Ko je Srbin koji je poginuo u Ukrajini? Nije bio prvi put na ratištu

Informaciju je 7. aprila potvrdio njegov brat na društvenim mrežama, koji se u objavi i oprostio od njega.

"Nadam se da ću dočekati njegov kovčeg i da ću ga sahraniti na ruskom groblju u Beogradu, jer smatram da bi on tako želeo, da bude blizu kuće, a na groblju zemlje za koju je dao svoj život", piše u objavi.

Kako se deli na Telegram kanalima, gde se vest najpre proširila, Dimitrijević je početkom aprila poginuo na frontu kod Luganska na istoku Ukrajine.

Iz Ministarstva spoljnih poslova za Radio Slobodna Evropa (RSE) kažu da ne poseduju nikakve informacije o Dimitrijeviću – niti da je otišao u Ukrajinu, niti da je poginuo.

Stefan Dimitrijević, poznatiji kao Stefan Ćelavi, bio je na frontu u Donbasu i 2014. godine, kada je učestvovao u sukobima u Ukrajini kao borac na proruskoj strani, i to u sklopu ekstremno desničarskog pokreta zvanog "Internacionalna brigada".

Iako se zna da je Dimitrijević bio pod istragom Generalnog tužilaštva u Ukrajini, ishod nije poznat.

Okrivljeni u Srbiji

Za učešće u ratu u Ukrajini na strani proruskih strana u periodu od 2015. do 2018. godine u Srbiji su donete 32 osuđujuće presude, a sve po osnovu sporazuma o priznanju krivice. U 28 slučajeva, sud je okrivljenima presudio uslovnu kaznu zatvora, dok je na kućni pritvor u trajanju od šest meseci osuđeno četiri osobe.

Prema presudama koje je RSE dobio od Višeg suda u Beogradu, dvanaestorica od trideset dvojice osuđenih bili su članovi "Internacionalne brigade" (Unité Continentale).

U dokumentu Generalnog tužilaštva Ukrajine iz 2018. koji je dostavljen na upit RSE stoji da je "Unité Continentale" geopolitički ekstremno desničarski pokret, da je osnovan u leto 2014. u Beogradu i da iznosi kritike na račun EU i NATO.

Viši sud u Beogradu nije otkrio da li je jedan od osuđenih bio i Stefan Dimitrijević, pozvaviši se na zaštitu podataka o ličnosti.

Ipak, ovo je potvrdio brat Dimitrijevića, koji je na društvenim mrežama napisao da je Stefan ranije bio osuđivan.

"Ovom prilikom ću reći samo da je moj brat imao državljanstvo i pasoš Luganske Narodne Republike koji je zaradio svojim žrtvovanjem tokom 2014/2015. godine, na šta je bio i osuđen uslovno u Srbiji nagodivši se s tužilaštvom", piše u objavi.

Određeni broj srpskih državljana koji su osuđeni u Srbiji zbog ratovanja u Ukrajini prekršio je uslovnu kaznu i vratio se na front u Ukrajini da se bori na proruskoj strani.

Šta stoji u Krivičnom zakonu?

Izmenama Krivičnog zakonika Srbije iz 2014. za učešće državljana Srbije na stranim ratištima zaprećena je kazna zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina.

Međutim, ukoliko pojedinac učestvuje u oružanom sukobu u inostranstvu u sastavu grupe, zaprećena je kazna zatvora od jedne do osam godina.

Za organizovanje učešća u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi zaprećena je kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina.

Direktor istraživanja u nevladinom Beogradskom centru za bezbednosnu politiku Predrag Petrović kaže da je za povratnike na ratište, koji su prekršili uslovne kazne, neophodno pokrenuti nove krivične postupke.

"Ukoliko Srbija želi da zauzme nešto oštriji stav prema tim povratnicima na ratište, onda mora da krene sa procesuiranjem", ističe Petrović.