Banke gospodare cenama nekretnina

Kriještorac kaže da to važi za tzv. tržišta u nastajanju, odnosno za Srbiju, Hrvatsku i još neke zemlje jugoistoka Evrope.

On smatra takođe da su investitori s neprodatim stanovima često prisiljeni da potraže od banaka i drugačije rešenje svojih finansijskih problema od prodaje stanova kao što je njihov najam, od kojega bi onda pokušali da podmire obaveze prema bankama. Skori ulazak Hrvatske u EU, prema proceni stručnjaka, neće uticati na rast cena stanova kako se to dogodilo u članicama koje su se ranije priključile Uniji kao na primer u Rumuniji i Bugarskoj koje su članice postale pre krize.

S obzirom na to da Hrvatska u Uniju ulazi u vreme njene najdublje krize, ulazak ne bi trebao da donese velike promene na tržištu nekretnina. Može se očekivati samo manji rast potražnje, ali ne i znatan porast cena.

Statistika pada cena stanova u određenoj meri se ne poklapa sa stvarnom tržišnom cenom. Prema nekim procenama, razlika između traženih cena stanova i onih po kojima se ostvare kupoprodaje iznosi oko 10 odsto.

U januaru je u Hrvatskoj dodatno pala cena stanova, koji su prema podacima portala Crozilla. Com bili 0, 4 odsto povoljniji nego prethodnog meseca.

Na godišnjem nivou januarske cene stanova u Hrvatskoj pale su za 1, 1 odsto, a u odnosu na januar 2010. bile su 4, 7 odsto niže te 15,8 odsto niže nego u istom mesecu 2009. godine. Cene stanova smanjene su u Rijeci (3, 4 odsto) , Zagrebu (1, 5 odsto) , Zadru (1 odsto) i Puli (0, 1 odsto) , u Splitu su ostale nepromenjene, a rasle su u Osijeku (2, 9 posto) i Dubrovniku (0, 8 odsto).

Razlog za to je činjenica da ima vrlo malo takvih nekretnina, a s obzirom na postojanje zaliha novosagrađenih stanova na tržištu, malo se novih projekata i planira, pa su kupci takvih nekretnina spremni da plate i više, za stvarno dobre stanove, navode sa portala.