Godišnjica ubistva Zorana Đinđića

Đinđić je ubijen u atentatu ispred sedišta Vlade, 12. marta 2003. Bio je prvi demokratski premijer Srbije, a njegova vlada izabrana je 21. januara 2001, posle demokratskih promena iz oktobra 2000. i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije.

Opširnije o ubistvu i hronologiji kasnijih događaja možete pročitati u Specijalu B92 posvećenom dvogodišnjici atentata.

Predsednik Srbije i sadašnji predsednik DS-a, Boris Tadić, funkcioneri i članovi Demokratske stranke, članovi kabineta premijera Srbije Zorana Đinđića i njegova porodica, odali su poštu na grobu ubijenog premijera u Aleji velikana na Novom groblju. Prisutni zvaničnici, prijatelji i poštovaoci pokojnog premijera položili su vence i cveće i zapalili sveće na Đinđićevom grobu.

Posle brojnih funkcionera, Đinđićev grob je u mimohodu, u ranim prepodnevnim satima, posetilo više od hiljadu građana, koji i dalje u grupama pristižu, noseći cveće i sveće.

Premijer Srbije, Vojislav Koštunica, položio je venac na spomen-ploču ispred ulaza u zgradu Vlade, na mestu gde je pre dve godine ubijen Đinđić. Koštunica je venac položio u pratnji ministra spoljnih poslova Vuka Draškovića i ministara iz Vlade Srbije.

Daleko iznad

Dokumentarni film "Đinđić, jedna životna priča", u subotu uveče će biti premijerno emitovan na TV B92, u 20.00.

Svetozar Stojanović, Đinđićev profesor iz studentskih dana u Beogradu, u filmu govori o Đinđićevim studentskim godinama. "Zoran je došao početkom sedamdesetih na studije na filozofsku grupu Filozofskog fakutleta u Beogradu. Izvanredno se uklopio i odmah se videlo da je to čovek koji ima kvalitete i potencijal za vođu. Bio je gutač knjiga, mnogo je čitao, brzo shvatao suštinu, želeo da što više dozna i sazna".

Žarko Korać, potpredsednik u vladi Zorana Đinđića i njegov prijatelj, kaže da Đinđiću vlast nije bila cilj sam po sebi. "Više puta mi je govorio da je njegov san da bude deo prve generacije ljudi koji su uspeli da Srbiju potpuno integrišu sa Evropom. To je bila njegova suštinska emocija. Volja za moć je bila njegova energija i želja i nada da to može da uradi", kaže Korać. Božidar Đelić, ministar finansija u Đinđićevoj vladi, kaže: "Dve godine kasnije vidimo koliko nam nedostaje. Tek se danas vidi koliki politički velikan je Zoran Đinđić bio, čije su dimenzije prevazilazile granice naše zemlje i Balkana. Primera radi, kada mu je ukazana čast da zatvori skup u Davosu, januara 2002, celoj našoj delegaciji je bilo sasvim jasno da, zahvaljujući njemu, naša zemlja 'boksuje' iznad svoje kategorije. Mi smo bili 'bantam-zemlja', a boksovali smo u 'teškoj kategoriji'", kaže Đelić.

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica je, povodom druge godišnjice ubistva Zorana Đinđića, rekao da je nekadašnji premijer u obnovu demokratskih institucija i vrednosti uneo neverovatnu odlučnost i preko potrebnu veru. "Znam ga i pamtim iz ranijih, ništa manje lakih i iskušenjima ispunjenih vremena, i opet i tada kao čoveka koji je zračio ogromnom energijom i nepokolebljivom odlučnošću da sprovede ideje i uverenja za koje se zalagao", rekao je Koštunica Beti.

Posthumno odlikovanje

Izvor: FoNet

U okviru obeležavanja godišnjice atentata na premijera Srbije, predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović u subotu je posthumno odlikovao Zorana Đinđića Ordenom Nemanje I stepena. Na ceremoniji u Palati federacije, orden je primila njegova supruga, Ružica Đinđić. Obrazlažući odluku, Marović je istakao da je Đinđića odlikovao za "veliki doprinos razvoju demokratije i državničku odlučnost u izgradnji građanskog društva u Srbiji".

Marović je rekao da ovo priznanje potvrđuje neraskidivu vezu između Đinđića i evropskih ciljeva i budućnosti SCG: "Dok bude Srbije i Crne Gore, koje ne zatvaraju oči pred činjenicama i istinom, i svih onih koji umesto velikih vođa traže konkretna rešenja, umjesto nedodirljivih pojedinaca i ličnih politika, traže pragmatizam i konkretan odgovor na pitanje svojih života, biće i Zorana Đinđića. Dok nas on, tamo gore iz rajske budućnosti čeka da mu se neko od nas pridruži kao prijatelj, sledbenik, ili poštovalac, naša djeca će sigurno ostati sigurna, zadovoljna, slobodna i vesela, zajedno u društvu svojih vršnjaka iz Pariza, Berlina, Londona, Moskve ili Njujorka, jer evropski napredak Srbije i Crne Gore sigurno više niko ne može zaustaviti. I to se vjerovatno zove istorijom, a ljudi koju su svojom ličnom vizijom, energijom, odlučnošću i žrtvom, obilježili taj dio istorije, svakako su istorijske ličnosti."

