Ko je novi predsednik Francuske, a ko prva dama

Kandidatkinji krajnje desnice Marin le Pen pripalo je 33,90 odsto glasova, pokazuju konačni rezultati koje je objavilo francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Konačan broj apstinenata iznosi 25,44 odsto, što je rekord za francuske izbore. Takođe, rekordno je veliki broj nevažećih listića.

Jutro nakon slavlja Makrona i njegovih pristalica, svetski mediji bave se njegovom biografijom. Kako navodi Bi-Bi-Si, Makron je osnivač i lider nezavisnog pokreta "U marš!" i bivši je bankar koji se nikada do sada nije kandidovao na izborima. On je takođe bio i ekonomski savetnik sadašnjem predsedniku Fransoa Olandu i potom ministar ekonomije.

Ovaj ambiciozni 39-godišnji novajlija u političkim vodama, koji važi za zagovornika poslovanja i deregulative, uzdrmao je, međutim, francusku politiku umećem iskusnog političara, navodi dalje Bi-Bi-Si.

Potiče iz severnog grada Amjena, iz lekarske porodice, a školovao se u Parizu, gde je studirao filozofiju, nakon čega je postdiplomske studije završio na prestižnom Institutu političkih nauka i u elitnoj Nacionalnoj školi administracije (ENA).

Godine 2008. pridružuje se kući "Rotšilf & Si", gde četiri godine radi kao investicioni bankar, a prvi put je "ukus vlasti" osetio pod Olandom kome je postao ekonomski savetnik, da bi 2014. preuzeo i dužnost ministra ekonomije.

Kao ministar je ukinuo propise koji su dotad važili u nekim industrijskim sektorima i dozvolio da prodavnice duže rade nedeljom. Radio je za socijalističku vladu, ali su mu se pojedini u levom krilu partije suprostavili, pa je posle dve godine provedene na funkciji ministra podneo ostavku i osnovao sopstveni, nezavisni pokret.

Strastveno se zalaže za evropske integracije i tržište EU smatra ključnim za Francusku kako bi, kaže, preporodila svoju iscrpljenu ekonomiju.

Za veći deo francuske poslovne zajednice postao je "dašak svežeg vazduha", s listom političkih predloga u korist poslovanja usmerenih na podsticanje privrednog rasta.

Makron ima plan o javnim investicijama vredan 50 milijardi evra koji bi obuhvatio obuku za posao, prelazak sa uglja kao energetskog izvora na obnovljive izvore energije i modernizaciju infrastrukture.

Planira značajna smanjenja poreza za korporacije i više prostora za kompanije u pregovorima o 35-časovnoj radnoj nedelji, odnosno planira da mladima produži radne sate, dok bi zaposlenima u petoj deceniji omogućio kraću radnu nedelju.

Namerava da smanji stopu nezaposlenosti sa sadašnjih 9,7 na sedam odsto, ali i da zabrani upotrebu mobilnih telefona u školama za mlađe od 15 godina. Makron sebe predstavlja kao "neprijatelja nacionalizma" i kandidata "otvorene Francuske koja ima svoje interese - bezbednosne, ekonomske i socijalne, koje želi da brani, ali operiše u otvorenom svetu".

U žustroj televizijskoj debati održanoj 3. maja pokazao je da ume da uputi uvrede žestoko koliko i njegova nacionalistička protivnica Marin Le Pen, dok i naziv njegovog pokreta - "U marš!" - opisuje karakter ovog ambicionog čoveka "u pokretu".

Njegovu strastvenost za govornicom mnogi ismevaju, ali je on uspeo da sebi obezbedi pozamašnu podršku i prenese poruku biračima, dok njegov pokret ima više od 200.000 sledbenika s platformom koja kombinuje javna ulaganja s politikom naklonjenom poslovanju.

Prva dama Francuske - nastavnica, ljubavnica, supruga

Tanjug-AP

Brižit Tronje je u Makronovom životu prisutna još od kada je bio 15-godišnjak, isprva kao njegova nastavnica, potom u godinama koje slede ljubavnica, a zatim supruga i - prva dama.

Brižit, koja je 24 godine starija od svog supruga, biće uz njega i kada taj 39-godišnji evropejac bude preuzeo dužnost kao dosad najmlađi predsednik moderne Francuske, prenosi AFP.

Elegantna i vitka, 64-godišnja Brižit je najbliža Makronova saradnica, kojoj je obećao zvaničnu ulogu u predsedničkoj palati. "Svake večeri razmenjujemo šta smo čuli jedan o drugom. Moram da obratim pažnju na sve, da dam sve od sebe da ga zaštitim", rekla je ona u intervjuu za magazin "Pari mač" prošle godine.

Brižit se našla na naslovnim stranicama skoro desetak časopisa, ruku pod ruku sa mužem na raznoraznim skupovima, fascinirajući svet svojom neobičnom romansom. Međutim, pre svega toga, ona je bila supruga drugog muškarca i majka troje dece, koja predaje francuski, latinski i dramu.

