledu, te stoga ni ne bi trebalo dokazivati postojanje evropskog identita iz tog kulturoloskog aspekta (iako to nije nemoguce – uvek ce se pre naci slicnost izmedju ove dve zemlje nego izmedju Grcke I npr Kine). Za sada je sigurno da imaju zajednicku zastavu, pasos, mogucnost putovanja sa licnom kartom u Sengen zoni….uticaj ovih simbola Unije ce svakako jacati s' vremenom I u odnosu na mladje generacije. (za vise informacija o postojanju I jacanju evropskog identiteta kroz civilnu komponentu politckog identiteta citajte Majkla Brutera, 2003,2005)

Evropski identitet je nesto sto ne postoji ali sto ce evro-inzinjeri u narednim godinama proizvesti i relativno zaokruziti.. nesto kao npr sovjetski ili jugoslovenski identitet. Za nekoliko mjeseci vidjecemo i sta znaci americki identitet, kada posledice ekonomske krize budu ozbiljnije i vidljivije u SAD.

Evropski indetitet ne postoji.

Da li, Iranci i Kinezi imaju taj ''Azijski'' identitet?
Da li Svedjani i Bugari imaju isti ''Evropski'' identitet?

Ovo mi samo izgleda kao diktaturska imerijalisticka nebuloza, da svi zaboravimo nase ''primitivne'' identitete, i postanemo onako kako Nemci misle mi treba da budemo.

EU nije identitet, niti je Evropa. EU je ekonomska zajednica, a Evropa kontinent na kome smo se zadesili da zivimo.

Uskoro ce da teraju Juzno Ameirkance da usvoje ''Evropski identitet''.

Kakve gluposti.

Mislim da i te kako postoji Evropski identit. To su ljudi sirokih pogleda, osoblodjeni svojih istorijskih bremena koji putuju slobodno iz zemlje u zemlju.
Problem je u tome sto se u Srbiji vrlo malo radi na informisanju gradjana o tome sta je to Evropa, kako je nastala EU, i kakav je ekonomski napredak doneo nerazvijenin regionima.
Prvih 40 godina dvadesetog veka je proslo u ratovima koji su zahvatili celu teritoriju Evrope, dok u drugoj polovini dvadesetog i, nadam se u ovom dvadeset prvom stanovnici EU zive u miru.
To zasluga velikih vizionara kao sto su bili Adenauer i Degol.
Na zalost na ovim prostorima vizionari se jos uvek smatraju jako opasnim ljudima koji prete da preokrenu status kvo koji moraju da se sprece. "Gde nema vizije, narod propada."

Evropski identitet je nesto sto postoji vekovima u Evropi. Ljudi koji geografski zive u Evropi ali su nosioci Maloazijskog mentalita i kulture to naravno ne mogu da shvate, po logici - ono sto ja nemam i sta mi je strano - nemaju ni drugi.

Lepa ideja. Naravno da evropski identitet postoji. Evropski narodi i drzave su se razvijale vekovima jedni s drugima, pod uzajamnim kulturnim i drugim uticajima, i svako ko ode jednom na neki drugi kontinent, u arapski svet, Indiju, Kinu, Afriku pa cak i u SAD shvati koliko zajednickog imaju Evopljani, npr. gore navedeni Svedjani i Bugari. Razlike su samo nijanse u odnosu na razlike sa vanevropskim zemljama.

Kad se govori o evropskom identitetu onda se tu izricito misli na bivse kolonijalne imperije Zapada koje su nekada vladale svijetom. Iako neke od njih, sada vrlo male drzavice kontinentalne Evrope, zadrzavaju to pravo u smislu neke "velicine" i proslosti. Prema tome termin Evropa, evropljanini, jos uvijek nosi iskljucivo samo taj dio kontinentalne Evrope koji je na neki nacin i "prisvojio" tu titulu kao "plemicku". Kada se govori o ostalima istocno od germanskog koridora onda se tu misli samo na "podidentitet" . Istocna Evropa i Balkan
se tretiraju razlictito iako Grckoj, na izvjestan nacin, mnogo vise imponira sopstveni identitet od bilo kakvog drugog vezanog za kontinentalnu Evropu.Preostaje slovenski dio koji se vrlo smisljeno iskljucuje i mora da prihvati jedan specificni "podidentitet" koji se namjerno dodaje kao cinjenica
istoriskih predrasuda.Cak i kombinacije gradova koji su izabrani za tu socijalnu studiju govori o extremnim slucajevima podredjenosti "gostiju" prema domacinima. Rumuni se u Torinu ne osjecaju evropljanima isto kao sto se katolici Poljaci ne osjecaju Ircima bez obzira na istu religiju. Ako Srbi nemaju tih problema u Malmeu onda ih vjerovatno ne vide. U pitanju su i socijalne razlike koje se namecu kao iskljucenje bez obzira na dobronamjernost kao i predrasude iz proslosti koje su upecacene u kulturu zapadnoevropske srednje klase nesto slicno americkom slucaju u odnosu na Meksiko, Latinsku i Juznu Ameriku.
Ponekad je mnogo prakticnije suociti se sa stvarnoscu i izabrati onaj identitet koji najvise odgovara i ne pokusavati stalno "praviti se Francuz".

