Dan pobede nad fašizmom

U okviru kompleksa Groblja oslobodilaca Beograda u Drugom svetskom ratu u 11.30 sati biće održana ceremonija polaganja venaca i odavanja visokih državnih i vojnih počasti.

U ceremoniji će učestvovati predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva odbrane, Grada Beograda, SUBNOR-a Srbije, kao i ambasade Ruske Federacije, Ukrajine, Belorusije, Azerbejdžana i Kazahstana u Srbiji, najavio je vladin Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova.

Zatim će, u 13.30, kod Spomenika sovjetskim veteranima na Avali biti održana ceremonija polaganja venaca i odavanja počasti.

U organizaciji Odbora u 20 sati u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine biće održana svečana akademija posvećena 9. maju - Danu pobede nad fašizmom.

Praznik će biti obeležen i svečanostima i okupljanjima kraj vojnih memorijala i mesta stradanja u opštinama i gradovima širom Srbije, kao i u inostranstvu.

Takođe, u Beogradu će danas četvrti put biti organizovan svečani marš Besmrtnog puka, nakon čega će biti održan veliki koncert istaknutih ruskih i srpskih umetnika i ansambala.

Gosti manifestacije Besmrtni puk biće visoki zvaničnici Ruske Federacije, predsednici odbora za spoljnu politiku i socijalnu politiku Saveta Federacije Rusije Konstantnin Kosačov i Valerij Rjazanski.

Svečani marš Besmrtnog puka počeće ispred Spomen parka oslobodiocima Beograda i kretaće se ulicama Ruzveltovom i Bulevarom Kralja Aleksandra, sve do Skupštine grada Beograda, ispred koje će u 17.30 časova biti održan svečani koncert, koji organizuje Ruski dom iz Beograda uz podršku Grada Beograda i Vlade Grada Moskve.

Nakon svečanog koncerta, na platou ispred Skupštine Grada Beograda, za građane glavnog grada, ali i cele Srbije, koji će tog dana biti u Beogradu, biće priređena besplatna projekcija na otvorenom ruskog filma "Balkanska međa" u kome glavnu ulogu igra srpski glumac Miloš Biković.

Besmrtni puk je pozvao sve koji će učestvovati u maršu da ponesu fotografije svojih rođaka koji su učestvovali u odbrani Srbije u Prvom svetskom ratu, borili se protiv fašističke okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, fotografije onih koji su se devedesetih borili u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, kao i onih koji su branili Jugoslaviju od NATO agresije 1999. godine.

Nakon šestogodišnjeg oružanog sukoba koji je počeo 1. septembra 1939. godine napadom nacističke Nemačke na Poljsku, Drugi svetski rat na evropskim prostorima završen je 9. maja 1945. godine stupanjem na snagu bezuslovne kapitulacije oružane sile Trećeg rajha.

Drugi svetski rat predstavlja najveći i po obimu stradanja najtragičniji oružani sukob u istoriji čovečanstva. Samo na prostoru Jugoslavije tokom četiri ratne godine poginulo je 1.700.000 ljudi.

Jugoslavija je bila rasparčana od strane okupacionih armija, dok je na značajnom delu njene teritorije uspostavljena marionetska Nezavisna Država Hrvatska čije su vlasti već u aprilu 1941. godine počele sa organizovanim zločinima nad Srbima, Jevrejima, Romima i antifašistima.

Organizovani, oružani otpor tada najvećoj vojnoj sili u Evropi, počeo je već tokom leta 1941. godine kada je došlo do izbijanja ustanka protiv okupatora i kvislinga, da bi se borbe nesmanjenim intenzitetom nastavile sve do proleća 1945. godine.

Masovna stradanja civila u Beogradu, Kraljevu, Kragujevcu, Starom Sajmištu, Novom Sadu, Nišu i drugim naseljima širom Srbije ostala su zastrašujuće svedočanstvo rata na njenom tlu. Istorija je ta nedela videla i osudila kao zločin protiv čovečnosti.

Drugi svetski rat na teritoriji okupirane Evrope i Jugoslavije ostavio je za sobom tragične posledice masovnog stradanja nedužnih, materijalnih razaranja, građanskog sukoba, istinske antifašističke borbe i organizovanog oružanog otpora, ali i saradnje sa okupacionim snagama.

Bolne rane tog rata, Jugoslavija i Srbija osećale su u decenijama koje su sledile.

Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu obeležava se i kao Dan Evrope, imajući u vidu da je savremena Evropa zasnovana na osnovnim principima i načelima koje su vodili borce protiv nacizma i fašizma - na principima mira, razumevanja, tolerancije i saradnje.

Tim pre, Dan pobede predstavlja priliku da se odavanjem počasti stradalima istakne opredeljenje za očuvanje tekovina ostvarenih tom pobedom.

Dan Evrope

Širom Evrope danas se obeležava 9. maj kao Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope, u znak sećanja na završetak Drugog svetskog rata u Evropi 1945. godine i početak stvaranja Evropske unije (EU), pet godina kasnije.

Ove godine obeležava se 74. godišnjica završetka Drugog svetskog rata i 69 godina od pokretanja inicijative za stvaranje današnje Evropske unije.

Ta dva važna događaja u istoriji Evrope, kao i svake godine, biće obeležena nizom manifestacija i odavanjem pošte žrtvama fašizma i palim borcima u Drugom svetskom ratu.

U zemljama Evropske unije poseban značaj ima Dan Evrope kao dan koji je označio prekretnicu u odnosima evropskih zemalja i otvorio put stvaranju zajednice država na tom kontinentu, dok je u Rusiji težište na proslavi Dana pobede u Drugom svetskom ratu.

Institucije EU tradicionalno 9. maja otvaraju vrata za građane, a predstavništva EU širom sveta organizuju različite aktivnosti i skupove namenjene građanima, poput debata, koncerata i poseta.

S obeležavanjem Dana Evrope ove godine poklopio se i samit Procesa Brdo-Brioni u Tirani, inicjative koja je pokrenuta sa ciljem da ubrza integraciju Zapadnog Balkana u EU.

U Rusiji se 9. maj obeležava kao Dan pobede nad fašizmom tradicionalnom vojnom paradom na Crvenom trgu u Moskvi na kojoj se prikazuju ruska vojna dostignuća.

Dan pobede nad fašizmom slavi se 9. maja u znak sećanja na dan kada je 1945. nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu.

Dan Evrope, 9. maj, ustanovljen je kao dan sećanja na deklaraciju francuskog ministra spoljnih poslova Roberta Šumana iz 1950. godine, koja se smatra prvim zvaničnim korakom u nastanku EU.

Deklaracija je bila predlog bivšim neprijateljima, Francuskoj i Nemačkoj, da uspostave organizaciju koja će zajednički upravljati njihovim industrijama uglja i čelika, kako se rat u Evropi nikada ne bi ponovio.

Predlog je doveo do stvaranja Evropske zajednice za ugalj i čelik 1951. godine, preteče Evropske ekonomske zajednice, odnosno današnje EU.