Renault Vel Satis 2.2 dCi

Piše: Andrej Klemenčič

Testirani automobil nam je ustupila Integra Motors

Sedite u svoju dnevnu sobu. Namestite se u kutak, koji vam je najudobniji. Opustite se. Zamislite, na trenutak, kako bi lepo bilo da vaša dnevna soba ima točkove. Da možete da je vozite, gde god poželite. Smestite tu dnevnu sobu u automobil koji izgleda kao Muzej savremene umetnosti na Ušću i dobili ste Vel Satis.

Da li mislite da se predsednik Francuske, zemlje lepote, ne bi vozio u automobilu koji izgleda kao zgrada? Od početka proizvodnje ovog velikog automobila, koji je na vrhu Renaultove palete nasledio Safrana, bivši francuski predsednik Jacques Chirac, čovek velikih dimenzija, bivao je često viđen na zadnjem sedištu posebno prikrojene verzije Vel Satisa. Visoke ivice prednjih sedišta u kojima se, iz neobjašnjivih razloga, nalazi sigurnosni pojas, nude putnicima na zadnjim sedištima dovoljno prostora za diskretnost. U zadnjim vratima se nalaze dve pepeljare napravljene od izuzetno kvalitetnog materijala. Da predsednik i društvo ne moraju da otvaraju prozore.

Velika većina automobilskih novinara bila je mišljenja da dnevne sobe nisu i ne treba da budu prevozno sredstvo. Da pogoršaju stvari, Francuzi su podigli 4,9 metra dugačak automobil na visinu 1,6 metra. Uz 1,9 metra širine, nisu potrebne fotografije da se složimo kako je Vel Satis kabasta neman.

Uobičajeno je mišljenje da se ekstremne stvari jednom tipu konzumenata ekstremno dopadaju, drugim ekstremno ne dopadaju. To nije moguće reći za Renault Vel Satis.

Dok vozite ovu tvrđavicu od 1,7 tone kvalitetnog čelika i plastike, čini vam se da ste u paralelnom svemiru. Sedite iznad drugih vozila, ali opet ne toliko kao da ste u monovolumenu.

Automobil plovi poput velike limuzine, ali nema rep. Stojite na semaforu, udobno zavaljeni u trodelna, delimično električna sedišta debljine 23 centimetra, a pešaci misle o tome kako danas zaista svako sebi uzima za pravo da dizajnira automobile.

Ako niste vozač kamiona malo je verovatno da ćete imati prilike da vozite automobil sa volanom prečnika napuljske pice. Ako niste vozač kamiona, malo je verovatno da ćete imati prilike da sedite u sedištima, koja bi bila dovoljna i najljućim američkim ovisnicima o brzoj hrani. Ako niste vozač kamiona, malo je verovatno...

Ono što će svakoga, bez izuzetka, da šokira jeste veličina putničke kabine Vel Satisa. Prilikom postavljanja osnovnih parametara za vožnju, kao što su nameštanja ogledala i volana, uopšte nisam mogao da se naviknem na udaljenost zadnjeg prozora.

Pored toga što izgleda kao da će neki od nemačkih vojnika iza te tanke linijice da otvori paljbu na šunjajuće partizane, prosto ne možete da verujete koliko duboko nazad je pomaknut prostor kabine iza vas.

Sa putnicima na zadnjim sedištima je najbolje komunicirati telefonom. Zaboravite Mercedes S long, činjenica da je prozor ovog limuzinskog kamioničića prilepljen uz zadnja vrata vam daje osećaj da Vel Satis pobeđuje na svim merenjima volumena prostora u kabini.

Sada ide začkoljica. Francuski predsednik + gromada od automobila + nestvarno velika kabina + gadgeti gde god pogledate nije jednako neprikosnovena putna udobnost.

