Nema posla bez partijske knjižice

Tako oni koji imaju rođačke ili prijateljske veze sa strankama nije neophodno da postanu i „drugovi članovi”, ali za ostale smrtnike partijska knjižica je minimalni uslov, kao radno iskustvo.

U takvim okolnostima ne treba ni da čudi što nam je administracija glomazna, troma i skupa.

Stručnjaci se slažu da je državni aparat sa 53.000 zaposlenih (30.000 na republičkom i 23.000 na lokalnom nivou) apsolutno nepotreban državi kapaciteta naše. Ne samo da nas previše košta već je partijsko zapošljavanje dovelo i do drastičnog pada kvaliteta zaposlenih u birokratskom aparatu. Tako su mediji nedavno preneli da u info centru jednog grada u zapadnoj Srbiji radi tehničar drumskog saobraćaja, da o muzičkom programu doma kulture brine radnik metalske struke, dramski program uređuje elektrotehničar, a organizuje ga vinogradar.

"Zapošljavanje u javnom sektoru u Srbiji ima prevashodno dve funkcije: socijalnu i nagradnu. Socijalna se ogleda u nameri države da zaposli što više ljudi i da ih što manje plati, a nagradna u oduživanju vernim partijskim članovima. Tako dobijamo činovnike koji su nesposobni. Zbog toga nije obavljena reforma državne uprave čiji su ciljevi bili depolitizacija, profesionalizacija i racionalizacija", kaže ombudsman Saša Janković.

Ljudi su, navodi, svesni partijskog zapošljavanja, ali i da je to teško dokazivo. Zapošljavanje po partijskoj liniji postoji na svim nivoima administracije, u javnim preduzećima, firmama, na univerzitetima, u bolnicama...

Državni vrh i resorno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu su, navodno, svesni ovog problema, planirali da ga reše novim zakonom o lokalnoj samoupravi, koji je, prema tvrdnjama ministra Milana Markovića, trebalo da bude rigorozan kada su u pitanju partijska zapošljavanja u lokalnim samoupravama. Međutim, kada oni koji su i zapošljavali po partijskoj liniji dobiju zaduženje da tu praksu prekinu, rezultati su beznačajni.

"Besmisleno je očekivati da se današnje stranke odreknu partijskog zapošljavanja i podele kolača. Pa prva i jedina stvar oko koje posle izbora lepo uspeju da se dogovore jesu upravni odbori i direktorske fotelje", kaže profesor Stjepan Gredelj, sociolog sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Predstavnici državnih institucija i stranaka, čast izuzecima, smatraju da je reč o sporadičnim slučajevima. Saša Perišić, pomoćnik direktora Inspektorata za rad, kaže da im se niko nije žalio da je neko zaposlen po partijskoj liniji. Slično tvrdi i Saša Dujović, predsednik skupštinskog Odbora za predstavke i predloge. On kaže da taj odbor nije dobijao takve predstavke. Misli da toga ima, „ali ne toliko”.

Jelena Trivan, potpredsednica DS, kaže da ima stranačkog zapošljavanja, ali ne previše, i dodaje da se ova stranka bori protiv tog principa. Njen kolega, Meho Omerović, član SDPS, upitan da li su stranke glavni poslodavci, kaže da je najtragičnije što je to tačno. "Zato nam tako i ide", dodaje on.