Srbija može da hrani 80 mil. ljudi

On dodaje da je "to moguće ostvariti ako hitno agrar proglasimo strateškom granom, kao što je urađeno u Holandiji i u još nekim evropskim zemljama".

"A, mi se zadovoljavamo time što ćemo posle svake žetve imati dovoljno za sopstvene potrebe", kaže Grgurević.

On kaže da je u 2009. agrarni budžet u Srbiji bio 2,75 procenata, što je najniže od kada postoji, pa je budžet agrara na nivou od 300 miliona dolara u odnosu na postojećih 4,1 milion hektara površina. "Primera radi, budžet Hrvatske je 750 do 800 miliona dolara za dva miliona hektara. Duplo veći budžet za upola manje površina. Agrarni budžet Mađarske, koja ima za 10 odsto više obradive zemlje, ili 4,5 miliona hektara je neverovatnih 2,5 milijardi dolara! Ove brojke dovoljno govore i nije potreban komentar", dodaje Grgurević.

Grgurević navodi da "agrarni budžet mora da se poveća na minimum šest odsto,a optimum je 10 procenata. Dugoročna stretegija sa izvoznom orijentacijom, zatim da se ukrupne posedi, zadrže ljudi na selu i odobre subvencije i za male i velike proizvođače. Neophodno je uvesti i dugoročan zakup zemljišta na najmanje 10 godina".

Istovremeno, kaže on, "lane smo izvezli u agraru za dve milijarde dolara proizvoda i ostvarili suficit od 650 miliona dolara. Sa skoro iste površine, jedna Mađarska je izvezla tri puta više, odnosno za šest milijardi dolara i imala suficit od 1,8 milijardi dolara. Danska, koja ima 5,5 miliona stanovnika, izvozi poljoprivrednih proizvoda za čak 18 milijardi dolara, i to najviše mesa".

Grgurević kaže da upravo primer stočarstva govori da je ono sada u Srbiji na nivou na kome je bilo 1910. godine. "Bivša Jugoslavija je svojevremeno izvozila 50.000 tona mesa, od čega je samo iz Srbije izvoženo 30.000 tona. A, danas Srbija ima kvote od oko 9.000 tona, i to ne uspeva da ispuni. Tek oko 16 odsto izvezeno je mesa, nešto ispod 2.000 tona", objašnjava on.

Na pitanje da li su subvencije u Srbiji razvojna ili socijalna kategorija, on objašnjava da je "kada uporedimo subvencije u Srbiji i okruženju ogromna razlika. U Hrvatskoj se kreću 300 do 500 evra po hektaru za sve ratarske kulture, a kod nas postoji subvencija za sva registrovana poljoprivredna preduzeća do 100 hektara, sa iznosom od 14.000 dinara, ili oko 140 evra".