Vlada cenzurisala ugovor s Fijatom?

U pitanju je ugovor koji je Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo ekonomije sklopilo s Fijatom o zajedničkom ulaganju u Kragujevcu, piše Blic.

Cenzurisana knjiga stigla je kao odgovor na zahtev saveta, koji istražuje da li je aranžman s Fijatom isplativ i napravljen u korist građana Srbije.

O bahatosti vlasti koja važne podatke krije od svojih građana svedoči o podatak da je za godinu dana čak 14 javnih preduzeća i državnih institucija izabralo da plati duple kazne samo da ne bi otkrilo informacije koje su tražene na zahtev poverenika za informacije od javnog značaja.

Vlada nijednom nije naložila da se izvrši zahtev poverenika. "Bio sam zgranut kada sam dobio knjigu od sto strana cenzurisanu. Već mesecima istražujemo da li je aranžman povoljan za građane Srbije i svaki ugovor koji smo do sada tražili i dobili imao je zatamnjene delove u kojima se govori o sumama novca. A cenzurisana knjiga je zaista bila šok za mene. Obrazloženje je da je cela zatamnjena jer Fijat smatra da su ti podaci službena tajna", kaže Danilo Šuković, član saveta za borbu protiv korupcije.

Šuković otkriva da Savet nije uspeo ni posle nekoliko meseci temeljnog istraživanja da otkrije da li je aranžman sa Fijatom u interesu građana, da li je racionalan ili Srbija više daje nego što dobija zauzvrat.

"Izazivaju sumnju da se institucija "službene tajne" koristi da bi se nekom omogućile mutne radnje. Podaci poverenika za informacije od javnog značaja da čak 14 državnih organa ni po koju cenu ne otkriva informacije objašnjava zašto nam je nivo korupcije tako visok, indeks korupcije je 3,5", kaže Šuković.

Vlast krije šta god hoće

Vlast od svojih građana, najčešće od novinara, regulatornih tela i nezavisnih udruženja, krije svašta.

Najpoznatiji sveži primeri su odbijanje RTS-a da otkrije s kojim nezavisnim produkcijskim kućama ima ugovore, a Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja uskraćuje informaciju o javnim nabavkama – na osnovu kojih je papreno platilo internet portal "Očistimo Srbiju".

Otkad je poverenik, sredinom 2010. dobio ovlašćenje da u postupku izvršenja svojih odluka izriče novčane penale (dve ili više kazni u iznosu od 200.000 dinara), on je to učinio prema 50-ak organa vlasti, odnosno javnih preduzeća.

Neki od njih su postupili po nalogu poverenika odmah nakon prve kazne, neki tek nakon druge. Čak 14 njih nije ni nakon toga, kažu u kancelariji poverenika.