"Slučaj Račak je isfabrikovan - služio kao povod za bombardovanje 1999."

"Prvo moram da kažem da nije tačno da se u Račku desio masakr, nije tačno da je bio genocid, nije tačno da je bio zločin, kao što su elita kriminalaca i terorista iz Prištine plasirali vesti danas", kaže Danica Marinković.

"Bila sam obaveštena da se u Račku desio sukob, da je bila antiteroristička akcija pripadnika srpske policije, koji su krenuli da raščišćavanjem terena i da hapse izvršioce krivičnog dela terorizma i da se predpostavlja da ima žrtava", kaže ona i dodaje:

"Prva sam stigla, istog dana, 15. jauara u 14 časova sa ekipom za uviđaj sam bila na licu mesta i počeli smo sa uviđajem".

Na pitanje kada je stigao Vilijam Voker, Danica Marinković kaže da je on već sutradan stigao i bez njenog znanja napravio scenario.

"Voker je sutradan bez mog znanja, neosnovano i nezakonito napravio scenario i izašao sa bestidnom podmetačinom Zapada da se isfabrikuje slučaj Račak koji bi poslužio kao povod za bombardovanje", kaže.

Ona dodaje da je tri dana bila sprečena da uđe u Račak, kao i da su, kako bi to onemogućili, Vokerovi pomoćnici, zajedno s pripadnicima OVK, pucali.

"Bili smo sprečeni da uđemo u Račak, pucali su na nas Vokerovi pomoćnici zajedno sa pripadnicima OVK, ali sam bila uporna i ušli smo 18. januara. Sa mnom su tada ušli Vokerovi pomoćnici, kao i pripadnici domaćih i stranih medija i TV ekipa, i od samog početka sve što smo pronašli i videli videli su i stranci", kaže.

Danica Marinković je ranije tvrdila da nisu stradali "nedužni seljani" i da nije bilo "masakra", nego da je to bio sukob albanskih terorista i srpskih snaga, a ona je u svom gotovanju na TV Prva rekla da je tada u džamiji pronađeno 40 ubijenih i da se na osnovu dokaza može tvrditi da su bili pripadnici OVK.

"Prvo što smo pronašli je 40 tela ubijenih u džamiji, posle toga veliku količinu oružja i njihove uniforme sa oznakom OVK, sanduke sa municijom, ručne bombe. Svi dokazi na licu mesta potvrđuju da to nisu bili civili, več teroristi koji su u sukobu sa policijom poginuli", tvrdi ona.

Stručnjaci kažu da je svedočenje bilo toliko briljantno da ga je prihvatio Međunarodni krivični tribunal, a Tužilaštvo je odustalo od tačke optužnice za Račak, protiv Miloševića i srpskih generala policije i vojske, a Danica Marinković kaže da se u izveštaju nalaze materijalni dokazi i neposredna zapažanja, ali i izveštaji obdukcije pronađenih tela.

"Osim materijalnih dokaza i neposrednih zapažanja utvrđivanja činjenica, izvršena je obdukcija pronađenih tela od strane eminentnih stručnjaka za sudsku medicinu, imali smo naš srpski tim od 5 eminentnih stručnjaka i dva patologa iz Belorusije. Što se tiče stručnog dela - bili su jedinstveni: smrt kod svih ubijenih nastupila je kao posledica povreda nanetih iz ručnog vratrenog oružja i uopšte nije bilo povreda nanetih drugim oružjem ili posmrtno. Kako su bili obučeni ukazivalo je da su bili vojnici - teoristi OVK, a skinute su i barutnie čestice čime utvrđeno je da su bili u kontaktu sa oružjem."

U istragu se odmah uključila Helena Ranta, jedan od najpoznatijih svetskih patologa, međutim njen izveštaj je prema nekim informacijama više puta menjan, a između nje i Vokera je došlo i do sukoba kada ju je on gađao zgužvanim papirima. Njene izjave i svedočenja su različito tumačeni, a Danica Marinković potvrđuje da je Helena Ranta je bila pod Vokerovim pritiskom.

"Ona je u svojoj autobiografiji to i priznala", kaže.