NASA kreće u neverovatnu misiju spasavanja teleskopa koji pada ka Zemlji VIDEO

Reč je o opservatoriji Neil Gehrels Swift Observatory, poznatijoj kao Swift, NASA-inom teleskopu lansiranom 2004. godine, koji je prvobitno trebalo da radi svega dve godine. Međutim, teleskop je, suprotno očekivanjima, nastavio da vi&scaron;e od dve decenije uspe&scaron;no beleži neke od najmoćnijih eksplozija u svemiru.Teleskop je nadma&scaron;io planoveProblem je u tome &scaron;to Svift nema sopstveni pogonski sistem kojim bi mogao da podigne svoju orbitu. Zbog pojačane Sunčeve aktivnosti, koja je tokom aktuelnog 11-godi&scaron;njeg ciklusa dostigla vrhunac 2024. godine, atmosfera se pro&scaron;irila vi&scaron;e nego &scaron;to se očekivalo.The race is on to save a falling orbital telescope! @NASA is attempting a first of its kind space rescue mission to save the Swift Observatory before it falls back to Earth. The plan is to have Katalyst Space&rsquo;s LINK spacecraft dock with Swift and boost it into a higher orbit.&hellip; pic.twitter.com/TDulZ2LwRr&mdash; Museum of Science (@museumofscience) June 23, 2026To je povećalo otpor vazduha koji deluje na Svift. Teleskop je na početku misije kružio na visini od oko 600 kilometara, a sada se nalazi svega 370 kilometara iznad Zemljine povr&scaron;ine.Do kraja oktobra mogao bi da se spusti na samo 300 kilometara i postane nedostupan za bezbednu intervenciju.&quot;Nemoguća misija&quot;NASA je zato odlučila da pokrene misiju Swift Boost. Plan je da mala robotska letelica LINK, koju je napravila američka kompanija Katalyst Space Technologies iz Flagstafa u Arizoni, poleti prema Sviftu, pronađe ga u orbiti, priđe mu, uhvati ga pomoću tri robotske ruke i podigne ga na sigurniju visinu.Sve to mora da se uradi sa teleskopom koji nikada nije bio dizajniran da ga neko u svemiru uhvati.&quot;Iskreno, moram da kažem: niko nije mislio da će to biti moguće&quot;, rekao je za Space.com &Scaron;on Domagal-Goldman, direktor NASA-inog odseka za astrofiziku.Za&scaron;to je Svift važan?Svift je važan zato &scaron;to brzo otkriva iznenadne, kratkotrajne i ekstremno snažne događaje u svemiru, naročito gama bljeskove.To su kratki izboji gama zračenja &ndash; elektromagnetnog zračenja najvi&scaron;ih frekvencija i energija. Mogu trajati od delića sekunde do nekoliko minuta, a nastaju, između ostalog, prilikom uru&scaron;avanja masivnih zvezda ili sudara neutronskih zvezda.Svift može veoma brzo da reaguje. Kada detektuje gama bljesak, može da se okrene prema njegovom izvoru i posmatra ga u različitim vrstama svetlosti: vidljivoj, ultraljubičastoj, rendgenskoj i gama svetlosti.NASA ga zato opisuje kao teleskop za proučavanje &quot;promenljivog, visokoenergetskog svemira&quot;.S. Bredli Cenko, glavni istraživač misije Svift u NASA-inom Goddard svemirskom centru za letove (Goddard Space Flight Center), rekao je da je Svift otkrio vi&scaron;e od 2.000 gama bljeskova, iz različitih delova svemira, sve do granice vidljivog univerzuma.&quot;Svift je dizajniran za proučavanje gama bljeskova, kratkotrajnih eksplozija visokoenergetske svetlosti koje za samo nekoliko sekundi oslobode vi&scaron;e energije nego &scaron;to će Sunce osloboditi tokom celog svog života&quot;, objasnio je Cenko.Every household needs a multitool &hellip; ours is the Swift observatory!At launch, Swift was a first-of-its kind spacecraft designed to study fleeting gamma-ray bursts, the most powerful explosions in the cosmos, using its Ultraviolet/Optical, X-ray, and Burst Alert telescopes. ⬇️ pic.twitter.com/uGgQPlDag7&mdash; NASA Universe (@NASAUniverse) June 23, 2026Mnogi sateliti na kraju svog radnog veka padnu u atmosferu i tamo izgore. Ali Svift i dalje radi, i dalje prikuplja podatke i poseduje sposobnosti koje nije lako brzo zameniti.Domagal-Goldman kaže da bi takav scenario bio prihvatljiv za neku običnu letelicu.