Mislim da evropski identitet postoji, ali je jako relativan pojam.

Na evropskom kotinentu ga nismo svesni posto se ovde jos uvek drzimo svojih plemena/nacija. Tek ako odes da zivis u Japan, Fidzi ili neku slicnu egzotiku sa, za nas, naopakim obicajima, onda se i Norvezanu radujes k'o bratu rodjenom (a verovatno i on tebi)...

Samo zato sto nismo u stanju da instinktivno i spontano odgovrimo 'Ja sam Evropljanin' (a da se ne nalazimo van evropskog kontinenta) ne znaci da nemamo evropski identitet. Filozof Peter Burgess je smatrao da je to do jezicke barijere, koja nas sprecava da kroz upotrebu svakodnevnog jezika odgovorimo na jedno pitanje koje nam se ne postavlja cesto. Medjutim, rec je i o slozenosti samog koncepta evropskog identiteta. Mnogi ljudi su skloni da ga posmatraju kao nekakvu vestacku tvorevinu, sto moze biti nametnuto 'odozgore', ili nesto sto je neizbezno u sukobu sa nasim nacionalnim ili etnickim identitetom (za koje cak osecamo i afekciju - kada npr 'nas' fudbalski tim pobedi sampionat). Mnoge studije su pobile ovo poslednje stanoviste da je vise identiteta u jednoj osobi je u neizbeznom konfliktu. Medjutim, u vecini analiza evropski identitet je bio na margini (u odnosu na gorepomenuti nacionalni), stajuci neposredno pre najopstijeg, 'svetskog' identiteta, sto svakako nije od pomoci u njegovom identifikovanju. Evropski identitet je jako korisna ‘stvar’ jer nam pomaze da posmatramo sebe I druge kao deo jednog sistema, time terajuci ljude da se dublje zamisle kada je rec o pitanjima koja se ticu imigranata, daljeg uvecanja eu ili kuturnih manjina. Takodje, to je nesto sto dolazi sa godinama. Mladji ljudi koji uzivaju mogucnost skolovanja u drugoj evropskoj zemlji, ili koji mogu neometano da putuju I rade u drugim evropskim zemljama svakako ce se vise osecati ‘Evropljanima’ nego neki Rumun od 60 godina, koji je postao deo EU od prosle godine. Tesko je nabrojati sta recimo Grcka I Belgija imaju zajedicko u kulturnom, religioznom, I drugom vrednosnom pogledu, te stoga ni ne bi trebalo dokazivati postojanje evropskog identita iz tog kulturoloskog aspekta (iako to nije nemoguce – uvek ce se pre naci slicnost izmedju ove dve zemlje nego izmedju Grcke I npr Kine). Za sada je sigurno da imaju zajednicku zastavu, pasos, mogucnost putovanja sa licnom kartom u Sengen zoni….uticaj ovih simbola Unije ce svakako jacati s' vremenom I u odnosu na mladje generacije. (za vise informacija o postojanju I jacanju evropskog identiteta kroz civilnu komponentu politckog identiteta citajte Majkla Brutera, 2003,2005)

Ideologija nacionalizama od pre dva veka je na Balkanu stvorila najbrojnije mase ideoloskih podanika. Otuda slepo verovanje da su samo Srbi, Hrvati, Grci i Albanci nacije od pamtiveka, a Jugosloveni, Evropljani, Crnogorci, Bunjevci ili Egipcani, izmisljene nacionalne grupe koje bi trebalo da se utope u vec postojece.

Medjutim, retko se ko iz postojecih nacija pita sta su im daleki preci bili pre nego sto su postali deo skupine koja se danas zove Srbima, Hrvatima, Albancima. Malo ko prica da je hriscana bilo svega nekoliko hiljada u vremenima kada su se najvece i najbrojnije civilizacije divile bogovima pataka, gusaka, lepog i ruznog vremena, seksa i ratova, salami i zaklanih jarica. Svi polaze od cinjenice da ono sto danas postoji je oduvek postojalo a da ono sto tek zapocinje svoj zivot ne moze da postoji.

Uzalud je pricati onima koji brane postojanje drugih identiteta da u Evropskoj Uniji od 500 miliona gradjana njih 5 do 7% se prvenstveno ili iskljucivo izjasnjava Evropljanima. Dabome da je to mali procenat ali kada pretocimo isti u brojke dobijamo skupinu od 25 miliona ljudi. Nemci ili Poljaci mozda i mogu biti skepticni. Ne mogu da razumem da neki ljudi koji ostavljaju komentare na ovom sajtu a pripadaju skupini of 7 miliona Srba uzimaju sebi za pravo da grupi od 25 miliona Evropljana sirom Evropske Unije brane da se osecaju ili izjasnjavaju Evropljanima. Biti Srbin ili Hrvat je prirodno, pa makar zbog toga imali Jasenovce i Vukovare svakih 50 godina, ali biti Evropljanin ili ne daj boze Jugosloven je neprirodno, pa makar to znacilo 70 godina mira i blagostanja na nasem kontinentu.