Šta su Amerikanci zaista mislili o Yugu i koliko se razlikovao od onog za naše tržište?

U saradnji s "Yugopapirom", portal Index.hr se priseća prošlih vremena i šta su o tom poduhvatu pisali domaći mediji polovinom osamdesetih godina 20. veka.

Osim toga, "Auto Svet" se bavi temom domaćeg i izvoznog modela, kao i relativno negativnim kritikama pristiglim iz Amerike.

Šta su zamerali u američkom Potrošačkom informatoru našem Yugu?

Mart 1986: Kada se završi probna vožnja Yuga GV, ostaje utisak da konačno i mi konja za trku imamo, čak i na američkom tržištu. Međutim, u američkom Potrošačkom informatoru ne misle tako. Šta zameraju našem automobilu...

O tome kako Yugo osvaja Ameriku napisani su članci i članci. Čak su više pisali stranci nego mi - i uvek pohvalno.

Da je naš automobil privukao određene kupce, potvrđuju i podaci da se tamo za njega plaća unapred.

I nakon svega, u februarskom broju (1986.) uglednog američkog Potrošačkog informatora - hladan tuš! Istina je da su nas pohvale pomalo razmazile, ali ova kritika izgleda kao nizak udarac.

Pre svega, što je zaista neuobičajeno, oni se bave Malkolmom Briklinom, predsednikom kompanije Bricklin Industry, čija je potkompanija Yugo Amerika.

Između ostalog, podsećaju da je on pre desetak godina (polovinom sedamdesetih) uvozio Fiat vozila koja su se tada pokazala - po oceni Potrošačkog informatora - nedovoljno dobra i koje je pratio glas o lošem kvalitetu.

Zatim je uvozio Fiat 124 Spider i X1/9, čije su karoserije izrađivali Bertone i Pininfarina, ali ni sa tim nije uspeo. Pošto je tako ocrnjen vodeći čovjek Yugo Amerike, list se pozabavio našim automobilom.

Odmah da kažemo da se kolegama u Potrošačkom informatoru ama baš ništa nije svidelo na Yugu. Kao da su zaboravili da je to ne samo najmanji automobil koji se prodaje u SAD već i najjeftiniji.

Tako mu zameraju da vozač dok koči ima neki osjećaj između tvrdog i mekog - upotrijebili su izraz "sunđerast", iako su morali da priznaju da su kočnice izvrsne.

Potom su rekli da je spoljni retrovizor namešten dosta unazad pa ga vozači nižeg rasta ne mogu koristiti, što takođe nije tačno.

Zameraju i kako su namešteni sigurnosni pojasevi, jer smetaju vozačima visokog rasta, a kažu da se pojasevi na zadnjim sedištima teško vezuju. Zatim, da je volan pretežak i da zamara ruke.

Naše gore list

Robert Pavlović, koga svi jednostavno zovu Bob, jedan je od potpredsednika Yugo Amerike.

Prezime otkriva njegovo poreklo. Pradeda mu je davnih dana otišao u SAD tragajući za boljim životom.

Seća se da ga je baka, za koju zna da su joj preci iz okoline Zagreba, učila da govori naš jezik. Posle je jezik zaboravio, ali ga sada intenzivno uči. Dosta ga razume, a i može da govori.

Inače, dugo je u biznisu sa automobilima. Pre nego što ga je angažovala Yugo Amerika, radio je za Ford, potom za Chrysler, a posle toga za Ministarstvo saobraćaja.

Ovo ministarstvo dobro poznaju svi proizvođači automobila koji ih prodaju u SAD. Jer, ono izdaje stroge propise za vozila i obavlja ništa blaže kontrole.

Kako sam kaže, tokom svog službovanja u ovom ministarstvu, imao je dosta posla baš na opozivu onih vozila koja na neki način nisu odgovarala strogim američkim normama.

Prvi put je došao u Zastavu u aprilu 1985. Stigao je kako bi proverio fabriku i da ljudi iz fabrike prouče njega.

"Tada je sklopljen naš 'brak'", kaže Robert Bob Pavlović, i dodaje da se u junu iste godine doselio u Kragujevac. Osnovni zadatak mu je kontrola proizvodnje. Zato je zajedno sa ljudima iz Zastave razradio sistem kontrole koji se i danas primenjuje.

U međuvremenu se mala kolonija Amerikanaca u Kragujevcu povećala na sedmoro, a njom rukovodi Robert Pavlović. Kada smo ga pitali šta misli o pisanju Potrošačkog informatora, nije bio iznenađen. Očigledno je članak već dobro proučio.

