Bugarska i Rumunija ulaze u EU

Odluka je praćena preporukom za pažljivo praćenje i nadgledanje nastavka sprovođenja reformi u tim zemljama. Takođe, te zemlje imaće neka ograničenja, poput korišćenja fondova EU. Lideri EU o tome će odlučivati u oktobru. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso očekuje zaustavljanje proširenja, bar za neko vreme, nakon prijema Bugarske i Rumunije.

Striktno će biti praćen napredak tih dveju zemalja u smanjenju organizovanog kriminala, u kontroli bolesti životinja i slično. Kao primer daje se mogućnost da, dok se kriminal ne smanji, zakonske odluke bugarskih sudova možda neće biti uvažavane u drugim zemljama EU.

Međutim, ukoliko ne budu nastavile da sprovode reforme, nove članice će se suočiti sa određenim posledicama, odnosno ograničenjima u okviru EU. To podrazumeva mogućnost privremenog isključivanja dveju zemalja iz evropskih programa i zamrzavanje delova pomoći EU.

"Izveštaj Evropske komisije ističe ograničen broj oblasti u kojima moramo da vidimo dalji napredak u mesecima pre priključenja, ali i posle. Ovaj izveštaj predviđa i dodatne mere koje će Komisija pokrenuti pri priključenju, ako preostali zahtevi ne budu ispunjeni", saopštio je evropski komesar za proširenje Oli Ren.

Od Bugarske i Rumunije se traži i da ispune standarde za prehrambene proizvode i da poštuju politiku jedinstvenog tržišta, slobode kretanja ljudi, razmene roba i usluga i protoka kapitala.

Komisija je najavila da bi mogla da izdvajanja za poljoprivredu smanji za 25 odsto, ako Bugarska i Rumunija do aprila sledeće godine ne formiraju operativnu bazu podataka za životinje, useve i zemljište.

Rumuniji je od 2007. do 2009. predviđena pomoć EU od 11,5 milijardi evra, a Bugarskoj 4,6 milijardi evra.

Stručnjaci ocenjuju da su ti uslovi biti stroži nego za prethodne kandidate. Kako ocenjuje BBC, takve mere služe kao mera obezbeđenja za građane EU, ali i kao upozorenje Turskoj i državama Balkana koje su tek kandidati za članstvo.

Bugarska i Rumunija su sedam godina pregovarale o ulasku u EU.

Stroži tretman za ostale

Pre ulaska novih članica u Uniju, evropski čelnici najavljuju da moraju da reše pitanje unutrašnjeg uređenja. Naime, prošle godine Francuska i Holandija su glasale protiv predloga ustava Unije.

Osim straha da će ulazak novih zemalja narušiti političku i ekonomsku stabilnost u Uniji, Francuzi i Holanđani su bili pre svega protiv naglašavanja liberalističkih principa u predlogu ustava, na uštrb principa socijalne države.

Pozdravljajući ulazak 26. i 27. članice u Evropsku uniju, predsednik Komisije Žoze Manuel Barozo ponovio je svoj stav da se tu treba zaustaviti: "Posle završetka ovog petog proširenja, sa priključenjem Rumunije i Bugarske, mora se pristupiti institucionalnoj reformi Unije pre bilo kakvog daljeg proširenja", kaže on.

"To će osigurati da naša uvećana EU efikasno i harmonično funkcioniše. Ja se nadam da ćemo uspeti da završimo tu reformu do kraja 2008." Barozo je naglasio da bi voleo da Hrvatska što pre uđe u evropsku porodicu, ne pominjući druge kandidate za članstvo, poput Turske ili Makedonije.

Premijer Francuske Dominik de Vilpen takođe je pozvao na odlaganje daljeg širenja Evropske unije.

Srbija još daleko

Stavovi o opasnosti od proširenja za Srbiju jesu zabrinjavajući, ali ne treba zaboraviti da čelnici EU ponavljaju da će za zapadni Balkan biti mesta u Uniji, smatra Ivan Vejvoda, direktor Balkanskog fonda za demokratiju.

"Značajno je istaći da je Nikola Sarkozi, možda budući predsednik Francuske, pre desetak dana, govoreći o proširenju rekao Balkan - da ali Turska - ne. Znači, čak i oni za koje smatramo da su na desnici shvataju da je ovo nedovršen posao u Evropi", kaže on.

Vejvoda procenjuje da će Unija o priključenju zemalja zapadnog Balkana odlučivati tek 2012, a Srbija treba da ispuni sve uslove da bi odluka bila pozitivna. Do tada, Srbija će osetiti samo negativne posledice priključenja suseda Uniji.

Jelica Minić iz Evropskog pokreta kaže za B92 da je Evropska unija već najavljivala pooštrenje uslova za prijem novih članica.

"Tretman novih članica, to jest kandidata za članstvo, biće stroži, zbog ulaska zemalja s mnogo problema, nestabilnih političkih sistema, nižeg nivoa razvoja, koje imaju problema s kriminalom i korupcijom, a i zbog problema kojih je bilo ulaskom 10 članica u maju 2004. godine", kaže Jelica Minić.

I generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Ksenija Milivojević smatra da će proširenje EU na zemlje zapadnog Balkana biti usporeno i da neće ići jednakom brzinom kao što je bilo sa zemljama istočne Evrope 2004.

"Izjava Baroza nije iznenađenje jer u EU nema mnogo volje za brzo proširenje. Unija je preokupirana ustavnom debatom, koja se u velikoj meri vezuje za samu politiku proširenja", rekla je Milivojevićeva.

Ona je dodala da se neuspeh referenduma o ustavu Unije u Francuskoj i Holandiji u velikoj meri vezuje za proširenje EU 2004. i najavu daljeg proširenja 2007, na Rumuniju i Bugarsku.

Prema njenim rečima, najviše štete od eventualnog zaustavljanja proširenja može imati Hrvatska, jer je ona najdalje odmakla u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

"Ako se ta izjava predsednika Evropske komisije (Baroza) realizuje, Hrvatska verovatno neće pristupiti uniji do 2010, kako je planirano", kazala je Ksenija Milivojević.

Ona je dodala da je Srbija na samom početku procesa integracije i da trenutno nema nagoveštaja da bi pregovori o stabilizaciji i pridruživanju mogli biti nastavljeni u oktobru.