Intervju: Branko Pantović

Naš sagovornik bio je glavni policijski savetnik Branko Pantović, načelnik Odeljenja za prevenciju i saobraćajna obezbeđenja u Upravi saobraćajne policije.

Da li su patrole presretača zadužene samo za kontrolu brzine ili generalno kontrolu saobraćaja?

Pantović: Saobraćajna policija u Srbiji zadužena je za kontrolu saobraćaja. Međutim, pripadnici saobraćajne policije koji koriste neobeležena vozila opremljena uređajima za merenje i dokumentovanje prekršaja, otkrivaju i sve druge prekršaje i krivična dela kako iz oblasti bezbednosti saobraćaja, tako i iz oblasti suzbijanja kriminaliteta. To znači da policija nije ograničena samo na kontrolu brzine kretanja vozila.

Od kada su kod nas presretači službeno u upotrebi i koliko su vozači postali svesni novog sistema kontrole?

Pantović: Masovna upotreba presretača krenula je polovinom ove godine, dakle, u junu, a do tada su se koristili samo u eksperimentalnoj fazi ovog projekta. Za proteklih par meseci, na putevima Republike Srbije, vozači su postali svesni našeg prisutstva, pa vode računa o prekoračenjima brzine, čak i na deonicama na kojima nisu prisutne patrole presretača.

To znači da saznanje o postojanju presretača utiče na vozače i može delovati preventivno, zar ne?

Pantović: Upravo tako. Efekat prevencije veoma je bitan. Čak i ovaj intervju služi toj svrsi, dakle, ne da bi se pretilo vozačima koji poštuju zakon i ograničenja brzine, već da bi se vozači koji prave prekršaje i drastično prekoračuju ograničenja upozorili na naše prisustvo.

Koliko ima vozila u upotrebi, o kojim markama i tipovima se radi, te da li će se broj takvih vozila povećavati?

Pantović: Trenutno, u upotrebi imamo dovoljan broj vozila da bi pokrili najvažnije putne pravce u Republici Srbiji, a tempo povećanja biće takav da pokrije nabavku opreme za Ministarstvo Unutrašnjih Poslova Republike Srbije.

Koji su putni pravci koji se kontrolišu?

Pantović: Osnovni putni pravac je Koridor 10, sa oba svoja kraka, nakon toga Ibarska magistrala, uvek kritična zbog velikog broja prekršaja i saobraćajnih nesreća, zatim, prilazi turističkim centrima. Sa druge strane, zbog specifične saobraćajne problematike, presretači se mogu pojaviti i na nekim regionalnim putnim pravcima, gde ima potrebe. Na primer, na području Policijske uprave Šabac, gde smo bili u toku prošle nedelje.

Postoji li neka tolerancija ukoliko se utvrdi prekoračenje brzine i ukoliko da, kolika je?

Pantović: Da. Tolerancija je jednaka svim evropskim policijama, a u odnosu na posebne evropske zemlje, mi smo čak i tolerantniji. No, suština rada ove jedinice je kontrola vozača koji drastično krše ograničenja brzine. Na primer, ako je Vaša brzina 10-15 km/h iznad ograničenja, presretač Vas neće zaustaviti, ali će vas zaustaviti patrola koja koristi stacionarni radarski uređaj.

Kolika je preciznost uređaja u vozilu-presretaču?

Pantović: Preciznost i tolerancija svih uređaja koje koristi MUP Republike Srbije, limitirana je na +/- 3 km/h. I to je maksimalna dozvoljena greška, a uređaju koji imaju veću toleranciju, jednostavno se ne kupuju.

Kakav uticaj na efikasnost imaju noćni uslovi ili smanjena vidljivost?

Pantović: Bez razlike, ceo sistem jednako dobro radi i u dnevnim, i u noćnim uslovima. Za poznavaoce tehnike, spomenuo bih da je reč o kameri Sony sa 72x optičkim zumom, osetljivošću 0,01 luxa, opremljenom IC senzorima...

Kako vozači reaguju kada ih patrola zaustavlja zbog prekršaja?

Pantović: Reakcije, za sada, prema izjavama pripadnika saobraćajne policije koja vrši ovu kontrolu, veoma su pozitivne. Ovim načinom kontrole, ne postoji više razlog za sukob između policajca i vozača o tome da li je prekršaj učinjen, jer postoji video zapis na kome se apsolutno vidi sve - vreme, datum, brzina, registarski broj. Vozilo je opremljeno i sistemom za audio zapis, tako da se može snimiti i kompletan razgovor sa vozačem.

Da li patrole ponekad svesno provociraju vozače da povećaju brzinu?

Pantović: Ne, naprotiv, zabranjeno im je da to rade. Oni voze normalnom brzinom i tek nakon otkrivanja vozača koji se kreće protivno zakonskim normama, stupaju u snimanje i dokumentovanje tog prekršaja.

Koliko je sistem presretanja bezbedan, i po učesnike u saobraćaju, i po patrolu?

Pantović: Naš osnovni posao je bezbednost učesnika u saobraćaju i maksimalno se trudimo da se ta bezbednost ne ugrozi. Ukoliko ne možemo bezbedno da zaustavimo prekršioca, javljamo prvoj sledećoj patroli da ga zaustavi. Uopšte nema potrebe dovoditi sve učesnike u opasnost, jer je nama dovoljan i registarski broj da bi utvrdili vlasnika i osobu koja je upravljala vozilom i da bi, shodno tome, preuzeli dalje korake.

Da li su pripadnici jedinice imali posebnu vozačku i obuku u rukovanju opremom, kao i procedurama intervencije?
Pantović: U ovu jedinicu ne može da dođe niko ko ima ispod 8 godina radnog staža u saobraćajnoj policiji, te ko nema vozačku dozvolu svih kategorija. Svi članovi prošli su obuku, a među njima i 5 pripadnika koji su dobili sertifikate da budu instruktori u daljem obučavanju kadrova. Nažalost, mi nemamo uslove slične kolegama u Zapadnoj Evropi, vezano za poligone i obuku, ali najbitnije stvari se sad mogu i ovde naučiti.

Kakvi su rezultati dosadašnjeg rada i koliko presretači mogu smanjiti broj udesa?

Pantović: Što se tiče ostvarenih rezultata, oni su u okvirima očekivanog, ali su preventivni efekti znatno veći od projektovanog. A kao jedan od delova sistema bezbednosti saobraćaja, presretači mogu pomoći da se broj udesa i nesreća smanji. Konkretno, naš deo regulacije sastoji se u delu smanjenja brzine saobraćaja, što znači da nema više nepropisnih preticanja, promena pravca, naglih kočenja, drastičnih prekoračenja brzine, itd. A to su, ujedno, i najčešći uzroci najtežih saobraćajnih nesreća. Nažalost, ne možemo očekivati da ćemo broj saobraćajnih udesa spustiti na nulu, ali ćemo težiti ka tome, slično švedskom modelu, što je, slažete se, ispravan cilj.

Piše: Vukašin Herbez, Foto: Pavle Barta, Vrele Gume

Saznajte više o policijskim presretačima u Srbiji