Volan je sjajan, mekan je ali ne previše osetljiv. Vel Satis je napravljen za krstarenje, zato njegov volan loše reaguje na oštra skretanja (zaobilaženja rupa). Od 1,6 metra visokog automobila i ne možete da očekujete da je rođen za krivudanje. Ono što, nažalost, morate da prihvatite, je odsustvo bilo kakve opuštenosti na krivudavim putevima. Prilikom noćnog uspona na Avalu, prikočio sam već kod prve okuke. Količina čelika na donjem delu A stuba, koja zaklanja baš onaj deo pogleda ulevo, koji je ključan za vožnju kroz okuke, je neverovatna skoro kao i odluka da se postavi na to mesto, pretpostavljam da zbog toga da se trougaonim žmigavcima ponudi vertikalna asimetrija. Spolja izgleda dobro, iznutra opasno.

Onda hoćete malo da se opustite uz vrhunski zvuk koji bi trebao da ima svaki executive automobil. Iako paket opreme nije osnovni, bićete neprijatno iznenađeni kada čujete zvuk koji priliči nižem srednjem razredu automobila.

Da ne možemo kriviti isključivo loše ozvučenje, uverio sam se posle nekoliko dana, prilikom testiranja Grand Scenica, koji je imao identične i identično postavljene zvučnike, koji su, pak, zbog drugačijeg oblika kabine, davali neuporedivo bolji rezultat.

Navigacija vas u zemljama čiji su cd-ovi Renaut-friendly, vodi kuda želite da idete. Međutim, upravljanje nije najjednostavnije. Kako bi prizvali u život dovoljno veliki, dobro postavljen ekren, morate da snažnim pritiskom otvorite vrata ispod cd-playera. Tu se nalaze komande za navigaciju, koje ćete najbolje videti, ako se malo sagnete. A prostor za disk? A, da. Za to morate da otvorite prostor za odlaganje iznad suvozačevih nogu, gde se nalazi player.

Dotle je tašta već skuvala ručak, deca su Vam oprala ogromni automobil, a žena se predomislila oko toga gde želi da ide.

Onda počnete da kočite i svet postane lepši. Neobično lepa hidraulika čini kočenje prilikom gradske vožnje toliko glatkim da prosto priželjkujete da će da se upali crveno dok se približavate semaforu. Naravno da je lepota ovog procesa rezervisana samo za veoma polako, veoma postepeno kočenje pri niskim brzinama. Ljuljanje kabine prilikom naglog kočenja je takvo da ćete dobiti morsku bolest.

Verovatno ste gledali film "Virdžina", kada se seljaci u istočnoj Hercegovini dovikuju sa brda na brdo da je porodica, posle nekoliko kćeri, konačno dobila sina. Ta jeka koja odzvanjaaa duuuugo, je nešto na što me asocirao Vel Satisov menjač.

Dok promenite brzinu, zaboravite da li usporavate ili ubrzavate, gde idete i zašto. Da li time želim da kažem da je ručica iz Lagune, koju su poslali da glumi u filmu „Draga, povećao sam menjač“ loša? Uopšte ne. Lagano i sporo menjanje brzina sa poprilično velikom dozom tačnosti doprinosi ugođaju kojeg daju kočnice prilikom gradske vožnje. Izađete na autoput spremni da plovite, misleći da će baš tu da dođe do izraza sva francuskost ovog džina. Non. Iako je ova verzija 2.2 motora jača i isporučuje 150 konjskih snaga, pokušaj ubrzavanja od 100 km/h iz šeste brzine bio je sve, ali ne impresivan.

Jedan od razloga zbog kojih ćete želeti da autoputem vozite isključivo u šestoj, je neobjašnjiva buka koju proizvode visoki obrtaji pete brzine. Šok prilikom pritiska papučice za gas do kraja je i kick-down kojeg osetite. Iako je ovaj Renault pravljen za power boost, možete da zaboravite da će išta dramatično ili uopšte išta da se desi dok pokušavate da probijete pod.

