Ruski stručnjaci slučajno otkrili: S-400 zaostaje 30 godina za modernim PVO sistemima

S obzirom na ovo novopronađeno razumevanje ograničenja sistema, sada je očigledno da S-400 značajno zaostaje za modernom protivvazdušnom tehnologijom za otprilike 30 godina.

Naizgled hvalisav narativ o ruskom arsenalu naoružanja neočekivano je otkrilo da se, suprotno višestrukim izjavama, odbrambene sposobnosti kompleksa S-400 ne protežu na borbu protiv balističkih projektila.

Dok su ruski stručnjaci pokušavali da okarakterišu superiornost S-400 nad zapadnim kolegama, njihova objašnjenja su neočekivano naglasila ne prednost, već tehnološko zaostajanje u njegovom razvoju.

Pažnja je posebno koncentrisana na projektil 40N6, sa narudžbinama od 1.000 u poslednje tri godine. Ovaj naglasak proizilazi iz ranijeg priznanja Ruske Federacije u kojem se navodi da druga ključna raketa u odbrambenom sistemu S-400, 9M96, ne vrši kinetičko presretanje. Umesto toga, samo olakšava eksploziju mete u blizini.

U kontekstu balističkog napada na metu, ranije je navedeno da raketa 40N6 "zahvata i neutrališe neprijateljsku bojevu glavu pljuskom metalnih fragmenata". U tom cilju, projektil to može potencijalno da postigne na minimalnoj udaljenosti od samo 15 kilometara, o čemu svedoče njene ranije objavljene karakteristike.

Međutim, primetno je da projektil 40N6 ne preduzima kinetičko presretanje mete. Posebno, njeno nanošenje štete kroz krhotine ne garantuje sigurnu neutralizaciju balističke rakete.

Zato se može povući paralela sa Patriot PAC 2 iz kasnih 80-ih, za koji se smatralo da je posebno rekonstruisan za presretanje balističkih projektila. Za ovaj zadatak je bilo predviđeno poboljšanje rada radarskog detonatora i povećanje težine udarnih elemenata sa 2 na 45 grama.

Tokom Zalivskog rata 1991. godine, pojavile su se tvrdnje da je presretnuta 41 od 42 iračke rakete Skad, što predstavlja stopu pogađanja od 97%. Međutim, ovaj procenat je kasnije smanjen na umerenijih 55%.

Nakon nezavisne istrage o finansijskim izdacima nastalim za nadogradnju Patriot-a na PAC 2, kongresni komitet je 1992. godine postulirao da je efikasnost Patriotovog tada aktuelnog modela iznosila samo 9%.