U Zastavi su, inače, zahvaljujući svojim partnerima iz Yugo Amerike, odlično obavešteni o tome šta se o njihovim automobilima piše u SAD.

"Moje lično iskustvo sa Potrošačkim informatorom je loše", kaže Robert Pavlović.

"Tim novinama sam prestao da verujem još dok sam radio u Ministarstvu saobraćaja. Događalo se da oni pišu o određenim vozilima loše, a mi smo ih kao vladina služba ispitivali. Naši se nalazi nisu slagali sa njihovima. Još tada smo im ja i moje kolege prestali verovati".

"Jedan deo priče odnosio se na gospodina Briklina i na njegovo poreklo. Pitam se, ako je to stvarno nezavisan časopis za kakav se izdaje, koji isključivo vodi računa o proizvodu, zašto je izašao tekst o predsedniku odbora. U istom broju bilo je tekstova i o drugim vozilima, ali u njima nema ni reči o njihovim predsednicima odbora. Razočaran sam ovakvim pisanjem".

"Zato ja ne bih prihvatio taj članak kao izuzetno tačan. Neuobičajeno je da se daje komentar na osnovu ispitivanja samo jednog vozila. Mi u Yugo Americi smo posle opširnog ispitivanja 1.600 naših kupaca napisali izveštaj iz koga se vidi da je više od 90 odsto njih veoma zadovoljno svojim automobilom. Sklon sam da više verujem izveštaju koji obuhvata 1.600 automobila nego onom koji se zasniva na ispitivanju samo jednog".

Prodaja ne jenjava

Na pitanje može li članak Potrošačkog savetnika uzdrmati pozicije Yuga u Americi, Robert Pavlović nas uverava da to ne dolazi u obzir. Kao dokaz nudi podatak da prodaja nije smanjena.

Ipak, podsećamo gospodina Pavlovića da su Zastava i Yugo Amerika doneli odluku da na svim vozilima prekontrolišu sigurnosne pojaseve.

"Uobičajena je praksa da proizvođač objavi opoziv svojih vozila zbog sigurnosnih pojaseva", kaže Robert Pavlović.

"Evo, svi misle da su automobili proizvedeni u Japanu izuzetnog kvaliteta, a i njima se događaju ovakve stvari. U najnovijem broju Automobil News-a objavljeno je da će Toyota naknadno kontrolisati sigurnosne pojaseve na 230.000 svojih automobila".

"Kao što se vidi, niko nije sto posto siguran. Jednostavno, u proizvodnji rade ljudi, a oni nisu savršeni. Uz to, većina kupaca smatra da je normalno da kompanija koja im je prodala auto vodi računa o njihovoj bezbednosti. Kupac je zbog toga zadovoljan, jer misli da je kompanija izuzetno zainteresovana za njegovu bezbednost. To može čak biti i reklama".

"Yugo Amerika ima odbor koji za račun kompanije održava kontakte sa kupcima. Treba znati da prava kupaca u Americi štite mnoge organizacije, a tu su i advokati koji su spremni na sve samo da bi dobro zaradili. Zato i proizvođači imaju svoje organizacije. Takav je i naš odbor. On održava vezu s vlasnicima automobila Yugo i od njih saznaje, na primer, kako su s njim postupali u servisu ili kako ga je primio diler kada mu je prodavao automobil itd".

"Samo u januaru (1986.) je u SAD prodato 2.834 primerka. Poređenja radi, recimo da je Alfa Romeo prodao 404, Audi 5.113, Peugeot 1.036, Renault 350, Mercedes 7.608, Toyota 45.000, a Subaru 16.700 automobila". "Prošle godine je u SAD uvezeno 2.838.000 automobila, od toga 75 posto iz Japana. Ove godine je planirano da Zastava izveze u SAD 60.000 Yuga".

Nekom čudnom koincidencijom, posle pisanja Potrošačkog informatora, u Kragujevcu je održana promocija najnovijih modela Yugo A. Novinari su mogli da isprobaju Yugo 45 A, Yugo 55 A i pravog "Amerikanca" - Yugo GV.

Na poleđini sjajnog prospekta za Yugo, crnom bojom je odštampano: "Kolumbo je otkrio Ameriku, Amerika Yugo A."

Jesmo li stvarno proizveli automobil koji osvaja Amerikance?

Oprema koja je ugrađena u sva tri modela, uključujući tu i onaj koji se izvozi u SAD, manje-više je ista. Razlikuju se jedino u onome što se ugrađuje u GV jer to iziskuju tamošnji propisi.