Ružica Đinđić se zahvalila za odlikovanje, naglasivši da veruje da je njen suprug to priznanje zaslužio, jer su njegove "ideje - zalog i zavet za demokratiju u Srbiji": "Meni to znači stvarno puno. Znači mi puno zbog moje dece, ali i zbog svih građana ove naše zemlje. Jer, samo ako ovako budemo čuvali ime, ideju i delo Zorana Đinđića, čuvaćemo upravo ovo zbog čega je on i dobio ovo priznanje. Ja znam kako ću čuvati ovo priznanje. Čuvaću ga kao da je bio zalog i zavet za demokratiju u Srbiji."

Dopunjena i doštampana izdanja

Dopunjeno izdanje knjige "Metafore dr Zorana Đinđića", prvi put objavljene prošle godine, promovisano je u petak u Skupštini opštine Vračar, povodom dvogodišnjice atentata u kojem je Đinđić ubijen. Na promociji knjige, a koju su priredili Bojan Ljubenović, Mirjana Rašić i Slađana Maksimović, prikazan je i desetominutan film o Đinđiću u produkciji Televizije BBC.

Predsednik Narodne kancelarije predsednika Srbije Dragan Đilas istakao je značaj Đinđićevog desetogodišnjeg opozicionog rada u Srbiji i posebno njegov doprinos ujedinjenju opozicije uoči izbora 2000. i pada režima Slobodana Miloševića.

Ceo tiraž knjige "Atentat na Zorana", beogradskog novinara Miloša Vasića, štampane u 50.000 primeraka u izdanju "Narodne knjige", "Politika", nedeljnika "Vreme" i B92, rasprodat je.

"Dao sam nalog za doštampavanje još 20.000 primeraka Vasićeve knjige i već u četvrtak, 17. marta, građani će moći da je kupe", rekao je Miličko Mijović, direktor "Narodne knjige".

Godišnjicu obeležavaju i u drugim gradovima Srbije

Izvor: FoNet

Godišnjica ubistva premijera Đinđića obeležena je i u mnogim gradovima u Srbiji. Pripadnici takozvane Liberalno-demokratske frakcije u Kragujevcu su delili plakate sa likom Đinđića, na kojima je pisalo "Srbiji se žuri", ali je većina građana ostala bez kompakt diska sa govorima pokojnog premijera i dokumentarnim filmom o njemu. Naime, finansijska policija u tom gradu zaplenila je u petak uveče 15.000 kompakt diskova sa izvodima iz govora ubijenog premijera.

Pripadnik Liberalno-demokratske frakcije Demokratske stranke u Kragujevcu, Nenad Đorđjević, rekao je agenciji FoNet da zbog toga danas nisu masovno mogli da dele diskove u okviru akcije "Kapiraj – kopiraj". "Na žalost, mi danas delimo jedan mali deo kompakt diskova koje smo tokom noći sami umnožili. Finansijska policija je u petak upala kod ljudi koji su bili zaduženi za rezanje diskova i zaplenila 15.000 primeraka. Oni su uzeli diskove na koje je urezan jedan svetli deo srpske istorije. Taj deo istorije nikada ne smemo da zaboravimo, jer je to ideja vodilja za budućnost", rekao je Đorđević. "Nekome u Srbiji očigledno smeta svako podsećanje na pokojnog premijera Đinđića i na njegovu viziju. Ali, uprkos tome njegove misli i ideje i dalje opominju i podstiču, jer Srbiji se žuri", rekao je on.

I više stotina građana Niša danas je u lokalnoj Sabornoj crkvi, paljenjem sveća, obeležilo godišnjicu ubistva premijera Đinđića. Kolona građana organizovano je krenula od sedišta Demokratske stranke u Nišu, a predvodili su ih bivši i sadašnji funkcioneri DS-a i grada Niša, bivši gradonačelnik Goran Ćirić i sadašnji predsednik gradske opštine Medijana, Dragoslav Ćirković.

Akcija "Kapiraj, kopiraj", u okviru koje su građanima deljeni diskovi s filmom o Zoranu Đinđiću i njegovoj viziji evropske Srbije, organizovana je u petak i u Užicu.

Pokret "Kapiraj" organizovaće u nedelju performans pod nazivom "Podvuci crtu". Pripadnik tog pokreta, Bojana Kažiković, kaže da će tom manifestacijom javnosti biti upućen poziv da se ne pristaje na ponovno guranje Srbije u mrak i beznađe, već da se podvuče crta i realizuje vizija moderne Srbije, koju je propagirao pokojni premijer Đinđić: "U tom trenutku će Trg Republike biti podeljen na dve Srbije. Jednu, koja simbolizuje onu našu prošlost, tj. Srbiju koja će biti predstavljena uz pomoć rekvizita, maskirnih uniformi, oružja, plastičnih kanistera, novčanica iz vremena hiperinflacije, odnosno svega onoga što vučamo iz našeg sećanja. Dakle, to će biti nešto što opominje, nešto čemu ne želimo da se vratimo. To će biti ispred crte. Iza crte se nalazi ona moderna Srbija koju je Zoran Đinđić zacrtao i ono za šta građani treba da se opredele, odnosno da pređu tu crtu i da stanu na tu stranu. Tu će se nalaziti ono što tu Srbiju karakteriše, a to su knjige, kao simbol obrazovanja, rečnici stranih jezika, novoposađene biljke, kompjuteri, i sve ono što simbolizuje moderene promene."

