NASA kreće u neverovatnu misiju spasavanja teleskopa koji pada ka Zemlji VIDEO

Reč je o opservatoriji Neil Gehrels Swift Observatory, poznatijoj kao Swift, NASA-inom teleskopu lansiranom 2004. godine, koji je prvobitno trebalo da radi svega dve godine. Međutim, teleskop je, suprotno očekivanjima, nastavio da više od dve decenije uspešno beleži neke od najmoćnijih eksplozija u svemiru.

Teleskop je nadmašio planove

Problem je u tome što Svift nema sopstveni pogonski sistem kojim bi mogao da podigne svoju orbitu. Zbog pojačane Sunčeve aktivnosti, koja je tokom aktuelnog 11-godišnjeg ciklusa dostigla vrhunac 2024. godine, atmosfera se proširila više nego što se očekivalo.

To je povećalo otpor vazduha koji deluje na Svift. Teleskop je na početku misije kružio na visini od oko 600 kilometara, a sada se nalazi svega 370 kilometara iznad Zemljine površine.

Do kraja oktobra mogao bi da se spusti na samo 300 kilometara i postane nedostupan za bezbednu intervenciju.

"Nemoguća misija"

NASA je zato odlučila da pokrene misiju Swift Boost. Plan je da mala robotska letelica LINK, koju je napravila američka kompanija Katalyst Space Technologies iz Flagstafa u Arizoni, poleti prema Sviftu, pronađe ga u orbiti, priđe mu, uhvati ga pomoću tri robotske ruke i podigne ga na sigurniju visinu.

Sve to mora da se uradi sa teleskopom koji nikada nije bio dizajniran da ga neko u svemiru uhvati.

"Iskreno, moram da kažem: niko nije mislio da će to biti moguće", rekao je za Space.com Šon Domagal-Goldman, direktor NASA-inog odseka za astrofiziku.

Zašto je Svift važan?

Svift je važan zato što brzo otkriva iznenadne, kratkotrajne i ekstremno snažne događaje u svemiru, naročito gama bljeskove.

To su kratki izboji gama zračenja – elektromagnetnog zračenja najviših frekvencija i energija. Mogu trajati od delića sekunde do nekoliko minuta, a nastaju, između ostalog, prilikom urušavanja masivnih zvezda ili sudara neutronskih zvezda.

Svift može veoma brzo da reaguje. Kada detektuje gama bljesak, može da se okrene prema njegovom izvoru i posmatra ga u različitim vrstama svetlosti: vidljivoj, ultraljubičastoj, rendgenskoj i gama svetlosti.

NASA ga zato opisuje kao teleskop za proučavanje "promenljivog, visokoenergetskog svemira".

S. Bredli Cenko, glavni istraživač misije Svift u NASA-inom Goddard svemirskom centru za letove (Goddard Space Flight Center), rekao je da je Svift otkrio više od 2.000 gama bljeskova, iz različitih delova svemira, sve do granice vidljivog univerzuma.

"Svift je dizajniran za proučavanje gama bljeskova, kratkotrajnih eksplozija visokoenergetske svetlosti koje za samo nekoliko sekundi oslobode više energije nego što će Sunce osloboditi tokom celog svog života", objasnio je Cenko.

Mnogi sateliti na kraju svog radnog veka padnu u atmosferu i tamo izgore. Ali Svift i dalje radi, i dalje prikuplja podatke i poseduje sposobnosti koje nije lako brzo zameniti.

Domagal-Goldman kaže da bi takav scenario bio prihvatljiv za neku običnu letelicu.

"Ali ovo nije bilo kakva letelica. Ovo je opservatorija sa jedinstvenim mogućnostima za astrofiziku", dodao je.

Izgradnja u rekordnom roku

NASA je u septembru 2025. godine dodelila kompaniji Katalist Spejs ugovor vredan 30 miliona dolara.

Rok je bio izuzetno kratak. Kompanija je za manje od godinu dana morala da projektuje, napravi, testira i lansira letelicu koja će se u orbiti približiti starom teleskopu, uhvatiti ga i podići.

