Bavčar: Srbija rizična, ali izazovna

Prvi čovek kompanije koja se bavi energetikom, turizmom, finansijama i prehranom slovi za čoveka koji svojim saradnicima daje odrešene ruke u upravljanju preduzećima u vlasništvu holdinga, ali ne dozvoljava da loše poslovanje nanosi štetu firmi, te brzo zamenjuje nesposoban kadar.

Jedni o njemu misle da je nemilosrdan, drugi da stavlja novac ispred ljudi, treći smatraju da upravo njegovi poslovni potezi čuvaju njihova radna mesta. Ipak, svi se slažu da je Bavčar sposoban privrednik koji je u stanju da brzo proceni situaciju na tržištu i povuče pravi potez.

Moje lièno iskustvo u vezi s radom na srpskom tržištu je pozitivno, a zasnovano je na ulaganjima, pre svega, u prehrambenu industriju

Aktivno ste se bavili politikom, a sada ste jedan od vodećih privrednika u državi. Zbog čega ste se okrenuli privredi?

Politikom sam počeo da se bavim još 1988. godine. Tada sam bio direktor računarskog preduzeća koje se bavilo kompjuterskim dizajnom u štamparskoj industriji.

To je u ono vreme bilo značajna novina. Ušao sam u politiku iz privrede i potom se u nju vratio. Nisam imao dileme čime treba da se bavim.
U Sloveniji sam vodio dva značajna projekta – prvi u vezi sa osamostaljenjem zemlje, a drugi u vezi s ulaskom u EU. Bio sam ministar u čak šest vlada. Tadašnji predsednik uprave Istrabenz holdinga Janko Kosmina pozvao me je da se priključim vodećem timu ovog preduzeća. Prihvatio sam poziv, jer sam smatrao da je posle 15 godina bavljenja politikom vreme za promenu.

Svaki put kad vas vide s premijerom Janezom Janšom mediji kalkulišu da li ćete se ponovo politički aktivirati.

Poslednjih godina takvih komentara je manje. Kada je Liberalna demokratija, partija u kojoj sam bio dok sam se bavio politikom, preživljavala tešku unutrašnju krizu, nagađalo se o tome da li ću se vratiti, preuzeti vođstvo u njoj i ponovo je osposobiti za takmičenje s ostalim političkim strankama.

Neki smatraju da bi trebalo da se vratim u politiku, a neki ne. O tome ne razmišljam pošto me čeka novi šestogodišnji mandat na mestu predsednika uprave Istrabenz holdinga. Važite za čoveka sposobnog da donese važne poslovne odluke. Ponekad to znači i smenjivanje ljudi koji se smatraju vašim bliskim prijateljima. Kako uspevate da odvojite privatno od poslovnog?

U Sloveniji, zemlji koja je relativno mala, teško je odvajati poslovne od privatnih stvari. Zbog funkcija na kojima sam bio poznajem mnoge važne ljude i teško je doneti neku odluku, a da se ona ne dotiče i drugih aktera na tom prostoru.

Pogotovo je to komplikovano unutar kompanije koja je prilično velika i gde važne odluke utiču na privatni život i perspektivu ljudi koji rade na vodećim položajima.

Slušao sam nedavno u Zagrebu Džeka Velša, čoveka koji je vodio Dženeral elektriks skoro 20 godina, kako odgovara na isto pitanje koje ste vi meni postavili. Rekao je da je ubrzo posle dolaska na rukovodeći položaj uvideo da sebi i svojim saradnicima čini uslugu ako kaže ono što zaista misli o njihovim sposobnostima i mogućnostima da budu na određenim funkcijama.

Naravno, i ja sam, kao i drugi na sličnim položajima, prinuđen da donosim odluke koje ponekad znače smenjivanje s vodećih položaja ljudi s kojima sam blizak. To nisu jednostavne stvari, pogotovo ako s nekim dugo radiš.

