Kako je Svarovski postao milijarder

Danas, Svarovski je vodeći svetski proizvođač brušenih kristala i ima 2.200 prodavnica širom sveta, a njihovi kristali krase i kreacije sa potpisom Armanija.

Zeleni brežuljak u obliku glave sa očima od kristala i vodopadom koji izlazi iz usta "čuvar" je kapije Svarovski muzeja u austrijskom alpskom gradiću Vatens.

Iza je smešteno 14 podzemnih komora za obradu kristala, među kojima je i najveći na svetu. Muzej je, kako primećuje agencija "Blumberg", pravi izraz istorijske "borbe" te kompanije između želje da radi u tajnosti i potrebe za publicitetom.

Danijel Svarovski osnovao je firmu u alpskom gradiću od oko 8.000 stanovnika kako bi sakrio svoje tehnike brušenja od konkurencije.

Vek kasnije, njegov unuk Gernot Svarovski postao je milijarder napravivši senzacionalan prodor na polju maloprodaje i ulaskom u svet visoke mode.

"Uspeli su da se probiju na tržište luksuznih proizvoda, ali i da istovremeno ostanu na tržištu stvari koje možete da priuštite sebi", kaže za "Bloomberg" Rajnhard Berger, predsednik investicione kompanije iz Lihtenštajna "Valuga", koja svake godine objavljuje izveštaj o bogatstvu u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj.

On ističe da je baš taj "luksuz za mase" ključ uspeha brenda Svarovski. "Svarovski grupa" je u 2011. ostvarila profit od 2,87 milijardi evra, dok je 2009. profit bio 2,25 milijardi.

Skoro 80 odsto ostvareno je prodajom kristala, a polovina te prodaje dolazi od partnerstava sa modnim kreatorima. Drugu polovinu čini maloprodaja, posao koji se stalno širi otkad je 1998. otvoren prvi butik Svarovski.

Vlasništvo u kompaniji ima čak 100 članova porodice Svarovski, a najveći udeo Gernot (69), koji drži 21 posto i vredan je 1,3 milijardi dolara, po Blumbergovom indeksu milijardera.

Dnevno poslovanje danas vodi njegov sin, ali poznavaoci prilika se slažu da je upravo Gernot Svarovski strateški "vođa klana". Osim porodičnog posla sa kristalima, on takođe poseduje vinograde u Kini i Argentini, kao i hotel u Kanadi.

Pre dve decenije, Svarovski je bio poznat po kolekcionarskim kristalnim figurama i haljini sa 10.000 kristala u kojoj je Merlin Monro 1962. pevala rođendansku pesmu predsedniku SAD Džonu Kenediju.

Kompanija je naglo počela da se širi od 1999, otvarajući maloprodajne objekte i stvarajući partnerstva sa brendovima u modnoj industriji - kao što su čuveni kreatori Žan Pol Gotje i Aleksander Mekvin, kojima su obezbedili besplatne kristale - za promociju.

Sponzorisanje dodela nagrada i prijema, kao i ubacivanje proizvoda u filmove poput Džejmsa Bonda "katapultiralo" je Svarovski u najpoznatije luksuzne brendove.

Sedamdesetih godina, počela je i proizvodnja po narudžbi, pa je tako moguće naručiti toalet šolju koja košta 128.000 dolara ili figuricu Mikija Mausa od 9.000 dolara.

Prema podacima sa veb sajta kompanije, organizacija Svarovski kolekcionara je najveća takve vrste u svetu i broji 325.000 članova u više od 125 zemalja.