Hrvatska ukida krizni porez u julu

Svi oni koji imaju primanja veća od šest hiljada kuna (od 822 evra) i dalje će plaćati krizni porez od četiri odsto na celokupni iznos primanja.

Kosor je na sednici Vlade rekla da je odluka o pokretanju izmena Zakona o posebnom porezu doneta na sastanku užeg kabineta, dodavši da će biti "operacionalizovana u sledećim danima i sedmicama".

"Želimo da to bude dodatni podsticaj potrošnji i onom tračku optimizma u Hrvatskoj koji nam je svima potreban i za koji ima razloga", naglasila je Kosor, izrazivši nadu da će ta odluka biti dobro primljena među preduzetnicima i u Hrvatskom udruženju poslodavaca.

Hrvatski sabor doneo je 31. jula prošle godine Zakon o posebnom porezu na sva primanja, koji je počeo da se primenjuje od 1. Avgusta i trebalo je da važi do kraja 2010. godine.

Predviđeno je bilo da bude na snazi do kraja ove godine, a procenjivalo se da će zahvatiti više od milion zaposlenih i oko 300 hiljada penzionera.

Uz uvođenje kriznog poreza, vlada je progurala i povećanje poreza na dodatu vrednost sa 22 na 23 odsto. Tokom 2008. godine hrvatski budžet je od kriznog poreza prihodovao oko 800 miliona kuna (110 miliona evra).

Uvođenje kriznog poreza izazvalo je negodovanje javnosti, a zahtev za ocenu ustavnosti tog zakona podnelo je više hiljada građana, ali i tadašnji predsednik Hrvatske Stjepan Mesić. Sud je, međutim, odlučio da je zakon u skladu s Ustavom.

Zakonom su uvedene dve stope kriznog poreza na plate, penzije i ostala primanja i to dva odsto na primanja od tri do šest hiljada kuna i četiri odsto na primanja veća od šest hiljada kuna, a porez se obračunava na celokupan iznos primanja.