Dok sedite visoko, primećujete da vetrobransko staklo, koje, kao i ostale oštre linije na ovom automobilu, doprinosi buci, uopšte ne prati dimenzije automobila, pogotovo ako ste po visini ručno podesiva sedišta pomakli u najviši položaj. Međutim, tu sledi slatkiš. Testirani Vel Satis ima šibedah koji je toliko velik da dolazi do polovine automobila, pa zato možemo mirno da ga nazovemo stakleni krov. Odlična mehanika ga otvara i podiže. Tako je svetla u kabini uvek dovoljno.

Stanje unutrašnjosti je izvanredno za automobil star skoro šest godina sa 112.000 kilometara. Kada noću ulazite u automobil, dočeka vas mlečno bledom svetlošću osvetljen analogni sat sa suvozačeva strane, čime Vel Satis Želi da dokaže da je „razred iznad“.

Stavite lepu karticu u prorez i upalite. Tresenje je mnogo, mnogo manje nego kod paljenja većine dizela. Dok radi check-up, automobil Vam meri i pritisak u gumama. Kada napiše veliko OK, možete da krenete. Dugački rub, koji počinje na levoj strani brojača i teče duže od metra skoro do desnih vrata, je centralna linija, koju poznajemo iz Renaulta 25, nešto manje iz Scenica. Jenako nepraktični kao kod pomenutog su prostori za odlaganje u vratima, koji se otvaraju ka unutra. To su dizajneri verovatno zamislili pre nego što su odlučili da će sedišta da budu široka kao divan.

Klima je poznata iz Lagune. Nalazi se na donjem delu centralne konzole, koji se sliva u predeo naslona za ruke, gde se nalaze dugmad za otključavanje i zaključavanje, kao i četiri žmigavca, s tim da to dugme ne radi, pa sam morao da koristim dimne signale prilikom naglog kočenja.

Pošto je spoljna ivica sedišta znatno viša od unutrašnje, sa sredine zadnjeg sedišta izgleda kao da vozačevo i suvozačevo sedište stvaraju kanjon kojim teče reka centralne konzole. Njen izliv su ventilacioni prorezi za zadnja sedišta kao i dva velika kruga, jedan za temperaturu, drugi za pravac duvanja vazduha.

Sedišta nisu kožna, nisu ni grejana. Da li je uopšte potrebno reći da i najviši putnici nazad sede potpuno udobno bez obzira na to, koliko daleko su pomaknuta prednja sedišta? Još jedan high-class pečat su Saint-Gobain stakla.

Vrata prtljažnika, koji je očekivano veliki za automobil ovakvih dimenzija i sa pet vrata, se zatvaraju pomoću hidraulike što daje premium osećaj automobilu, koji bi ipak teško uvrstili u istu porodicu sa nemačkim zvezdatim, kružnim i bavarskim rođacima.

Fabrički podaci kažu da ovaj automobil do 100 ubrzava za 10,2 sekunde i dostiže brzinu 200 kilometara na sat. Kod polovnih automobila se obično piše šta je i koliko oštećeno, šta i koliko treba da se popravi. Osim unutrašnje plastične ivice staklenog krova, testirani Vel Satis ne pokazuje apsolutno nikakve greške u kabini. Pa ipak će na cenu od 8.500 evra biti potrebno dodati još nešto manje od 500 evra za zamenu lamele, čiji rok se polako ali sigurno približava isteku.

Suprotno očekivanjima, Vel Satis ne spada u grupaciju obožavam/mrzim. Iako je tačno da njegove vozne karakteristike nisu briljantne, nemoguće je naći ovoliku količinu vozila u dobrom stanju za toliko novca. Ako volite grandiozno, u stvari, ako je grandiozno Vaš modus vivendi, sa Vel Satisom nećete pogrešiti. Isto važi i za kolekcionare. Pored činjenice da su ovaj automobil prestali da proizvode prošle godine, vlasnici Vel Satisa u Srbiji su zaista malobrojni, što znači da će vaše vlasništvo biti prilično ekskluzivno iako ovaj automobil nije otelotvorenje te reči.

Pogledajte više fotografija ovog modela u našoj Galeriji