Konstituisanje Skupštine do 12. februara

Parlament treba da se konstituiše do 12. februara, odnosno u roku od 30 dana od proglašenja konačnih izbornih rezultata.

Od 18 lista koje su učestvovale na izborima, 10 je dobilo poslaničke mandate i mogućnost da učestvuje u radu parlamenta.

Narodna skupština na prvoj sednici, koju saziva predsednik parlamenta iz prethodnog saziva, a kojom predsedava najstariji poslanik, potvrđuje poslaničke mandate.

Skupština je konstituisana potvrđivanjem mandata dve trećine od ukupno 250 narodnih poslanika čime počinje i novi saziv Skupštine Srbije.

Ukoliko najstariji narodni poslanik ne može ili ne želi da predsedava, sednici Narodne skupštine predsedava sledeći najstariji prisutni narodni poslanik.

Predsedavajućem, odnosno predsedniku Narodne skupštine, u radu pomaže po jedan, najmlađi, narodni poslanik sa četiri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mandata i generalni sekretar Narodne skupštine.

Na prvoj sednici Skupštine posle potvrđivanja mandata predviđen je i izbor predsednika i potpredsednika Narodne skupštine, imenovanje generalnog sekretara Narodne skupštine, izbor članova radnih tela parlamenta, kao i izbor članova stalnih parlamentarnih delegacija u međunarodnim institucijama.

Narodni poslanik stiče prava i dužnosti u Narodnoj skupštini od trenutka potvrđivanja mandata, a na osnovu uverenja o izboru za narodnog poslanika i izveštaja državnog organa o sprovedenim izborima. Nakon potvrđivanja mandata, narodni poslanici polažu zakletvu.

Predlog kandidata za predsednika Narodne skupštine podnosi najmanje 30 narodnih poslanika. Narodni poslanik učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata za predsednika Narodne skupštine, a predsedavajući dostavlja narodnim poslanicima sve primljene predloge kandidata za predsednika parlamenta.

O predlogu kandidata za predsednika Narodne skupštine otvara se pretres, nakon čega predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Narodne skupštine, po azbučnom redu prezimena.

Pre nego što će se birati predsednik parlamenta, donosi se odluka da li će se glasati tajno ili javno. Ukoliko Narodna skupština odluči da se glasa javno, glasa se prozivkom.

Za predsednika Narodne skupštine izabran je narodni poslanik za koga je glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika. Ako su predložena dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, postupak izbora se ponavlja.

Ako je predloženo više od dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, ponoviće se glasanje o dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova, odnosno između više kandidata koji su dobili najveći jednaki broj glasova.

Ukoliko ni u drugom krugu predsednik Narodne skupštine nije izabran, postupak izbora se ponavlja.

Kada je reč o formiranju Vlade Srbije, rok za to je 90 dana od dana konstituisanja Skupštine, a kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista. Kada kandidat za predsednika vlade predstavi svoj program i predloži sastav na sednici Narodne skupštine, o kandidatu za predsednika Vlade, iznetom programu i kandidatima za članove Vlade otvara se pretres.

Odmah po završetku pretresa, predsednik Narodne skupštine zakazuje dan za glasanje o programu vlade i izboru predsednika i članova Vlade. Glasanje je tajno, s tim da Narodna skupština može da odluči i da se glasa javno, tačnije prozivkom. Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Ukoliko Narodna skupština u roku od 90 dana ne izabere vladu, ili ako ne izabere novu vladu u roku od 30 od dana kada je prethodnoj prestao mandat, predsednik Republike je u obavezi da raspusti Narodnu skupštinu.

Prema konačnim izbornim rezultatima, koaliciji "Aleksandar Vučič - Srbija ne sme da stane" pripalo je 129 mandata, dok je 65 poslanika "Srbija protiv nasilja" dobilo priliku da sedi u skupštinskim klupama i učestvuje u radu parlamenta. I liste okupljene oko socijalista i Jedinstvene Srbije imaće 18 poslanika, a koalicija NADA osvojila je ukupno 13 mandata, kao i lista "Mi - glas iz naroda".

Kada je reč o manjinskim strankama, Savezu vojvođanskih mađara pripalo je šest mandata, dok su dva mandata pripala listi Stranke pravde i pomirenja i Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, koliko je dobila i SDA Sandžaka.

Takođe, po jednog predstavnika imaće i glasači liste "Šaipa Kamberija" kao i "Ruske stranke".