Nestalo 4.000 godina staro čudo prirode: Naučnici otkrili šta se dogodilo na Arktiku FOTO

Naučnici su u novoj studiji detaljno opisali kako je došlo do njegovog nestanka.

Žeremi Bono, vodeći autor studije i docent na Univerzitetu Laval u Kvebek Sitiju, rekao je da je nestanak jezera Milne Fiord tužan događaj, jer je ono na ostrvu Elsmir u Nunavutu bilo "poslednja takva stvar u Kanadi".

"Odjednom je... isteklo i onda je sve što je tamo živelo nestalo."

Bono je istakao da potpuni nestanak fenomena koji je nekada bio uobičajen pokazuje kako klimatsko zagrevanje menja Arktik.

Iako su naučnici ranije izvestili da je jezero nestalo, nova studija, nedavno objavljena u časopisu "Scientific Reports", detaljno opisuje kako se to dogodilo. Istraživači navode da njegov nepovratni nestanak "označava promenu režima i kraj ere duge 4.000 godina", piše CBC.

Kako je nastalo neobično jezero?

Glečeri se mogu zamisliti kao ogromne reke leda. Oni se najčešće ulivaju u more, a u okean dospeva i voda nastala topljenjem njihovih površinskih slojeva. U normalnim uslovima, slatka voda se zbog vetra i talasa brzo meša sa morskom vodom.

Kod jezera Milne Fiord situacija je bila potpuno drugačija.

Ulaz u Milne Fiord hiljadama godina bio je pregrađen Milneovim ledenim pokrivačem – ogromnim, ravnim komadom leda koji pluta na okeanu i pričvršćen je za severnu obalu ostrva Elsmir.

Ta ledena brana sprečavala je slatku vodu da otiče u okean. Umesto toga, ona se nakupljala iznad slane vode Arktičkog okeana. Pošto je slatka voda manje gustine od slane, formirao se njen plutajući sloj.

Jezero je tokom cele godine bilo prekriveno slojem leda debljine između 50 i 100 centimetara. Taj led je štitio slojeve slatke i slane vode od vetrova koji bi mogli da ih pomešaju.

Zbog toga je jezero bilo praktično nevidljivo sa površine.

Bono je rekao da postoje dokazi da je jezero u Milne Fiordu postojalo i da se u njemu slatka voda nakupljala više od 4.000 godina.

Kada su ga istraživači prvi put izmerili 1983. godine, sloj slatke vode bio je dubok 18 metara, rekao je Endru Hamilton, istraživač sa Univerziteta Alberta i koautor nove studije.

To je približno visina zgrade od šest spratova.

Iako se neka epishelf jezera u potpunosti nalaze iznad ledenog pokrivača – što je i značenje izraza "epishelf" – Milne Fiord je zapravo bio povezan sa okeanom kanalom ispod leda.

Problem je bio u tome što je taj ledeni pokrivač već oko jednog veka postepeno postajao sve tanji.

Dva ekosistema jedan iznad drugog

Posebnost jezera nije bila samo u njegovoj neobičnoj strukturi. Istraživači su otkrili da su u njemu postojala praktično dva odvojena ekosistema.

Analizirajući bakterije, viruse i fitoplankton u dva sloja jezera, utvrdili su da se zajednice slatke i slane vode, udaljene svega 20 centimetara jedna od druge, gotovo uopšte nisu preklapale.

Bono je rekao:

"To su zaista dva jedinstvena ekosistema u istom vodenom stubu i tako nešto ne možete pronaći nigde drugde."

Meri Taler, koja je ranije analizirala vodu iz jezera zbog DNK, ali nije učestvovala u novoj studiji, objasnila je koliko je granica između dva sloja bila neobična.

Ljudi ili ribe mogli bi lako da preplivaju nevidljivu granicu između slatke i slane vode, dok je za jednoćelijske organizme ona predstavljala "neprobojnu barijeru".

Analiza koju su Taler i njene kolege sa Univerziteta Laval sproveli pokazala je prisustvo bakterija i složenijih eukariotskih mikroorganizama, čije su ćelije slične ćelijama biljaka i životinja, kao i virusa.

Među pronađenim organizmima bile su i vrste koje obično žive u sedimentu na dnu, a ne u samoj vodi.

Neki od mikroorganizama pronađenih u jezeru ranije nikada nisu bili zabeleženi na Arktiku.

Nestankom Milne Fiorda tako je nestao i jedinstveni prirodni sistem koji je hiljadama godina opstajao ispod arktičkog leda.

Za naučnike, ovaj događaj predstavlja i važan pokazatelj promena koje se odvijaju na Arktiku usled klimatskog zagrevanja.