Postoji granica koju Putin ne bi smeo da pređe; Ako njih pozove...

Oleg Ivaščenko je ovu izjavu dao ubrzo nakon što je Ukrajina povratila uporište kod Limana u istočnom Donbasu; on je procenio da, iako Rusija trenutno poseduje dovoljne vojne i ekonomske kapacitete za otprilike još godinu dana ratovanja, ti resursi bi bili iscrpljeni do 2028. godine.

Britanski Telegraf izveštava da Rusija svakodnevno regrutuje između 1.000 i 1.200 novih vojnika, dok ukrajinska obaveštajna služba procenjuje da ruski gubici na prvoj liniji fronta premašuju 1.400 ljudi dnevno, uz stopu smrtnosti od oko 60 procenata.

Prema pisanju Telegrafa, reč je o modelu ratovanja koji je dugoročno jednostavno neodrživ. List ističe da upravo ta neravnoteža čini izglede za novu rusku mobilizaciju znatno većim. Vladimir Putin je do sada pokazivao spremnost da žrtvuje ogroman broj vojnika kako bi održao ofanzivu, ali postoji politička granica do koje to može činiti bez mobilisanja sinova ruske srednje klase i elite – scenario koji predstavlja veliki rizik za Kremlj.

Čak i pojedini ruski mediji – inače pod strogom državnom kontrolom – sve češće priznaju koliko je Putinova navodna "trodnevna specijalna vojna operacija" postala nepopularna u javnosti. Ako mobilizacija zahvati Moskvu i Sankt Peterburg, a porodice koje su do sada bile pošteđene rata iznenada shvate da njihovi sinovi odlaze u Donbas, procenjuje se da bi politički udarac za Putina mogao uslediti mnogo pre 2028. godine.

Prema pisanju Telegrafa, bitka za Liman takođe pokazuje nešto od većeg strateškog značaja: da Ukrajina može postići značajne rezultate kada efikasno integriše kombinovane vojne kapacitete – tenkove, pešadiju, artiljeriju, dronove i vazdušne snage koje deluju usklađeno, a ne izolovano. Telegraf izveštava da je Ukrajina povratila deo teritorije u Donbasu, što predstavlja prvu značajnu promenu stanja u poslednje dve godine. Međutim, takve operacije zahtevaju mesece priprema, obuke i vežbi pre nego što se može pokrenuti velika kontraofanziva.

Regruti prolaze kroz ograničenu obuku

S druge strane, Rusija sve više čini suprotno, navodi Telegraf. Konkretno, njeni regruti prolaze kroz ograničenu obuku pre nego što budu poslati na front i uglavnom se koriste za popunjavanje praznina u borbenim redovima, pri čemu trpe ogromne gubitke. Na pojedinim sektorima fronta, očekivano trajanje života vojnika meri se danima, a ne nedeljama. Ukoliko Rusija ne uspe da smanji stopu gubitaka i istovremeno poboljša kvalitet i brojnost regruta, Ivašenkovljeva procena – prema pisanju Telegrafa – deluje manje kao optimizam, a više kao puka aritmetika.

Postoji i Putinova druga strategija, koja podrazumeva nanošenje tolike patnje ukrajinskim civilima da Kijev na kraju kapitulira – što je ista logika koju je Rusija primenila pružajući podršku Bašaru al Asadu u Siriji. Međutim, Telegraf upozorava da terorističko bombardovanje na kraju nije spaslo Asada, već je ojačalo otpor njegovom režimu i doprinelo njegovom padu sa vlasti. Stoga bi Putin trebalo da pažljivo bira pouke koje izvlači iz istorije.

Rusija nije nužno na ivici kolapsa, ali...

Telegraf zaključuje da Ivaščenkova procena, posmatrana izolovano, sama po sebi ne bi promenila tok rata. Ipak, u kombinaciji sa nedavnim uspesima Ukrajine na bojnom polju, sve sofisticiranijom upotrebom dronova, tehnološkom podrškom saveznika poput Ujedinjenog Kraljevstva i rastućom sposobnošću za izvođenje operacija združenih snaga, strateška slika postaje – kako list ističe – mnogo zanimljivija. Rusija, zaključuje Telegraf, nije nužno na ivici kolapsa, ali se njena sposobnost da vodi rat u nedogled više ne sme uzimati zdravo za gotovo.

Ključno pitanje, prema navodima lista, sada je šta će saveznici Ukrajine dalje preduzeti. Ako SAD – a posebno Donald Tramp – i Evropa shvate da Rusija možda ima ograničen vremenski okvir, dobijaju priliku da pomognu Ukrajini da tu šansu i iskoristi. Cilj ne bi trebalo da bude beskrajan rat, već da se Ukrajina dovede u što je moguće jači položaj za pregovore o pravednom i trajnom miru.

"Izbori praktično lažni"

Trodnevno glasanje popuniće 450 mesta u Dumi i 11 regionalnih gubernatorskih mesta, a na glasačkom listiću biće samo stranke koje podržavaju Putina i tekući rat Rusije u Ukrajini. Uprkos zvaničnim poricanjima u vezi sa novim nacrtom, strahovi od mobilizacije zasenili su glasanje, izveštava Evronjuz. Rusi su počeli da glasaju u petak na strogo kontrolisanim trodnevnim izborima gde će predsednik Vladimir Putin verovatno učvrstiti svoju moć nakon 26 godina na čelu, dok ruski rat u Ukrajini ulazi u petu godinu.

Glasački listić uključuje samo stranke koje podržavaju Putina i njegov rat u Ukrajini: vladajuću Jedinstvenu Rusiju, Komunističku partiju, Pravednu Rusiju, nacionalističku LDPR i Nove ljude. Jabloku, jedinoj javno antiratnoj ruskoj stranci koja još uvek deluje u zemlji, zabranjeno je učešće. Stranka je doživela porast podrške na društvenim mrežama, posebno među mladima, nakon što joj je prvobitno dozvoljeno da postavi kandidate.

Neimenovani evropski diplomata opisao je izbore kao "praktično lažne", ali ih je okarakterisao kao "ritual koji Kremlj smatra neophodnim", dodajući da će vlasti nastojati da obezbede visoku izlaznost birača.

Nezavisni posmatrači su ranije dokumentovali korišćenje državnih resursa za uticaj na rezultate, uključujući prevoz birača autobusima do biračkih mesta, pritisak na državne službenike da glasaju za vladajuću stranku i insistiranje na onlajn glasanju, koje je lakše pratiti i kontrolisati.

"Kao i u sovjetsko doba, izbori moraju pokazati lojalnost građana", rekao je ruski politikolog i šef analize transformacionih procesa u NEST centru Nikolaj Petrov.

Prema podacima izbornih komisija, gotovo 200 kandidata na ovim izborima učestvovalo je u ruskom ratu u Ukrajini. Kremlj ih je promovisao kao deo ruske "prave elite", ali ta inicijativa prvenstveno predstavlja sredstvo za regrutaciju radi jačanja ruskih snaga na frontu, dok malo ko od njih ima stvarne šanse da bude izabran.