Reakcije na suđenje ubicama

Suđenje optuženima za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića počelo je 22 decembra 2003.

Advokat Rajko Danilović ocenio je u petak da suđenje za ubistvo Zorana Đinđića ne ide dovoljno brzo zbog odugovlačenja advokata odbrane i napada ministara pravde i policije na sud.

"Advokati odbrane su atakovali na Sudsko veće u nameri da onemoguće suđenje, ali u tome nisu uspeli. Ministri pravosuđa i policije Zoran Stojković i Dragan Jočić napadali su sud u nameri da onemoguće suđenje, pa su i oni odugovlačili proces", izjavio je Danilović.

Vesna Pešić: Znak pitanja

Bivši amasador Srbije i Crne Gore u Meksiku Vesna Pešić izjavila je da je dosadašnji tok suđenja za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića pod velikim znakom pitanja, ali da ona kao građanin veruje da će sud posao obaviti kako treba.

"Ono što izgleda dosta zabrinjavajuće je pokušaj da to suđenje ne uspe i da ishod bude nametnut, da se kaže da nije reč o političkom ubistvu nego kriminalnoj bandi, a da Đinđić bude predstavljen kao šef bande", rekla je Vesna Pešić u petak.

Nataša Mićić: Ne ponavljati istoriju

Nekadašnji vršilac dužnosti predsednika Srbije Nataša Mićić izjavila je povodom godišnjice ubistva da veruje da će suđenje biti uspešno završeno kažnjavanjem izvršilaca i organizatora i inspiratora atentata.

Prema njenim rečima, Srbija mora izbeći ponavljanje istorije kao u slučaju ubistva kneza Mihajla Obrenovića 1868, kada je, kako je rekla, otkriven izvršilac, ali su nalogodavci ostali skriveni u tami.

Đinđić kao fotograf

U petak je u galeriji ARTGET u Kulturnom centru Beograda otvorena izložba "Fotograf Zoran Đinđić, fotografske uspomene".
Goranka Matić, novi umetnički direktor galerije, napravila je izbor fotografija koje je snimio Zoran Đinđić. "Instiktivno sam osećala, poznavajući ga, da se on morao baviti i fotografijom. Pitala sam Ružiću Đinđić da li ima fotografije, ona je rekla da ima, da se bavio fotografijom, da ima aparata. Onda smo iz raznih kutija iskopali nekoliko fotografija koje odgovaraju mojoj koncepciji izložbe", kaže ona.

Komentari

Najbolje komentare na ovu vest B92 će nagraditi knjigom Miloša Vasića "Atentat na Zorana".

Čitaoce koji žele da im komentar uđe u konkurenciju za nagradu molimo da obavezno ostave svoju e-mail adresu u prostoru predviđenom za to kako bi redakcija B92 mogla da stupi u kontakt s njima (e-mail adrese se ne pojavljuju uz tekst komentara).

DS obeležio godišnjicu, bez sadašnje Vlade

Izvor: FoNet

U okviru obeležavanja dve godine od ubistva Zorana Đinđića Demokratska stranka je organizovala program po imenu "Imamo samo jednu zemlju i ta zemlja ima samo nas". Tom prilikom, puštani su snimci delova govora pokojnog premijera uz potsećanje na način na koji je proveo mladost i sećanja, koja su ukazivala na Đinđićev razvojni put.

Obeležavanju godišnjice u Centru Sava prisustvovali su članovi uže porodice pokojnog premijera, predsednik Srbije Boris Tadić, ministar inostranih poslova Vuk Drašković, Đinđićevi najbliži saradnici iz nekadašnjeg DOS-a, i veliki broj članova i simpatizera stranke i drugi. Međutim, u sali nisu primećeni predstavnici republičke Vlade i crkve.

U obraćanju prisutnima, predsednik Srbije Boris Tadić postavio je pitanje na koje, u ovom trenutku, niko ne može, ili ne želi da da odgovor: "Postaviću danas pred svima nama pitanje i nad svima nama- da li je Srbija dve godine nakon ubistva Zorana Đinđića bolja nego u tom trenu? Da li je ta žrtva imala ikakvog smisla? Da li je njegov život ugrađen baš kao, što je verovatno, kao što se ponašao, u budućnost zemlje i vlastite dece? Svi moramo da se zamislimo nad tim pitanjem, kada radimo kada pokušavamo da razgrćemo ono blato na kome je i Zoran Đinđić sedeo."