NASA-in blog navodi da je LINK početkom maja završio testiranja u uslovima koji simuliraju svemirsko okruženje u NASA-inom Godard centru.

Direktor misije Svift, Džon Van Epol, rekao je da je "Svift Bust brza misija visokog rizika, ali i velike nagrade".

"Svift će verovatno ponovo ući u atmosferu kasnije ove godine ako ne pokušamo da ga podignemo na višu orbitu", dodao je.

Hvatanje sa tri ruke

LINK je robotska servisna letelica. Prema stranici Space.com, ima tri robotske ruke, tri glavna Holova potisnika i 16 manjih potisnika za kontrolu položaja.

Holovi potisnici su vrsta električnog pogona koji pomoću električnih i magnetnih polja ubrzava jonizovani gas, najčešće ksenon, stvarajući slab, ali veoma efikasan potisak pogodan za precizne manevre u svemiru.

Uskoro sledi lansiranje

LINK neće poleteti sa klasične lansirne rampe na Zemlji. Biće smešten u raketu Pegaz XL (Pegasus XL), koju nosi posebno prilagođeni avion L-1011 Stargazer.

Avion podiže raketu na visinu od oko 12 kilometara, zatim je ispušta, a ona nakon nekoliko sekundi slobodnog pada uključuje motor i nosi teret u orbitu.

Ovakav način lansiranja smanjuje količinu goriva koju raketa mora da nosi jer ne kreće sa tla, već iz ređe atmosfere na visini od oko 12 kilometara.

Lansiranje je planirano za 27. jun 2026. godine sa područja atola Kvajalein u Republici Maršalova Ostrva.

Ako sve prođe kako treba, LINK će prvo nekoliko nedelja proveravati sopstvene sisteme. Nakon toga će se postepeno približavati Sviftu nizom veoma preciznih manevara.

U svemiru se dve letelice kreću brzinama od nekoliko kilometara u sekundi, pa i najmanja greška može dovesti do sudara.

Glavni istraživač LINK-a u kompaniji Katalist Spejs, Kiran Vilson, rekao je da će "imati period puštanja u rad od nekoliko nedelja, nakon čega će započeti manevre kako bi se približili Sviftu".

Svift nije napravljen za hvatanje

Najveći problem je to što Svift nije konstruisan za servisiranje.

Nema priključak kakav imaju letelice koje se spajaju sa Međunarodnom svemirskom stanicom. LINK će zato morati veoma pažljivo da uhvati stari teleskop robotskim rukama.

To je rizično i zbog toga što je Svift u svemiru već više od 21 godine, pa su njegovi spoljni zaštitni materijali vremenom mogli da postanu krti.

Vilson ističe da je "sve to zahtevno i rizično".

"Postoji mnogo letelica koje su imale mnogo duže razvojne cikluse i mnogo više finansiranja iza sebe, a propale su zbog običnih razloga", dodao je.

Protiv misije radi i Sunce. Eventualna jača Sunčeva oluja mogla bi dodatno da ubrza pad teleskopa.

Svift radi smanjenim intenzitetom

Svift se od februara nalazi u režimu smanjene naučne aktivnosti.

NASA ga je tada prestala često okretati prema ciljevima kako bi smanjila atmosferski otpor i produžila vreme do pokušaja podizanja orbite.

Njegov Burst Alert Telescope i dalje može da detektuje gama bljeskove, ali se letelica više ne okreće rutinski kako bi ih pratila drugim teleskopima.

Ako LINK uspe, Svift bi mogao da dobije još najmanje nekoliko godina rada, možda čak i pet.

Misija bi mogla da pokaže da sateliti koji nisu napravljeni za servisiranje ipak mogu biti pomereni, spaseni i da im se može produžiti životni vek.

Robert Lamontanj, potpredsednik Katalist Spejsa za strateška partnerstva, kaže da smo tokom poslednje decenije postali veoma dobri u lansiranju objekata u svemir.

"Ali Katalist je ovde zapravo da označi kraj tog modela bacanja i početak novog modela", istakao je.