"Pre će da plate 5.000 dinara kaznu nego što će poštovati saobraćajne propise"

Direktorka Agencije za bezbednost saobraćaja Jasmina Milošević je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekla da je vodeći uzrok smrtnosti mladih do 25 godina stradanje u saobraćajnim nesrećama. Navela je da je 32.000 ispitanika naše zemlje učestvovalo u istraživanju o ponašanju u saobraćaju, kao i da su na isti upitnik odgovarali i građani širom Evrope.

"Najveću toleranciju na nebezbedno ponašanje ili da kažem komociju u saobraćaju naši vozači su pokazali kada je u pitanju prekoračenje brzine, nešto smo bolji u proseku u Evropi kada je u pitanju vožnja pod dejstvom alkohola iako to, naravno, ne podržavamo i najveća netolerancija nam je na nebezbedno ponašanje i korišćenje mobilnih telefona tokom vožnje", kaže Miloševićeva.

Navela je da je 97 odsto ispitanika reklo da "moram da vozim brzo jer u suprotnom imam utisak da gubim vreme", "poštovanje ograničenja brzine je dosadno" je navelo 90 odsto ispitanih.

"Čak 96 odsto je reklo da veruje u sebe da u značajnoj meri prekorači brzinu i da je sposobno da projuri kroz oštru krivinu, a 'volim sportski da projurim kroz oštru krivinu' je reklo 94,5 odsto ispitanih", dodala je Miloševićeva.

"Vi kada to pogledate i kada ponašanje tih ljudi stavimo u saobraćaj, jer se često kaže da čovek vozi onako kako živi, mogu reći da visok stepen nemoralnosti, kako god ovo sada zvučalo, zaista se odnosi i u privatnom životu kada vas ne zanimaju posledice vašg ponašanja. To znači da ako ste bahati u saobraćaju i to nužno ne moramo da vezujemo za mlade, to može da bude osobina i čoveka koji ima i preko 25 godina", navela je Miloševićeva.

Brza vožnja u velikoj meri u vezi sa vožnjom pod dejstvom alkohola

Ukazala je da je mladim vozačima najveći neprijatelj njihova mladost, nedovoljno iskustva i želja za dokazivanjem.

"Ne kažemo to da opravdamo, ali možemo da znamo šta treba da radimo sa njima ne bi li im taj pogrešan stav o bezbednom ponašanju u saobraćaju promenili", kaže Miloševićeva.

Sa druge strane, kako ističe, imamo osobe od 40 i više godina koje takođe eksponiraju svoje nepropisno ponašanje u saobraćaju. Ukazala je da je uglavnom prekoračenje brzine u velikoj meri u vezi sa vožnjom pod dejstvom alkohola.

"Alkohol je nešto što vam povećava samopouzdanje, što više alkohola u krvi veće samopouzdanje i veća sklonost ka rizičnim situacijama – ka preticanjima kada to nije dozvoljeno, ka neprilagođenoj brzini i tada su skloni oni sa dužim vozačkim stažom i više godina starosti da sebi daju za pravu da kažu da kada voze mogu da upravljaju vozilom kao da nisu pod dejstvom alkohola", objasnila je Miloševićeva.

Kada je reč o profilu vozača na srpskim drumovima, Miloševićeva ističe da ne može reći da je mnogo različit u odnosu na prifil vozača u Evropskoj uniji. U Evropskoj uniji je veći procenat vozača koji voze pod dejstvom alkohola bez obzira što su im rigoriznije kazne.

"Kod njih je nastanak saobraćajnih nezgoda kada je vozač konzumirao alkohol 19-21 odsto, kod nas je 11 odsto", rekla je Miloševićeva. Nije razvijena svest o rizicima nebezbednog ponašanja Naglasila je da kod našeg vozača nije dovoljno razvijena svest kakvi su rizici nebezbednog ponašanja u saobraćaju.

"Većina potpuno podržava kaznenu politiku kada je u pitanju vožnja pod dejstvom alkohola i traži se nulta tolerancija za to, a 90 odsto njih je priznalo da prekorači brzinu i u naseljenom mestu i van njega, a 98 odsto tih istih ispitanika podržava zakonsku politiku kojom se kažnjavaju bahati vozači i prekoračenje brzine", rekla je Miloševićeva.

Foto: B92 (ilustracija)

U Švedskoj su došli do zanimljive statistike – iako je bahatih vozača svega pet odsto u saobraćaju, oni čine preko 50 odsto svih saobraćajnih nezgoda.

"Ja bih rekla da oni čine 50 odsto od onih koji stvaraju rizik od nastavka saobraćajnih nezgoda, možda nekada oni ne učestvuju, ali naprave situaciju u kojoj će stradati neko ko nije bahat za volanom", dodala je Miloševićeva.

Navela je da se vozači mogu podeliti u dve grupe – agresivne i defanzivne.

"Ako ih smestimo u saobraćaj nama se to svodi na to da ovi defanzivni izbegavaju ove agresive. U suštini, ono što ja smatram da je najstrašnije u svemu je to što ovi koji su agresivni za volanom imaju punu svest o tome da je to zakonom zabranjeno, opasno i neprihvatljivo", rekla je Miloševićeva.

Istraživanje pokazuje i da će prosečni srpski vozač pre platiti 5.000 dinara kaznu nego što će poštovati saobraćajne propise, a Miloševićeva kaže da je gotovo 99 odsto ljudi priznalo da je bar jednom vozilo uz malu količinu alkohola.

"Niko od njih nije rekao da je u redu da plati kaznu i svi se vode time zaustavio me je policajac samo što nisam stigao. Poražavajuće je to da je njima normalno da on ipak može da vozi pod dejstvom alkohola, a da mu je nastrašnije u svemu da je samo tri minuta kasnije naišla saobraćajna policija da bi sve bilo dobro", naglašava Miloševićeva.

Istakla je da kada je reč o sprečavanju bahatog ponašanja u saobraćaju, sve se svodi na dobru kombinaciju preventivnih i represivnih radnji.

"Osnova prevencije je podizanje svesti učesnika koliko je to rizično ponašanje u saobraćaju pogubno ne smo po njih nego i po ostale učesnike", zaključila je direktorka Agencije za bezbednost saobraćaja