Recept komšija: Daju im 45.000 € samo da ostanu na selu

Da Slovenci znaju znanje, jasno je čim kročite u zemlju, u bukvalnom smislu. Od zemlje najviše i očekuju, ali i te kako ulažu u nju. Organska proizvodnja im zauzima visoko mesto na listi prioriteta, a mladi farmeri su fokus broj jedan. Slovenačko ministarstvo poljoprivrede, koje su posetili novinari iz Srbije u organizaciji NLB grupe, želi da zaštiti svoje poljoprivredne površine, pogotovo što ih je veoma malo – oko 30 odsto, od čega samo 9 odsto zauzmaju njive.

U Sloveniji je u 2015. godini oko 3.500 proizvođača na 42.000 hektara uzgajalo organsko povrće i voće. Proizvodnja takve hrane stalno im raste ali još nije dostigla potražnju.

Poređenja radi, u svetu su površine pod organskom hranom od 1999. sa 11 miliona hektara povećane na 50 miliona hektara. Srbija takođe snažno napreduje kada je reč o organskoj hrani. Prema trenutno raspoloživim podacima, najbrži godišnji rast od 64 odsto ostvarila je Bosna i Hercegovina, a na drugom mestu smo mi sa 62 odsto.

Zanimljivo kod Slovenaca je što im je organsko gazdinstvo u proseku dva puta veće od konvencionalnog.

Period sertifikacije u Sloveniji traje tri godine, a ova država daje veće subvencije za organsku proizvodnju u razdoblju konverzije, nego kasnije kada gazdinstvo već ima sertifikat organskog proizvođača.

"U periodu konverzije gazdinstvo mora da ispuni uslove za organsku proizvodnju, troškovi su veliki, a proizvodi još ne mogu da se prodaju kao organski, pa su zato i subvencije veće, a maksimum je ograničen sa evropskom konvencijom“, kaže Tanja Strniša, državna sekretarka u slovenačkom ministarstvu poljoprivrede. Slovenija ne čuva lukavo svoje recepte za uspeh. U ministarstvu su uvek bili spremni da pomažu Srbiji. Kažu da će to važiti i ubuduće i ističu da imaju dosta stručnog znanja i da bi im bilo drago da svoja iskustva oko organizacije organske proizvodnje prenesu Srbiji.

Ipak, ne ide im sve tako glatko.

Jedan od najvećih izazova za organske proizvođače je - udruživanje.

Državna sekretarka ističe da poljoprivrednici još nisu u dovoljnoj meri organizovani u zadruge. Iako, kako kaže, daju subvencije za ovakvo povezivanje, nisu zadovoljni rezultatima.

"Pre tri, četiri godine imali smo specijalne subvencije za organske zadruge i na konkurs se javilo njih pet, ali činjenica je da zadrugarstvo prestane kada se subvencije iskoriste. Mislimo da su zadruge dobar oblik povezivanja poljoprivrednika jer su u njihovom vlasništvu i sa njima imamo dobra iskustva“, kaže Strniša.

Kako objašnjava, svi organski proizvođači prodaju svoje proizvode direktno na pijaci ili na svom gazdinstvu. Oni koji bi želeli da prodaju robu u prodavnicama, moraju da se povežu, jer ne mogu jedan po jedan. To im, misle, ostaje izazov za ubuduće. Osim ovog, drugi izazov je finansiranje. Slovenački ministar poljoprivrede najavljivao je ranije agrobanke, ali za sada im važnu ulogu igra i NLB banka koja je u državnom vlasništvu.

Ta banka i u Srbiji podržava organsku proizvodnju, kroz konkurs u okviru kojeg će ove godine nagraditi tri najbolja projekta novčanom nagradom u iznosu od milion i po dinara. Rok za dostavljanje projekata na konkurs "NLB Organic" produžen je do 5. maja.

"Cilj Slovenije je da do 2020. godine 20% zemljišta bude pod organskom proizvodnjom. Nemamo posebne programe za organske proizvođače, ali banka se uvek uklapa u finansiranje zanimljivih projekata. Ako pomoć države bude dodatno išla u ovom smeru i banka će biti spremnija da finansira ovakve projekte“, kaže Darko Jurić, savetnik za mala i srednja preduzeća u NLB banci u Ljubljani.

On kaže da poljoprivrednike tretiraju kao male preduzetnike i da su redovniji u otplati kredita. Prema njihovom iskustvu, ratari kredite banke koriste za finansiranje tekućih troškova, kupovinu traktora, semena...

"Redovniji su u otplati kredita jer je obično reč o familijarnim gazdinstvima, ima i sve više mladih farmera“, kaže on i dodaje da banka vrši kontrolu koriščenja kredita.

@VesnaBjelic