Rođena je u Amjenu, gde i Makron, u dobrostojećoj porodici koja se uspešno bavi proizvodnjom testenine i čokolade. Početkom devedesetih veoma ju je zainterigirao mladić koji je glumio u jednoj predstavi - to je bio Emanuel, kome je odmah pritekla u pomoć u radu na jednom tekstu i - tada su počeli da grade vezu.

Tada 39-godišnja nastavnica bila je "potpuno očarana" Emanuelovom inteligencijom, a osećanja su bila obostrana i, dva meseca kasnije, on joj je, kao 17-godišnjak, obećao da će je oženiti "šta god radila".

Makron je nastavio školovanje, ali je sve vreme bio sa njom u vezi, da bi na kraju ona napustila prvog muža i godinu danas kasnije, 2007, udala se za Makrona, preselivši se u Pariz gde je nastavila da radi kao nastavnica.

Oni koje poznaju Brižit opisuju je kao srdačnu i racionalnu ženu, koja odiše šarmom i pozitivnom energijom. Ona je uz Makrona bila i u nedelju, kada je glasao u drugom krugu predsedničkih izbora, fokusirana na život s mužem političarem i ogromnu povećenost izbornoj kampanji.

"Srećna sam što ovo delim sa Emanuelom, iako kad je reč o politici nisam imala mnogo izbora", rekla je Brižit, istovremeno izrazivši želju da, kao prva dama, pomogne mladim ljudima koji se hvataju u koštac s mnogobrojnim problemima.

Stigle i prve čestitke

Makrona je među prvima pozvala protivkandidatkinja iz krajnje desnice Marin le Pen i čestitala mu pobedu u drugom krugu izbora. "Poželela sam mu uspeh pred ogromnim izazovima koji ga čekaju", rekla je ona, preneli su juče francuski mediji. Iz ugla Makronovog izbornog tima, telefonski razgovor Makrona i Le Penove, nakon što su objavljeni prvi preliminarni rezultati, bio je "kratak i srdačan".

Francuski predsednik Fransoa Oland saopštio je da je pozvao Makrona i čestitato mu na pobed. Oland je rekao da Makronova pobeda pokazuje da je ogromna većina birača stala iza Evropske unije i otvorenosti prema svetu, prenosi AP.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker čestitali su Emanuelu Makronu pobedu na izborima za predsednika Francuske. Tusk je ocenio da su Francuzi izabrali "slobodu, jednakost i bratstvo" i "rekli ne tiraniji lažnih vesti", prenosi AFP.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker prethodno je pohvalio francuske birače što su danas izabrali pro-EU kandidata Emanuela Makrona, za novog predsednika svoje zemlje. "Srećan što su Francuzi izabrali evropsku budućnost", napisao je Junker na Tviteru.

Predsednik SAD Donald Tramp takođe je čestitao Makronu i naglasio da se raduje radu sa njim. "Čestitke Emanuelu Makronu na njegovoj velikoj pobedi danas na izborima za predsednika Francuske. Veoma se radujem radu sa njim!", napisao je Tramp juče na Tviteru.

Britanska premijerka Tereza Mej razgovarala je o Bregzitu sa novoizabranim predsednikom Francuske posle njegove izborne pobede, saopštio je kabinet premijerke Mej u Dauning stritu. "Sinoć je premijerka razgovarala sa novoizabranim predsednikom Makronom i srdačno mu čestatala izbornu pobedu", rekao je portparol kabineta Tereze Mej, prenosi AFP.

Mejova i Makron su kratko razgovarali o istupanju Britanije iz EU, pri čemu je britanska premijerka ponovila da njena zemlja želi snažno partnerstvo sa bezbednom i naprednom EU kada je napusti, naveo je portparol njenog kabineta

Izabrani predsednik Francuske Emanuel Makron je desetak minuta razgovarao telefonom i s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i kazao joj da će "vrlo brzo" doći u Berlin. To je preneo neimenovani izvor blizak Makronu, preneo je sinoć Rojters. Isti izvor je dodao da je njihova razmena mišljenja bila "veoma topla".

Šef nemačke diplomatije pozdravio je Makronovu pobedu uz ocenu da će ona zadržati Francusku "u srcu Evrope", prenosi AFP.

I predsednik Rusije Vladimir Putin čestitao je danas Makronu, saopštio je Kremlj. Putin je potvrdio spremnost za konstruktivnu saradnju na polju bilateralnih odnosa, regionalnih i globalnih pitanja, dodajući da je to u skladu sa interesima dva naroda, prenosi Tas.

Kineski predsednik Si Đinping i japanski premijer Šinzo Abe takođe su čestitali Makronu. Kineski predsednik je u čestitki napisao da Kina želi da nastavi da razvija odnose sa Francuskom i da tu saradnju podigne na viši nivo, prenosi Rojters. Agencija navodi da je Makronu čestitku povodom pobede uputio i japanski premijer Šinzo Abe.