I dalje je najvažniji uslov Mladić

Oli Ren je potvrdio u intervjuu FoNetu da će predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica 16. jula u Briselu predstaviti akcioni plan saradnje sa Haškim tribunalom, ali je istovremeno poručio da pozicija EU oko saradnje Beograda sa Hagom ostaje ista – mora se izručiti Ratko Mladić.

Sumirajući rezultate prošlonedeljne posete Srbiji, Ren je precizirao da je informisao predsednika Srbije Borisa Tadića i premijera Koštunicu da je Evropska komisija usvojila predlog modifikovanog pregovaračkog mandata za Srbiju. Na taj način, kako je objasnio Ren, sveli smo na najmanju meru eventualne tehničke prepreke da se, posle usvajanja mandata, nastave pregovori sa Srbijom o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji, čak istog dana kada Beograd ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom.

Ističući da je on predložio Srbiji da sačini akcioni plan saradnje sa Hagom, Ren je rekao da će, zajedno sa EU trojkom i visokim predstavnikom Havijerom Solanom, ohrabrivati Srbiju i pratiti šta ona čini u tom pogledu. "Premijer Koštunica me je obavestio da je Srbija odlučila da sačini taj akcioni plan, što ja pozdravljam", istakao je Ren i napomenuo da je važno to što će, u njegovoj izradi, Beograd konsultovati i Haški tribunal. "Mi očekujemo da Srbija ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom, koja bi trebalo da dovede do hapšenja i izručenja Ratka Mladića Hagu, što je neophodan uslov za nastavak pregovora Srbije i EU", naglasio je Ren.

Prema njegovim rečima, akcioni plan trebalo bi da se bavi neophodnim merama za ostvarenje tog cilja, kao i boljom koordinacijom civilnih i vojnih obaveštajnih službi, podizanjem svesti u javnosti i većom političkom podrškom. Izrada akcionog plana saradnje sa Hagom je odgovornost Srbije, dodao je Ren i objasnio da je plan važan, ali da je akcija još vaznija, dok su njeni rezultati najvažniji. "Evropska unija ohrabruje Srbiju i pomaže joj, ali je odgovornost u rukama Srbije da ostvari postavljene ciljeve", predočio je Ren.

Osvrćući se na nedavne kritičke tonove razmenjene između njegovog i kabineta premijera Srbije, Ren je rekao da nema ništa protiv "fudbalskih metafora u diplomatiji" i istakao da sa Koštunicom ima dobre radne odnose. "Vodili smo ozbiljan, sadržajan i prijateljski razgovor o odnosima Srbije i EU, kao i o budućem statusu Kosova", preneo je Ren. Povodom prigovora Beograda zbog politike uslovljavanja koju EU primenjuje prema Srbiji, Ren je rekao da je ta politika suštinski deo procesa širenja EU. "Mi smo partneri Srbije, želimo da utremo put Srbije ka EU, pod uslovom da ona ispunjava postavljene zahteve. To je veoma jasna i fer igra", istakao je Ren.

Ljajić: Plan po ugledu na hrvatski

Predsednik Saveta za saradnju s Tribunalom Rasim Ljajić kaže da akcioni plana za završetak saradnje s Haškim sudom ima elemente hrvatskog.

Rasim Ljajić kaže da bi premijer Srbije Vojislav Koštunica 16. jula u Briselu trebalo da predstavi Nacrt akcionog plana o dovršetku saradnje s Haškim sudom i da će to predstavljati još jednu demonstraciju političke spremnosti za ispunjenje obaveze prema Tribunalu.

Lajić je rekao da će plan sadržati elemente kakve je imao i hrvatski, preneo je RTS. "Akcioni plan Vlade Hrvatske odnosio na lociranje, hapšenje i izručenje generala Ante Gotovine", rekao je Ljajić i dodao da je bilo više kontakata s predstavnicima Hrvatske u vezi sa sadržajem plana.

Akcioni plan Srbije pre svega bi trebalo da se odnosi na lociranje, hapšenje i izručenje Ratka Mladića, zbog koga je suspendovan nastavak pregovora sa EU o pridruživanju.

"Poricanje zločinačke prošlosti“

Ratko Mladiæ u Srebrenici (arhiva)

Nevladina organizacija Žene u crnom saopštila je, povodom jedanaeste godišnjice genocida u Srebrenici, da smena diktatorskog režima oktobra 2000. nije dovela do raskida sa zločinačkom prošlošću, jer se organizovano poriču zločin i zločinačka prošlost, što čini i vlada Vojislava Koštunice.

"Građanke i građani i Srbije nisu taoci samo Ratka Mladića i još petorice neizručenih haških optuženika, već sadašnje vlade i poremećenog vrednosnog sistema u kojem se zločinci slave kao heroji, a građani i građanke koji zahtevaju odgovornost za rat i ratne zločine se proglašavaju izdajnicima", kaže se u saopštenju.

Žene u crnom podsećaju da je 11. jula 1995. godine Vojska Republike Srpske, uz podršku režima Slobodana Miloševića, počela da ubija dečake i muškarce iz Srebrenice, a za osam dana ubijeno je više od 8.000 ljudi bošnjačke nacionalnosti. "Likvidirani su i u naše ime, iako smo javno, jasno i glasno od samog početka državno organizovanih zločina protestovale, zahtevale odgovornost, odlazile na mesta zločina počinjenih u naše ime, izražavale solidarnost i saosećanje sa porodicama žrtava. To i dalje činimo.", saopštile su Žene u crnom.

"Povodom jedanaeste godišnjice genocida u Srebrenici obraćamo se građankama i građanima bošnjačke nacionalnosti, ali i celokupnoj javnosti Bosne i Hercegovine ponavljajući: Oprostite nam!", navodi se u saopštenju.

Suđenje oficirima VRS za genocid u Srebrenici

Suđenje sedmorici oficira Vojske Republike Srpske optuženim za genocid i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima u Srebrenici u leto 1995. počeće pred Haškim tribunalom u petak, 14. jula.

Za genocid nad muslimanskim muškarcima u Srebrenici, u julu 1995, optuženi su Vujadin Popović, Ljubiša Beara, Vinko Pandurević, Drago Nikolić, Ljubomir Borovčanin. Generalima Milanu Gveru i Radivoju Miletiću, koji su obuhvaćeni istom optužnicom, na teret se stavljaju zločini protiv čovečnosti u Srebrenici i Žepi, muslimanskim enklavama koje bile pod zaštitom UN.

"U toku nekoliko dana nakon napada na Srebrenicu, snage VRS su zarobile, pritvorile, po prekom postupku pogubile i pokopale više od 7.000 muškaraca i mladića, bosanskih Muslimana iz srebreničke enklave, a muslimanske žene i decu Srebrenice prisilno premestile van enklave", navodi se u optužnici. Oficiri VRS su, prema optužbi, bili svesni učesnici u tom zajedničkom zločinačkom poduhvatu, na čijem čelu su stajali tadašnji predsednik RS Radovan Karadžić i komandant VRS Ratko Mladić.