&quot;Ali ovo nije bilo kakva letelica. Ovo je opservatorija sa jedinstvenim mogućnostima za astrofiziku&quot;, dodao je.Izgradnja u rekordnom rokuNASA je u septembru 2025. godine dodelila kompaniji Katalist Spejs ugovor vredan 30 miliona dolara.Rok je bio izuzetno kratak. Kompanija je za manje od godinu dana morala da projektuje, napravi, testira i lansira letelicu koja će se u orbiti približiti starom teleskopu, uhvatiti ga i podići.NASA-in blog navodi da je LINK početkom maja zavr&scaron;io testiranja u uslovima koji simuliraju svemirsko okruženje u NASA-inom Godard centru.Direktor misije Svift, Džon Van Epol, rekao je da je &quot;Svift Bust brza misija visokog rizika, ali i velike nagrade&quot;.&quot;Svift će verovatno ponovo ući u atmosferu kasnije ove godine ako ne poku&scaron;amo da ga podignemo na vi&scaron;u orbitu&quot;, dodao je.Hvatanje sa tri rukeLINK je robotska servisna letelica. Prema stranici Space.com, ima tri robotske ruke, tri glavna Holova potisnika i 16 manjih potisnika za kontrolu položaja.Holovi potisnici su vrsta električnog pogona koji pomoću električnih i magnetnih polja ubrzava jonizovani gas, najče&scaron;će ksenon, stvarajući slab, ali veoma efikasan potisak pogodan za precizne manevre u svemiru.Uskoro sledi lansiranjeLINK neće poleteti sa klasične lansirne rampe na Zemlji. Biće sme&scaron;ten u raketu Pegaz XL (Pegasus XL), koju nosi posebno prilagođeni avion L-1011 Stargazer.Avion podiže raketu na visinu od oko 12 kilometara, zatim je ispu&scaron;ta, a ona nakon nekoliko sekundi slobodnog pada uključuje motor i nosi teret u orbitu.Ovakav način lansiranja smanjuje količinu goriva koju raketa mora da nosi jer ne kreće sa tla, već iz ređe atmosfere na visini od oko 12 kilometara.Lansiranje je planirano za 27. jun 2026. godine sa područja atola Kvajalein u Republici Mar&scaron;alova Ostrva.Ako sve prođe kako treba, LINK će prvo nekoliko nedelja proveravati sopstvene sisteme. Nakon toga će se postepeno približavati Sviftu nizom veoma preciznih manevara.U svemiru se dve letelice kreću brzinama od nekoliko kilometara u sekundi, pa i najmanja gre&scaron;ka može dovesti do sudara.Glavni istraživač LINK-a u kompaniji Katalist Spejs, Kiran Vilson, rekao je da će &quot;imati period pu&scaron;tanja u rad od nekoliko nedelja, nakon čega će započeti manevre kako bi se približili Sviftu&quot;.Svift nije napravljen za hvatanjeNajveći problem je to &scaron;to Svift nije konstruisan za servisiranje.Nema priključak kakav imaju letelice koje se spajaju sa Međunarodnom svemirskom stanicom. LINK će zato morati veoma pažljivo da uhvati stari teleskop robotskim rukama.To je rizično i zbog toga &scaron;to je Svift u svemiru već vi&scaron;e od 21 godine, pa su njegovi spoljni za&scaron;titni materijali vremenom mogli da postanu krti.Vilson ističe da je &quot;sve to zahtevno i rizično&quot;.&quot;Postoji mnogo letelica koje su imale mnogo duže razvojne cikluse i mnogo vi&scaron;e finansiranja iza sebe, a propale su zbog običnih razloga&quot;, dodao je.Protiv misije radi i Sunce. Eventualna jača Sunčeva oluja mogla bi dodatno da ubrza pad teleskopa.Svift radi smanjenim intenzitetomSvift se od februara nalazi u režimu smanjene naučne aktivnosti.NASA ga je tada prestala često okretati prema ciljevima kako bi smanjila atmosferski otpor i produžila vreme do poku&scaron;aja podizanja orbite.Njegov Burst Alert Telescope i dalje može da detektuje gama bljeskove, ali se letelica vi&scaron;e ne okreće rutinski kako bi ih pratila drugim teleskopima.Ako LINK uspe, Svift bi mogao da dobije jo&scaron; najmanje nekoliko godina rada, možda čak i pet.Misija bi mogla da pokaže da sateliti koji nisu napravljeni za servisiranje ipak mogu biti pomereni, spaseni i da im se može produžiti životni vek.Robert Lamontanj, potpredsednik Katalist Spejsa za strate&scaron;ka partnerstva, kaže da smo tokom poslednje decenije postali veoma dobri u lansiranju objekata u svemir.&quot;Ali Katalist je ovde zapravo da označi kraj tog modela bacanja i početak novog modela&quot;, istakao je.

NASA kreće u neverovatnu misiju spasavanja teleskopa koji pada ka Zemlji VIDEO

0 Komentari