MMF: Političari vam obećavaju prečice

U Srbiji postoji saglasnost da sustizanje višeg životnog standarda koji omogućavaju uspešnije privrede u istočnoj Evropi treba da bude najvažniji ekonomski cilj zemlje.

Takođe postoji konsenzus da ovaj cilj može da postigne jedino privreda sa mnogo većim privatnim sektorom koji je sposoban da izvozi u mnogo većem obimu nego što je to danas slučaj. Pre 20 godina, Srbija je (kao republika bivše Jugoslavije) izvozila oko 70 odsto svoje proizvodnje. Danas izvozi samo 25 odsto svega što proizvede.

Međutim, transformisanje srpske privrede iz njenog sadašnjeg neodrživog modela rasta zasnovanog na predimenzioniranom javnom sektoru koji favorizuje potrošnju i uvoz u model rasta kojim dominira privatni sektor koji favorizuje štednju i izvoz složen je i često politički nepopularan zadatak.

Druge zemlje u istočnoj Evropi su, na primer Slovačka, pokazale kako beležiti rast bez preterano velikih platnobilansnih deficita i bez akumuliranja velikih spoljnih dugova. Tokom proteklih nekoliko godina Srbija je počela da beleži pomake u tom pravcu. I moguće je da će se kroz nekoliko godina kretanja tim pravcem na posao sa Fijatom gledati kao na prekretnicu u pravcu zdravijeg modela rasta.

Međutim, ostaje strah od činjenice da su svi srpski političari više nego spremni da obećaju stanovništvu prečicu do bolje životnog standarda kroz nerealna fiskalna obećanja, posebno obećavajući neodrživo visoke plate u javnom sektoru i penzije. Ili – suviše niske poreze. Ovakva vrsta fiskalnih obećanja posebno je primamljiva u predizbornim periodima.

Tokom proteklih deset godina, prema procenama MMF, fiskalni trošak jedne tipične predizborne godine u Srbiji je iznosio oko tri odsto BDP-a. Srbija je ponovo u predizbornoj godini.

Nadamo se da će zakonski propis o fiskalnoj odgovornosti, koji je donesen krajem prošle godine u izmenjenom zakonu o budžetskom sistemu, voditi u pravcu odgovornog i suzdržanog fiskalnog ponašanja, posebno tokom političke visoke temperature predizbornih kampanja.

Fiskalna odgovornost će biti ključni sastavni element svakog recepta po kome bi Srbija ponovo postala prosperitetna zemlja. U suprotnom, ako se fiskalna odgovornost ne održi, Srbija će se vratiti na šemu na koju se navikla, tj. šemu neodrživo visoke potrošnje i uvoza, sa malim izgledima da ikada dosegne životni standard mudrijih i odgovornijih zemalja sa kojima se poredi.

Da bi se pravila o fiskalnoj odgovornosti Srbije zaštitila od moguće visoke temperature predizborne politike i obećanja, jedna sveža ideja o kojoj se može razmisliti mogla bi da bude da glavne političke partije javno obećaju da će poštovati nova pravila o fiskalnoj odgovornosti.

Ovo ne bi značilo da suprotstavljene političke stranke ne mogu da iznose različite i konkurentske predloge za potrošnju ili oporezivanje. Međutim, da bi ostali dosledni obećanju u pogledu fiskalne odgovornosti, političari bi morali da na ubedljiv način pokažu da su njihovi predlozi za potrošnju ili oporezivanje konzistentni sa novim pravilima o fiskalnoj odgovornosti.

Iskustvo istočne Evrope sa tranzicijom je pokazalo da održiv viši životni standard jedino može da se zasniva na javnom sektoru koji je fiskalno odgovoran. Obećanje u pogledu fiskalne odgovornosti od strane glavnih političkih stranaka moglo bi da pomogne da se izbegne ona vrsta fiskalnog populizma koja je toliko često bila obeležje proteklih političkih kampanja u Srbiji. Mada političari u demokratiji moraju da se takmiče idejama, usklađivanje ovih ideja sa novim srpskim pravilima o fiskalnoj odgovornosti bila bi prava stvar koju bi trebalo učiniti.