Yugo 45 A je dobio šire gume (145 SR 13) umesto dosadašnjih 135 SR 13. Novina je i to što se koriste pneumatici tipa "tubeless" koji nemaju unutrašnju gumu. Ovo je, inače, specifičnost američkog tržišta.

Mnogo važnija novost je što se karoserija, za sva tri modela, izrađuje od prethodno zaštićenog lima. To znači da će karoserija duže trajati i bolje odolevati koroziji.

Nije nevažan podatak da uz Yugo američki kupci dobijaju i petogodišnju garanciju da automobil neće korodirati. Raspitivali smo se i svi u Zastavi tvrde da su karoserije, one koje se izvoze i one koje će se prodavati domaćim kupcima, identične.

Što se tiče modela Yugo 45 A, ostale novine su uglavnom tu da bi se poboljšala udobnost, a i da bi se ulepšao. Tako je ručica menjača "obučena" u plastičnu navlaku. Zaštitna obloga oko nje više nije od gume, već od veštačke kože. Štitnici od sunca su novog oblika i mogu se okrenuti tako da vas štite od sunca i sa strane.

Primećuje se još jedan napredak, nijanse koje su upotrebljene u automobilim više odgovaraju boji eksterijera. Uz to, u Zastavi najavljuju da će izbor boja biti bogatiji, naravno zahvaljujući uticaju Amerikanaca.

Što se voznih osobina tiče, Yugo 45 A je vrlo sličan običnom Yugu 45. Ispod haube mu je motor od 903 kubika i 45 KS koji nije izuzetno živahan, ali je pouzdan i ne troši mnogo goriva. Yugo 55 A je pretrpeo daleko veće izmene. To je i normalno kada se zna da se u SAD izvoze ista takva vozila, samo prilagođena tamošnjem tržištu.

Novina, koja je proistekla iz našeg "posla veka", kako tepamo izvozu Yuga u SAD, je novi sistem paljenja na motoru. Umesto klasičnog, sa platinama, ugrađeno je novo, elektronsko.

Zahvaljujući ovoj napravi, motor automobila lakše startuje u hladna zimska jutra, a što takođe nije zanemarljivo, ne traži nikakvo održavanje.

Tu je i modifikovani karburator, novi razvodnik paljenja i kada se sve to sabere, dobija se rezultat: čištiji izduvni gasovi i, u fabrici tvrde, nešto manja potrošnja goriva.

U svakom slučaju, fabrika garantuje da Yugo 55 A, pri brzini od 90 km/h, troši 5,9 l/100 km. Ovo nismo mogli da proverimo, ali tokom kratke vožnje moglo se zapaziti da motor mirno radi, da je živahan i da se auto dobro drži na putu, da je jednostavan i lak za vožnju.

Ugrađen je i jači alternator, servo-uređaj za kočenje, a promenjen je, u svim modelima, položaj akumulatora radi bolje zaštite ako dođe do čeonog sudara.

Yugo 55 A u serijskoj opremi ima i dva svetla za vožnju unazad, komandu kojim se može podešavati jačina kojom su osvetljeni instrumenti, upaljač za cigarete... Treba napomenuti da su sedišta savremeno oblikovana i da na zadnjoj strani imaju džepove za sitnice. U njima se udobnije sedi, ali utisak je da su i dalje previsoka.

Ugrađen je i veći retrovizor, u kabini i na vratima. Sve u svemu, Yugo 55 A po svojim voznim osobinama i opremi može se usporediti sa drugim sličnim malim modelima u Evropi. Ali, ambicije Zastave su mnogo veće kada je u pitanju ovaj automobil.

Bili smo u mogućnosti i da probamo Yugo GV. I za njega važi ono što i za 55 A, mada smo stekli utisak da je nešto tiši.

Brojevi na instrumentima označavaju milje, a kada uđete u auto i ostavite otvorena vrata, čuje se zujanje koje opominje da treba da ih zatvorite. Isti zvuk podseća da treba da vežete sigurnosne pojaseve.

Američki Yugo ima katalizator i još neke sitnice pod haubom. Tu se našao i uređaj za skupljanje benzinskih isparenja, potom je tu i uređaj koji osigurava uvek isti pritisak u karburatoru itd.

Sve u svemu, automobil se vozi lagano. Dobro drži put, solidno ubrzava i odlično koči. Kada izađete iz njega, ne možete se osloboditi utiska da konačno i mi konja za trku imamo, čak i na američkom tržištu.

Napisao: Milorad Ljubisavljević (Auto Svet, 1986.)