Kupovna moć u Srbiji stagnira

Kupovna moć u Srbiji merena odnosom prosečne neto zarade i prosečne, odnosno minimalne potrošačke korpe, bila je u novembru 2009. približno na nivou oktobra, pokazalo je istraživanje Ministarstva trgovine.

Prosečna mesečna neto zarada od 31.576 dinara bila je dovoljna za pokriće minimalne potroške korpe od 22.550 dinara, ali ne i prosečne od 36.452. dinara.

Za pokriće prosečne potrošačke korpe u novembru bilo je potrebno izdvojiti 1,15 prosečne plate, a za pokriće minimalne bilo je dovoljno 0,71 prosečne plate.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna potrošačka korpa za novembar bila je skuplja nego u oktobru za 1,21 odsto ili za 233 dinara, a odnosu na novembar 2008. za osam odsto, dok je od početka godine poskupela za 8,58 odsto.

Minimalna potrošačka korpa za novembar bila je manja nego u oktobru za 0,16 odsto, jer je poskupela za 35,23 dinara, dok se u odnosu na novembar 2008. godine smanjila za 5,09 odsto, a od početka godine za 5,8 odsto.

Prosečna novembarska zarada u odnosu na oktobarsku nominalno je manja za 0,5 odsto, a realno za 1,3 odsto, dok je u odnosu na

novembar 2008. godine nominalno veća za 5,4 odsto, a realno manja za 0,4 odsto.

Pod uticajem sezone, promenjena je struktura obe potrošačke korpe. Iz obe su isključeni spanać, paprika i groždje, uz paradajz u prosečnoj, a u prosečnu korpu je uključen konzervisani krastavac.

Istovremeno, u obe korpe je povećana količina kupusa, pasulja i jabuka, uz mrkvu u minimalnoj i krompir, cveklu, orase i banane u prosečnoj, a smanjena je količina krušaka u minimalnoj.

Cene na malo robe i usluga u Srbiji u novembru u proseku su veće za jedan odsto, dok su cene usluga ostale na istom nivou. Cene poljoprivrednih proizvoda veće su za 13,3 odsto, čemu je doprinelo sezonsko pomeranje cena.

U svim gradovima koji se statistički prate, prosečna mesečna zarada pokrila je minimalnu potrošačku korpu, a u Beogradu i prosečnu.