Budite se u četiri ujutro, razmišljate kako ćete preživati sastanke, na kojima morate to da saopštite. To teško pada ne samo njima, koji moraju te odluke da prihvate, nego i meni koji moram da ih sprovedem.

Istrabenz Group ima deo vlasništva u mnogim srpskim preduzećima. Da li smatrate da je opravdano ulagati sredstva u nestabilnom političkom području, sa nerešenim teritorijalnim i mnogim drugim pitanjima?

Rizici ulaganja u neka od naših ciljnih tržišta, pre svega u jugoistočnoj regiji, daleko su veći nego na nekim stabilnima na kojima smo prisutni, a to su, pored slovenačkog, italijansko, austrijsko i mnoga druga tržišta EU, odnosno zapadne Evrope.

Ipak, mogućnosti za razvoj biznisa na tim nestabilnim područjima su veći.

Posle formiranja srpske vlade jasno je da i taj region ide prema evropskim integracijama i uspostavlja sistem vrednosti, adekvatan evropskim. Moje lično mišljenje u vezi s radom na tom tržištu je pozitivno, a zasnovano je na iskustvu ulaganja, pre svega, u prehrambenu industriju, akvizicijama Soko Štarka, Grand proma i njihovom konsolidacijom unutar velikog sistema Droga Kolinska, čiji smo mi vlasnici.

Preko suvlasništva u Merkatoru i iskustvo s ulaskom MB Rodića je izuzetno pozitivno. Na tom tržištu postoje partneri koji imaju iskustvo, vični su poslu, profesionalni su i njihov načina rada može se uporediti s onim na koji smo navikli na nekim zrelijim tržištima. Velike su mogućnosti ulaganja i za druge investitore, ne smo za nas koji smo dosta hrabro i veoma rano ušli na to tržište.

Da li su ta vaša pozitivna iskustva bila razlog za odluku o povezivanju s preduzećima MB Rodić i Swisslion Takovo?

Te odluke je donela uprava Merkatora i njen predsednik Žiga Debeljak. Mi smo, kao važni invertori tog trgovačkog lanca, podržali njihovu strategiju širenja na jugoistočna tržišta. Kompanije MB Rodić i Swisslion Takovo su zdrava preduzeća, s jasnom istorijom kako su nastala. Imaju svoj tržišni udeo u regionima u kojima posluju, a zahvaljujući njima i Merkator može tamo da se proširi.

U medijima vas često prozivaju zbog kontakata sa srpskim biznismenima Milanom Bekom i Miroslavom Miškovićem. O kakvim vezama je reč?

Reč je o pokušajima da sistem Delta, koji raspolaže značajnim kapacitetima u trgovini, nađe zajedničke interese s Merkatorom kako bi on doprineo konsolidaciji te trgovinske branže na tržištima na kojima posluje. Nažalost, do toga nije došlo. Mada, i dalje postoji mogućnost za uspostavljanje saradnje.

Turistički deo Istrabenz holdinga razvija zaštitni znak Lifeclass, odnosno stvara hotelski lanac na principima visokog turizma. Planirali ste njegovo širenje i na srpsko tržište; govorilo se da ćete graditi hotel u Beogradu.

Razmatrane su neke mogućnosti da se zajedno sa srpskim partnerima kupe neki hoteli na atraktivnim lokacijama i razviju u turističke objekte s bogatijom ponudom.

Nismo išli dalje od tih početnih istraživanja, pre svega zbog toga što smo nedavno menjali upravu Lifeclasa, koncentrisali se na konsolidaciju našeg postojećeg biznisa u Sloveniji i u Hrvatskoj, pošto sem hotela u Portorožu, imamo i preduzeće Postojnska jama, turizam, čiji je Istrabenz većinski vlasnik, kao i Grand hotel Adriatic u Opatiji.

