Poznato kada će biti završena stanična zgrada na "Prokopu"

Prokop je četiri i po decenije bio crna rupa grada. Toliko se čekalo na podizanje železničke stanične zgrade, a kada je njena izgradnja konačno počela 2022. kao na malo kojem infrastrukturnom gradilištu nije se zaustavila. Kada u oktobru bude završena, biće to na 46. rođendan otkako je gradnja glavne železničke stanice Beograda, one koja je pre skoro pola veka trebalo da zameni stanicu u Savskom amfiteatru, ozvaničena, piše Politika.

U kompaniji PFB, koja je glavni izvođač radova, kažu da oktobar ostaje kao mesec u kojem će objekat isporučiti državi. Do tada ima još posla, ali važno je da sada sve ide po planu, uverava Ivan Vujičić, direktor PFB-a. Da posao odmiče i da se prizor na ploči iznad perona i koloseka menja na sedmičnom nivou, može se uveriti svako ko prođe tim delom prestonice.

"Sredinom maja biće završen krov, ali finalno ukrućivanje krova i fasade radiće se i na leto. Instalacije u objektu se ugrađuju, a u maju kreće postavljanje keramike i podova", ističe Vujičić za naš list.

Fasada će biti kombinacija staklene zid zavese i aluminijumskih brisoleja – zaštite od sunčeve svetlosti i toplote.

Kako su na ovom gradilištu nedavno istakli, radi se tako što je više podizvođača paralelno uposleno. Kao jedan od izazova bilo je povezivanje objekta na infrastrukturu – vodovod, kanalizaciju, struju... jer nekada je kompleks stanice "Beograd centar" bio projektovan kao jedna celina, ali to više nije pošto je došlo i do korisničkih i do vlasničkih razdvajanja objekata na kotama 85 (podzemni, peronski deo) i 105 (ploča na kojoj se gradi).

Ubuduće, kada je reč o sadržajima na ploči, železnice će upravljati samo staničnom zgradom, dok će ostalih 12 objekata biti poslovne zgrade od po pet spratova. Njihov investitor je kompanija "Rejlvej siti", partner države u ovom poslu.

Prema projektu, stanična zgrada će imati oko 6.200 kvadratnih metara i tu će biti smešteni komercijalni prostor, poslovnice, šalter služba, čekaonica... Predviđeno je da stanični objekat ima 15 šaltera, 16 lokala za zakupce, 12 pokretnih stepenica i deset liftova. Liftove je, kako je nedavno ukazao Vujičić, naknadno zatražila "Infrastruktura železnice" jer njihova ugradnja nije bila predviđena projektnim zadatkom.

Osim stanične zgrade, sa njene leve i desne strane zidaju se četiri objekta od po pet spratova koji će funkcionalno biti odvojeni. Na obodima ploče sa svih strana biće uređeni parkinzi, kao i nova garaža na delu ploče ka Senjaku. Četiri objekta koja se grade uz staničnu zgradu biće završena za oko godinu i po, a za ostalih osam zgrada i garažu u toku je izrada idejnog rešenja koja treba da prođe proceduru pribavljanja građevinske dozvole. Plan je da se ona okonča do leta, a njihova izgradnja završi početkom 2026. godine.

Vrednost izgradnje stanične zgrade, prema trenutnim procenama, jeste oko 17 miliona evra.

Posao u kompleksu železničke stanice "Beograd centar" kompanija "Rejlvej siti" dobila je pošto se pre nekoliko godina jedina javila na poziv države za partnerstvo u izgradnji sadržaja koji nedostaju na Prokopu.

Na osnovu ugovora, koji se našao pod lupom "Transparentnosti Srbija", država je ustupila ploču na koti 105, a "Rejlvej siti" dobio je zadatak da finansira i fazno izgradi staničnu zgradu, parkinge i poslovne sadržaje na ploči. Uslov je bio da se najpre izgradi stanična zgrada, za koju je građevinska dozvola izdata u leto prošle godine, a 8. avgusta gradilište je potpuno neprimetno otvoreno.

Do potpune funkcionalnosti, kao glavnog železničkog putničkog čvorišta, Prokopu nedostaje još nekoliko važnih detalja. Jedan od njih je izgradnja pristupnih veza iz pravca auto-puta ka Nišu. "Beograd centru", kako ističu građani koji ga redovno koriste, nedostaje i bolja povezanost javnim gradskim prevozom.

Dugoročno planiranje umrežavanja Prokopa sa drugim delovima grada razlog što je nedavno na ovu temu reagovalo Udruženje građana "Po meri metro" koje je podsetilo da je "Prokop projektovan sa metro stanicom koja se nalazi ispod železničkih koloseka i koja je sudeći po trenutnom planu beogradskog metroa zauvek napuštena". Reč je o dva za metro planirana tunela od po stotinak metara ispod železničke stanice Prokop. Oni su izgrađeni na osnovu projekta Saobraćajnog instituta CIP.

"Izgradnja same stanične zgrade, iako značajan korak ka završetku stanične infrastrukture, predstavlja sekundarnu temu naspram sve akutnijeg problema loše povezanosti Prokopa sa ostatkom grada. Imajući na umu originalni plan koji je predviđao povezivanje Prokopa sa prvom linijom metroa i činjenicu da je sama stanica građena sa idejom da upravo metro bude ključni faktor povezivanja, još jednom podvlačimo da je izostavljanje nove glavne železničke stanice sa prve linije metroa faktor koji će u velikoj meri sprečiti Prokop da dostigne svoju percipiranu funkcionalnost", upozorili su iz ovog udruženja podsećajući da je u okviru svih dosadašnjih planova metroa, počev od 1974. godine, Prokop bio prepoznat kao nezaobilazna tačka ukrštanja metro sistema sa železnicom.