Jelašić: Oštrija kamatna politika

Guverner Radovan Jelašić je u intervjuu za britansku agenciju Rojters rekao i da neće biti iznenađenje ako se odluka o povećanju kamata usvoji već 6. februara jer situacija sa ostvarenjem projektovane inflacije postaje sve teža.

Jelašić je rekao da NBS najverovatnije neće morati odmah da uveća i nivo obaveznih rezervi na čvrstu valutu, sada na nivou od 45 odsto, zbog posledica krize likvidnosti na globalnom tržištu. Monetarni odbor NBS je odložio sastanak za 6. februar da bi mogao u potpunosti da sagleda kretanje inflacije u januaru.

Bazna kamata NBS sada je deset odsto, posle poluprocentnog povećanja 27.decembra protekle godine. Bazna inflacija u Srbiji je krajem 2007. uvećana na 5,4 odsto godišnje, što znači da je ostala u ranije projektovanom rasponu od četiri do osam odsto, ali je, ako se ima u vidu i rast cena energenata i prehrambenih proizvoda, uvećana na 10,1 procenat, umesto prvobitno planiranih 6,5 odsto.

Iako je lani ostvaren cilj, kad je reč o nivou bazne inflacije, NBS je ukazala na ubrazanje rasta inflatorne stope u toku drugog polugođa minule godine, kada je kumulativno uvećana 4,6 odsto, a na godišnjoj osnovi 9,4 procenta, ističe Rojters.

Agencija dalje navodi da će NBS utvrditi osnovne parametre monetarne politike u ovoj godini svega tri dana posle održavanja drugog kruga predsedničkih izbora u Srbiji. "Ljudi moraju da budu svesni da ne glasaju samo za predsedničkog kandidata, već i za vlastitu budućnost", kazao je guverner NBS, uz opasku da će njihov glas "uticati na kurs dinara, cene akcija, kamatne stope, inflaciju".

Jelašić je ocenio da bi "međunarodno reagovanje na izborni rezultat moglo da dovede do promene uslova spoljnog finansiranja" za Srbiju i dodao da bi srpski zajmotražioci mogli da se suoče s višim kamatama i kraćim rokovima otplate ukoliko se Srbija udalji od EU. On je istovremeno stavio do znanja da NBS, bez obzira na ishod drugog kruga predsedničkih izbora u Srbiji, neće menjati svoju politiku.

Rojters podseća da je u maju prošle godine, kada je Tomislav Nikolić kratko vreme bio na čelu srpskog parlamenta, zabeležen pad cena akcija za više od 20 odsto i da je dinar u tom periodu oslabio iznad dva procenta, zbog straha da će se zemlja udaljiti sa putanje ka EU.