Pored toga, u Portorožu radimo na završetku veoma važne investicije, rekonstrukcije nekadašnjeg bisera slovenačke obale, starog hotela Palace. Sada se nadzire mogućnost da konačno počnemo sa gradnjom golf igrališta u Sečovju, nekadašnjim solanama u blizini Portoroža. Zbog svega toga ne planiramo u skorije vreme širenje na srpsko tržište.

Kupovina Grand proma ocenjena je u slovenačkim medijima kao loša poslovna odluka. Pre nekoliko meseci Slobodan Vučićević, generalni direktor Grand proma i izvršni direktor Droga Kolinske za jugoistočnu Evropu, postavljen je na mesto predsednika uprave Droga Kolinske. Zar nije neobično da stranac, i to Srbin, postane predsednik uprave tako strateški važnog preduzeća za slovenačku privredu?

Naš ulazak na srpsko tržište i akvizicija Grand proma i Soko Štarka komentarisan je u slovenačkim medijima dosta kritički, a kritikovali su ga i ljudi koji sebe smatraju stručnjacima u sferi biznisa.

To se dešavalo i ranije, prilikom ulaska Istrabenza u prehrambenu industriju i spajanja dva jaka deoničarska društva Droge i Kolinske u jedno preduzeće, u nešto što do tada nije viđeno u slovenačkoj privredi.

Vodili smo se idejom da se ta konsolidacija napravi u jednom širem prostoru, koji ima nekih zajedničke dodirne tačke u kulturi, istoriji i slične navike u potrošnji. Time se, nažalost, niko nije bavio zbog niza nesretnih okolnosti koje su se dešavale u regionu poslednjih 10–15 godina.

Marketinške teorije navode da uspe samo 30 odsto pokušaja spajanja velikih preduzeća u jedno. Mi smo dvema slovenačkim firmama pripojili dve srpske, stvorili smo uspešno preduzeće, pa se to može smatrati za dodatni uspeh. Pored toga, na Beogradskoj bezi vrednost tih kompanija znatno je porasla u poslednje dve godine.

Tako je cena deonice Soko Štarka sedam puta veća nego što je bila u vreme kad smo ga mi kupili, a njegova tržišna vrednost je, što retko komentarišem, čak 210 miliona evra.

Priča o prehrambenoj industriji u okviru Istrabenza je priča o uspehu. To možemo da zahvalimo ekipi Droga Kolinske, Soko Štarka i Grand proma u Beogradu, a pre svega Slobodanu Vučićeviću. On je pokazao da ima svo potrebno znanje za uspešno vođenje poslova.

Kandidovao se za mesto predsednika uprave Droga Kolinske i ubedio mene i druge rukovodioce u Istrabenzu da ga postavimo na tako važno mesto. Najvažnije je to da on zna da radi posao, a to da li je Srbin ili ne, nije presudno. Naravno, da to za prilike u Sloveniji nije baš uobičajeno.

Malo je ljudi u kompanijama koje su u slovenačkom vlasništvu došlo sa strane, mada firme koje su kod nas u stranom vlasništvu, imaju menadžere koji su iz tih zemalja. Mislim da je to potpuno normalno u menadžmentu. Želeo bih da je postotak ljudi koji imaju iskustva u drugim sredinama u visokom turizmu, veći.

Naravno, to se odnosi i na druga područjima u kojima vodimo poslove. To delimično kompenziramo oslanjanjem na strane savetodavne firme, mada to, naravno, nije isto kao i angažovanje stranih ekipa. Uvek sam imao sklonost da oko sebe okupljam najbolje ljude, a Slobodan Vučićević je jedan od njih.

Istrabenz holding se bavi i energetikom. Kako ocenjujete perspektivu saradnje s ruskim gigantima na području proizvodnje i distribucije plina?

Saradnja s ruskim partnerima jedan je od izazova za Sloveniju, posle ulaska u NATO i EU. Rusi su nedavno kupili deo slovenačke čelične industrije, manje su prisutni u poslovima s nekretninama, još manje u turizmu.

