Blam, Putine, blam

Reč je zapravo o zahtevu da se Jermenija priključi Međunarodnom krivičnom sudu istom onom koji je u martu ove godine izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog navodnih ratnih zločina u Ukrajini.

Jermenski premijer Jermenije Pašinjan je ranije prošlog meseca poslao Rimski statut – osnivački dokument tribunala – na ratifikaciju u parliament, iako je Jermenija potpisala taj Statut pre 25 godina ali ga nikad nije ratifikovala.

Takođe, Pašinjan je krajem septembra nagovestio veliko udaljavanje spoljne politike od Rusije, usled odbijanja Moskve da uđe u novi sukob sa Azerbejdžanom oko Nagorno-Karabaha, iz kog sada odlaze I poslednji stanovnici.

Dodatni udarac koji je Pašinjan zadao Putinu je i, podseća Blic, održavanje zajedničkih vojnih vežbi sa Amerikancima, čiji je dolazak iznervirao Kremlj.

Sada je Rusija upozorila Jermeniju da se ne priključuje MKS jer će to pogoršati rastući jaz sa Moskvom. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je da je interes Jermenije da se priključi MKS "ekstremno neprijateljski" prema Rusiji.

EPA-EFE/MIKHAIL METZEL / SPUTNIK / KREMLIN POOL MANDATORY CREDIT

Putin je unazad izbegavao posete članicama MKS da izbegne potencijalno hapšenje, dok Jermenija tvrdi da nema "ni nameru ni želju" da ga uhapsi, uprkos ratifikaciji Rimskog statuta.

Jerevan čak tvrdi da ne želi da ljuti Moskvu već da se fokusira na Azerbejdžan. Naime, kako piše "Dejli bist", Jermenija se nada da bi priključivanjem MKS-u mogla da pozove Azerbejdžan na odgovornost za nasilje i navodne ratne zločine, kako je rekao njen ministar pravde Grigor Minasjan.

Azerbejdžan poriče da je sproveo etničko čišćenje, te tvrdi da je munjevita ofanziva u Nagorno-Karabahu u septembru bila "antiteroristička operacija". "Ratni zločini se čine protiv naše zemlje. Ovo je potrebno našoj zemlji", rekao je on.

Pašinjan je krajem septembra nagovestio veliko udaljavanje spoljne politike od Rusije, usled odbijanja Moskve da uđe u novi sukob sa Azerbejdžanom oko regiona.

"Ako je sama Jermenija priznala da je Karabah deo Azerbejdžana, šta mi da uradimo", rekao je Putin na nedavnom ekonomskom forumu u Vladivostoku.

Kako piše "Vašington post", 24-časovna operacija Azerbejdžana od 19-20. septembra kojom je povratio sporni region je blam za Putinove garancije da će ruski mirovnjaci zaštititi populaciju regiona, održati primirje i obezbediti pristup jedinom putu koju povezuje Jermeniju sa Nagorno-Karabahom – Lačinski koridor.
Rusija je pala na sva tri ispita, piše "Post".

Dok je iz enklave u Jermeniju do sada stiglo više od 100.000 izbeglica nakon što je Azerbejdžan preuzeo kontrolu, Kremlj insistira da Rusija ne snosi krivicu. Peskov je prošlog četvrtka rekao da "nema direktnog razloga za egzodus", već da su ljudi prosto "voljni da odu".

Mnogi analitičari smatraju da je oklevanje Rusije da interveniše posledica njene invazije na Ukrajinu.

Ali, drugi smatraju da je Moskva svesno izdala Jermeniju kako bi se prilagodila Azerbejdžanu i savezničkoj Turskoj.

Šila Pajlan, stručnjak za region, rekla je "Njujork tajmsu" da Azerbejdžan ne bi mogao da uradi to što jeste bez zelenog svetla iz Rusije. Neki veruju da je Putin želeo da kazni Pašinjana zbog njegovog okretanja zapadnim partnerima i naporima da smanji višedecenijsku zavisnost od Rusije.