Nemačka će morati da se navikne na štrajkove?

Jer, zbog nedostatka radne snage, a samim tim i jače pozicije zaposlenih, štrajkova će verovatno biti još.

Nekim poslodavcima bi mogao da zastane dah zbog aktuelnih zahteva za povećanjem plata. Sindikat javnog sektora Verdi traži 10,5 odsto veće plate i mesečno povećanje od najmanje 500 evra. U sindikatu železničara EVG traže čak dvanaest odsto i najmanje 650 evra povećanje mesečno. Time sindikati hoće da nadoknade gubitak kupovne moći izazvan visokom inflacijom.

Imajući u vidu tako visoke zahteve, neki ekonomisti govore o predstojećoj spirali plata i cena, odnosno situaciji kada se plate i cene uzajamno podstiču na rast, što može imati potencijalno ekonomski štetne posledice.

Kakve veze imaju visoke plate sa inflacijom?

Predsednica Evropske centralne banke pre nekoliko dana je upozorila da će zaposleni i kompanije morati podjednako da podnesu povećani teret. "Ako svaka strana pokuša da minimizira sopstvene gubitke, moglo bi da se dogodi da veće profitne marže, plate i cene jedni druge guraju naviše", rekla je Kristin Lagard.

Sindikati ne vide taj problem, bar ne zbog svojih zahteva. "Govoriti o spirali plata i cena je besmislica. Ako spojim sve naše zahteve, onda tražimo manje od inflacije", ističe šef Verdija Frenk Verneke.

To je valjan argument – ako potraživanja zaista ostanu ispod inflacije. Jer, ako cene rastu brže od plata, radnicima se smanjuju realne plate. Tada sebi mogu da priušte manje robe, a tražnja slabi. A to onda više govori o padu, a ne o rastu cena.

Predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW) Marsel Fračer ne veruje da trenutno preti spirala rasta plata i cena. "To je mit", kaže, jer, zaposleni su 2022. imali prosečan realni gubitak plata od tri odsto, a 2023. će to verovatno biti još dva odsto ili više.

Ekonomisti smatraju da je moguć prihvatljiv sporazum

Ekonomistkinja Monika Šnicer ima sličan stav, jer, kaže, i ove godine bi trebalo očekivati inflaciju veću od šest odsto. U tom kontekstu, zahtevi za visokim platama su razumljivi, smatra Šnicer, predsednica Nemačkog saveta ekonomskih eksperata (Ekonomski mudraci). S druge strane, ona upozorava da se mora izbeći pomenuta spirala plata i cena.

Iz tog razloga, nemačka vlada je omogućila i oslobodila poreza jednokratne isplate poslodavaca zaposlenima, te donela mere za suzbijanje visokih troškova energije.

Monika Šnicer je uverena da će se postići prihvatljiv dogovor. U stvari, to je isto tako ključna stvar, jer je iskustvo pokazalo da se zahtevi sindikata ne prelivaju nepromenjeni u sporazume. Odnosno, stvarna povećanja plata obično su niža od početnih, visokih zahteva.

Klemens Fuest, predsednik Instituta Ifo sa sedištem u Minhenu, to vidi slično: "Mislim da će, kao i uvek, biti neke vrste kompromisa. Mislim da će poslodavci donekle popustiti, ali naravno i tu postoje ograničenja. Zato očekujem povećanje plata od oko sedam odsto. To bi i dalje bilo ispod stope inflacije, ali bi rasteretilo privatna domaćinstva i zaposlene", kaže Fuest za DW.

Imajući u vidu budućnost, Marsel Fračer je uveren da se pregovaračka moć zaposlenih povećala – i da će se stoga verovatno povećati broj štrajkova. "Trenutno doživljavamo prekretnicu na tržištu rada: čini se da su prošli dani u kojima su poslodavci mogli manje-više da diktiraju plate i uslove rada", ocenjuje šef DIV.

Veće plate kao lek za nedostatak kvalifikovanih radnika?

S druge strane, Institut za nemačku ekonomiju (IW), blizak poslodavcima, prigovara da veće plate same po sebi ne utiču na nedostatak kvalifikovanih radnika – to ne može kratkoročno da obezbedi kvalifikacije kojih sada nema, niti da srednjoročno promeni uslove na tržištu rada tako da se stvori dovoljna mobilnost radne snage.

"Umesto toga, veće plate u sektorima u kojima je nedostatak kvalifikovanih radnika posebno veliki, kratkoročno će usluge i robu učiniti skupljim", ocenjuje se u studiji stručnjaka IW za tržište rada Aleksandera Burstedea.

Nesporno je da postoji i da će postojati opšti nedostatak radnika i kvalifikovane radne snage. To je potkrepljeno i najnovijim prognozama Instituta za tržište rada i istraživanja zanimanja (IAB), istraživačkog instituta Saveznog zavoda za zapošljavanje. Za 2023. IAB očekuje povećanje od 340.000 radnih mesta koja podležu doprinosima za socijalno osiguranje. Broj zaposlenih dostići će novi maksimum od skoro 46 miliona.

"Radnika nedostaje onoliko koliko to nije bio slučaj decenijama. Zato se firme trude da zadrže svoje zaposlene, čak i u teškom okruženju", kaže Enco Veber, šef istraživačkog odeljenja IAB za prognoze i makroekonomske analize. Dobar trend zapošljavanja podržava prihode i stoga, zaključuje Veber, ostaje važno sidro stabilnosti za privredu.