Na evropskom energetskom tržištu jedan su od najvažnijih igrača. Očekivali smo njihov ulazak u regiju u kojoj je Istrabenz prisutan. U Sloveniji nije došlo do neke veće saradnje sa ruskim kompanijama, iako se u medijima često spominju razgovori koje vodi Petrol sa nekim njihovim preduzećima.

Pogotovo o pregovorima sa Lukoilom ima različitih glasina, i to najviše onih koje nisu naklonjene pozitivnom završetku tih dogovora, jer bi to značilo povećanje uticaja tih ruskih preduzeća na energetikom planu u Sloveniji.

Rusi nisu bez ambicija za ulazak na slovenačko tržište i lako se snalaze i na daleko većem parketu za igru u Evropi nego što je naš.

Italijani su planirali da u Jadranskom moru, u blizini Trsta, izgrade plinski terminal koji bi strašno zagadio more i okolno kopno. U Sloveniji je pokrenuta kampanja za zaštitu prirode u Koparskom zalivu. Nedavno je objavljeno da se planira izgradnja plinskog terminala u blizini Kopra. Da li je to tačno? S tim projektima upoznali su me ljudi koji su želeli da u to uključe sve nas i investiraju novac. To je bilo još pre dve godine, i mi smo to odbili. Mislim da na ovim prostorima plinski terminal za zemni gas jednostavno nije moguće izgraditi zbog ekoloških, ali i nekih drugih, pre svega prostornih problema, pošto on ne može da se smesti u ovako uzak zaliv.

Da li smatrate da postoji disbalans između želje za razvojem savremenog kapitalističkog društva i održanjem socijalističkih oblika zaštite radnika?

Postoji, on se uočava već neko vreme, i njime se bave sindikalni aktivisti u Sloveniji. U državi se često vode debate oko zakona koji trebaju da štite radnike. Mislim da smo u našoj kompaniji našli kompromis na tom području. Srećna okolnost je to što se u Sloveniji beleži veliki rast privrede, stalno se otvaraju nova radna mesta, tako da oni koji su ostale bez posla mogu ponovo da rade. U nekim drugim sredinama, uključujući i srpsku, gubljenje posla je veći problem, iako vidim, kroz naše iskustvo u prestruktuiranju Soko Štarka, da nije nerešiv.

Pazim šta govorim

Mediji objavljuju razne ankete u kojima se ocenjuju vaši poslovni potezi, i vi kao osoba. Kako to doživljavate?

Prema tim anketama odnosim se kao prema nečemu šta ne mogu da menjam, niti da na to utičem. Ne smeta me novinarska znatiželja, nego jedna doza potcenjivanja naših odluka, koje su potom predmet jednostavnih anketa.

Poslednja se odnosi na našu inicijativu, da kao najveći deoničar Droge Kolinske, otkupimo deonice od malih deoničara. Nažalost, i takve ankete su neizbežne stvari koje idu uz kompaniju kao što je naša, koja se najbrže razvija u regiji i naravno da za sobom diže prašinu.

Retko se pojavljujete u TV emisijama. Da li ste prezauzeti ili izbegavate konfrontacije s novinarima?

Ne izbegavam pitanja koja se odnose na posao koji obavljam i kompaniju kojom upravljam. Pokušavam da izbegnem propitivanja koje nisu u vezi s tim. Upravo u poslednje vreme često su u medijima pokušavali da me stave u žižu nekih političkih događaja koji su se odvijali u Sloveniji.

U kompaniji imamo dosta jasnu politiku u vezi sa nastupima u medijima. Mislim da smo jedni od tih koji dosta transparentno vode poslovanje. Kao kompanija koja se kotira na berzi, redovno objavljujemo sve novine u našoj poslovnoj politici. Svakodnevno o meni pišu u časopisima, dajem i intervjue. Pazim šta govorim, ne krijem se ni od koga. Svoj privatni život štitim i nikad o njemu ne govorim.