Salmonela se krije u namirnicama koje svakodnevno jedemo: Ovo su simptomi

Hrvatski Državni inspektorat saopštio je 12. oktobra da su u toku inspekcijski nadzori nakon upozorenja o prisustvu bakterija Salmonella Typhimurium i Salmonella Strathcona u čeri paradajzu poreklom iz Italije. 

Salmonela se najčešće povezuje sa nedovoljno termički obrađenim mesom, jajima i drugim namirnicama životinjskog porekla, ali izvor infekcije mogu biti i sirovo povrće, voće i druga hrana koja je kontaminirana tokom proizvodnje, transporta ili pripreme.

Prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO), pravilna higijena i bezbedno rukovanje hranom ključni su za smanjenje rizika od infekcije. 

Kako se prenosi salmonela?

Infekcija salmonelom, poznata kao salmoneloza, najčešće nastaje nakon konzumiranja hrane ili vode kontaminirane ovom bakterijom.

Među namirnicama koje se najčešće povezuju sa infekcijom su:

- sirova ili nedovoljno pečena jaja i jela koja ih sadrže;

- nedovoljno termički obrađeno meso, naročito živinsko;

- nepasterizovano mleko i proizvodi od takvog mleka;

- sirovo voće i povrće koje je kontaminirano bakterijom;

- hrana koja je došla u kontakt sa sirovim mesom, prljavim rukama ili kontaminiranim kuhinjskim površinama.

Do infekcije može doći i kada se bakterija sa sirove namirnice prenese na već pripremljenu hranu preko noža, daske za sečenje ili drugog kuhinjskog pribora.

Salmonela se može preneti i direktnim kontaktom sa zaraženim životinjama, uključujući reptile i kućne ljubimce, kao i sa osobe na osobu fekalno-oralnim putem, najčešće zbog nedovoljne higijene ruku nakon korišćenja toaleta.

To znači da namirnica ne mora da izgleda pokvareno da bi predstavljala rizik. Zbog toga je važno pridržavati se pravila bezbednog čuvanja i pripreme hrane.

Koji su prvi simptomi salmonele?

Simptomi se najčešće javljaju od šest sati do šest dana nakon unošenja bakterije, a kod velikog broja obolelih traju između četiri i sedam dana.

Najčešći simptomi salmoneloze su:

- dijareja, koja ponekad može da sadrži krv;

-  grčevi i bolovi u stomaku;

-  povišena telesna temperatura;

-  mučnina i povraćanje;

-  glavobolja i smanjen apetit.

Tegobe mogu biti blage, ali kod pojedinih osoba bolest može da dovede do ozbiljne dehidratacije, naročito ako su dijareja i povraćanje učestali.

Prema američkim Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), većina obolelih oporavi se bez posebnog lečenja, ali je važno nadoknađivati izgubljenu tečnost.

Giovanni Cancemi/Shutterstock

Kada salmonela može da bude opasna?

Iako se većina infekcija povlači u roku od nekoliko dana, salmonela u pojedinim slučajevima može da izazove ozbiljne komplikacije.

Posebno su ugrožena mala deca, starije osobe i ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom. Kod njih je veći rizik od teške dehidratacije i širenja infekcije iz creva u krvotok ili druge delove tela.

Lekarsku pomoć treba potražiti ako dijareja ili povraćanje traju duže od dva dana, ako se pojavi krv u stolici, visoka temperatura ili znaci dehidratacije, poput veoma oskudnog mokrenja, suvih usta, vrtoglavice i izrazite malaksalosti.

Kod odojčadi i male dece potreban je poseban oprez jer gubitak tečnosti može brzo da postane ozbiljan. Ako dete teško pije, neuobičajeno je pospano, slabo mokri ili pokazuje druge znake pogoršanja, potrebno je odmah potražiti medicinsku pomoć. 

Kako se leči infekcija salmonelom?

Kod većine zdravih osoba lečenje se zasniva na nadoknadi tečnosti i elektrolita, kako bi se sprečila ili ublažila dehidratacija.

Antibiotici se ne preporučuju rutinski kod blagih i umerenih infekcija kod zdravih osoba. Lekar ih može propisati u slučaju teže bolesti ili kada postoje faktori koji povećavaju rizik od komplikacija.

Zbog toga nije preporučljivo uzimati antibiotike na svoju ruku. Ako su simptomi izraženi ili postoji sumnja na salmonelozu, lekar može proceniti da li su potrebne laboratorijske analize i odgovarajuća terapija. 

Kako da smanjite rizik od zaraze?

Nekoliko jednostavnih navika može značajno da smanji mogućnost infekcije salmonelom.

Temeljno perite ruke pre pripreme hrane i nakon rukovanja sirovim mesom, korišćenja toaleta ili kontakta sa životinjama.

Dobro termički obradite meso i jaja. Izbegavajte konzumiranje sirovih jaja i nedovoljno pečenog mesa, a za jela koja se ne kuvaju ili peku birajte pasterizovane proizvode kada je to potrebno.

Odvojite sirove namirnice od gotove hrane. Koristite različite daske i pribor za sirovo meso i namirnice koje se jedu bez dodatne termičke obrade.

Operite voće i povrće pod tekućom vodom. Pranje može da smanji količinu nečistoća i mikroorganizama na površini, ali ne garantuje uklanjanje svih bakterija.

Pravilno čuvajte namirnice. Hranu koja zahteva hlađenje držite u frižideru i ne ostavljajte kuvana jela dugo na sobnoj temperaturi.

Važno je i da se osobe koje imaju dijareju pažljivo pridržavaju higijenskih pravila, jer bakteriju mogu izlučivati stolicom i nakon što se simptomi povuku. 

Salmonela se ne može uvek prepoznati po izgledu ili mirisu hrane, pa su pravilna priprema, čuvanje namirnica i higijena najvažnije mere zaštite. Ako se pojave ozbiljni simptomi ili znaci dehidratacije, ne treba čekati da tegobe prođu same od sebe, već potražiti medicinsku pomoć.