Devizna štednja 5,3 milijarde evra

"Nakon povlačenja depozita iz banaka u poslednjem kvartalu 2008. godine, u prvih devet meseci ove godine ostvaren je rast od oko 520 miliona evra", rekao je Jelašić i dodao da je primetan rast broja uloga sa dužim oročenjem novca.

"To govori da ponovo jača poverenje u finansijski sektor i realno je da će se taj trend nastaviti. U kriznim vremenima ljudi manje troše i više štede", dodao je guverner ističući da je „praksa potvrdila ispravnost onoga što je NBS uradila po pitanju stabilnosti domaće valute i bankarskog sektora”.

Jelašić je precizirao da je, međutim, štednja u dinarima mala kada se uporedi sa deviznom štednjom i da iznosi oko 10,6 milijardi dinara. "Isplati se štedeti u dinarima i takva štednja sigurno pobeđuje inflaciju. Zato je referentna kamatna stopa na nivou od 11 odsto, što je znatno iznad inflacije", izjavio je Jelašić.

Guverner je rekao da građani Srbije mogu imati poverenja u domaći bankarski sektor i dodao da se "u Srbiji, nažalost, i najmanja informacija vezana za ovaj sektor automatski prikazuje u negativnom svetlu". Prema njegovim rečima, "srpski bankarski sektor je odavno u Evropskoj uniji, jer je više od 75 odsto njegove bilansne sume u rukama vlasnika iz tih zemalja".

"Umesto da se bavimo 'finim štelovanjem', na javnoj sceni se i dalje govori terminima: naši-vaši, derikože, perači para, lopovi i slično. Za razliku od prakse drugih zemalja, gde je bilo neophodno pomagati finansijski sektor, domaći poreski obveznici nisu platili ni jedan evro zarad njegove stabilnosti", izjavio je Jelašić.

On je podsetio da za građanima kojima nije dovoljan motiv stabilnost bankarskog sektora, dodatnu motivaciju za štednju svakako predstavlja mera osiguranja depozita u vrednosti do 50 hiljada evra.

Guverner je kazao da je NBS donela blizu 20 različitih mera u cilju održanja stabilnosti, napominjući da su neke od najznačajnijih smanjenje kamatne referentne stope sa 17,75 odsto na 11 odsto i vraćanje bankama 50 milijardi dinara kroz izmenu strukture obavezne devizne rezerve, što je doprinelo i da krediti danas budu jeftiniji nego u prvom kvartalu 2009. kada je bio vrhunac ekonomske krize.