Edi Rama: Albanci i Srbi, možemo biti kao Francuzi i Nemci

"Ove sedmice bio sam u poseti Beogradu, dvodnevnoj poseti, pripremanoj već duže vremena, u cilju unapređenja naših strateških odnosa za mir, integracije i ekonomski i društveni razvoj i putem njihove regionalne dimenzije, u kontekstu istorijskog Berlinskog procesa.

Albanci i Srbi, u ovom novom veku, zajedno mogu da urade jedni za druge i za Balkan ono što su Francuzi i Nemci uradili u prošlom veku za same sebe i za Evropu, sa zadivljujućom dalekovidošću i s divovskom odlučnošću prešavši preko velikih reka krvi koje su ih vekovima razdvajale.

S čvrstim uverenjem u tu pobedničku ideju, i kako bismo je dalje podstakli, mi danas vodimo novu politiku prema Srbiji, politiku dijaloga, u kojoj nas ono što nas oštro razdvaja, naša dijametralno suprotna stajališta prema nezavisnosti Kosova, ne sprečava da komuniciramo o onome što nas spaja, a to je naš zajednički put ka evropskim integracijama i naši međusobni interesi u pogledu jačanja ekonomije.

Dopustite mi da podelim sa vama svoje uverenje u to da što se više Albanija otvoreno obraća Srbiji, uprkos Kosova, i obratno, to ona i pred svojim narodom jasno pokazuje volju za razumevanje i saradnju, u cilju ostvarivanja interesa običnih ljudi i generacija koje dolaze, s obe strane ovog zida nasleđenog iz prošlosti koji deli Albance i Srbe, i utoliko će se teže mitovi i ideologije iz prošlosti u toj zemlji i dalje održavati među njenim građanima, neprijateljski nastrojenim prema Albancima.

Jer, kao i Albanci, i Srbi se danas, sa svoje strane, suočavaju sa velikim nasleđenim problemima, vrlo sličnim našima, u svakodnevnom ekonomskom, društvenom i kulturnom životu, i jedni i drugi se suočavamo sa nazadnošću koja utiče na kvalitet rada naših institucija i na funkcionisanje državne administracije, i jedni i drugi se suočavamo sa akutnom potrebom, ali ujedno i sa specifičnom nemogućnošću, da ostvarimo značajan rast stranih investicija, što je i dalje nepromenjeni uslov da naše ekonomije ostvare brzi rast koji očekuju naši građani. Odvojeni, Albanci i Srbi imaju mala tržišta, dok je naše malo tržište, ovde u Albaniji, odnosno među Albancima, i samo podeljeno na dva dela, između Albanije i Kosova. Takva su, manje-više, mala i podeljena, i druga tržišta u regionu.

Stoga je pred nama jasan izbor - ili ćemo ostati podeljeni sa Srbima, okrenuti leđima jedni drugima, iako smo dva susedna naroda i, štaviše, na našu sreću, dva najveća naroda u regionu, da se tako zasebno suočavamo sa znatnim poteškoćama koje proizilaze iz naših malih tržišta, ili ćemo se okrenuti jedni prema drugima, licem u lice, polazeći od interesa, u prvom redu našeg veoma važnog interesa, da ostvarimo rast naše ekonomije, tako što ćemo komunicirati jedni s drugima, otvoreno i bez kompleksa, odnosno tako što ćemo se zajedno suočiti sa problemima našeg ekonomskog i društvenog razvoja.

Ostajanje na starom putu neprijateljstva i međusobnog ignorisanja, u ovim mirnodopskim vremenima, proizvodi samo veću konkurentnost lažnim patriotizmima među nama samima i ne doprinosi ničim novim našoj ekonomiji i društvu, koje i dan-danas nastavlja da plaća račune iz prošlosti, najveće od svih računa. Novi put, onaj na kome ćemo se okrenuti licem u lice jedni prema drugima, ugrožava karijere i poslove onih koji su od lažnog patriotizma sebi napravili profesiju i kojima je neprestana borba za simbole otadžbine način življenja, ali je to jedini put koji može da nam obezbedi sigurnu evropsku budućnost, u miru i prosperitetu za sve naše građane.

Nažalost, ponekad izgleda kao da smo mi Albanci zaboravili da smo mi bili ti koji su izašli kao pobednici iz oružanih sukoba sa Srbijom, i ponekad se ponašamo, u najboljem slučaju, kao da ti sukobi još nisu ni počeli, a u najgorem, kao da smo mi ti koji su u njima poraženi, a ne Srbija. To je zaista za žaljenje. Kao što je za žaljenje i to što među nama danas ima i onih koji ne razumeju da dijalog sa Srbijom ne predstavlja samo novu dimenziju življenja u jednom sasvim novom svetu za Kosovo, koje s punim pravom traži svoje mesto u svim međunarodnim organizacijama i panelima, već je i jedini put očuvanja naših ekonomskih interesa, koji se bez dijaloga i bez spremnosti na kompromise ne mogu prevesti u realni razvoj i dobrobit za naše građane.

Ekonomski razvoj i blagostanje ne smeju se danas žrtvovati u nekom imaginarnom balkanskom sukobu koji se odvija putem retorike protiv dojučerašnjih neprijatelja, unutar samih zidova naše kuće, i kojim se koristimo kao oružjem za međusobne obračune u samoj areni albanske unutrašnje politike.

Već smo izgubili toliko vekova, decenija i godina, da sada već ne smemo sebi da priuštimo da izgubimo nijedan jedini dan više, igrajući se rata i ostajući u pat-poziciji. Jer smo sada već došli dotle, zahvaljujući izuzetno velikom angažovanju naših saveznika i partnera, da više ne smemo da se ponašamo kao deca, zaboravljajući naše važne ciljeve i zadatke, okrećući se protiv čitavog sveta, a time i protiv budućnosti naše sopstvene dece.

Jer mi sada imamo dve albanske države, ali i dalje samo jedan narod, koji traži i zaslužuje da uživa u plodovima evropske budućnosti, a ne da pati u ranama balkanske prošlosti. I mi, Albanci, nećemo uopšte moći da izgradimo sopstvenu budućnost ako ne budemo prevazišli i izbrisali sve granice iz prošlosti. Granice iz prošlosti između nas i Evrope, između Albanije i Kosova, ali isto tako, i između Albanaca i Srba. U sva ta tri pravca istovremeno.

Budućnost je u našim rukama, ne dozvolimo da sami sebi vežemo ruke lancima iz prošlosti." - Edi Rama