Aja Jung: "Došli smo do stanja u kome se sve raspada"

Od početka pandemije Beogradski festival igre se nije predao. Deo programa je izveden? Kako se osećate kao neko ko je uspeo da realizuje makar deo svog festivala?

"Imali smo sjajan program i skoro rasprodate sale kada je pozorišta zamandalilo vanredno stanje. Imali smo umetnike koji su krenuli ka Beogradu, publiku koja je čekala događaje, partnere koji su već potrošili novac na realizaciju programa, medije koji su najavili svaku predstavu… To je sasvim dovoljan, odnosno obavezujući motiv, ukoliko odgovornost i upornost ne nedostaju. Krenuli smo da postavljamo program ispočetka, ne sluteći da ćemo i neke jesenje datume morati da menjamo. Pandemija je jezivo iskustvo koje vas tera da svaku stvar radite po milion puta, bez ikakvih garancija. Umesto u prolećnom terminu, tokom septembra, novembra i decembra, uspeli smo da predstavimo trupe iz Kana, Barselone, Rijeke, Tuluza, Buenos Ajresa, Venecije, a stiže nam i trupa iz Antverpena. Biće to ukupno 12 izvedenih predstava u Beogradu, Novom Sadu i Gornjem Milanovcu. Zadovoljna sam da je dobar deo onoga što smo obećali i najavili ipak stigao do publike. Za one koji zbog smanjenog kapaciteta ili iz nekih drugih razloga nisu mogli da budu u pozorišnim salama, obezbedili smo živi prenos na društvenim kanalima festivala. Nisam ljubitelj igre na ekranu, ali je svakako u ovim okolnostima i to put do publike. Uostalom, neki komadi su oborili sva naša očekivanja po broju pratilaca na mrežama."

S obzirom na to da ste u kontaktu sa mnogim umetnicima u svetu, možete li nam reći neka njihova iskustva i probleme sa kojima se oni susreću?

"Problemi su slični. Samo je pitanje organizacije. U ozbiljnim sredinama je pružena ogromna finansijska, organizaciona i pravna pomoć umetnicima, trupama, javnim i privatnim organizacijama koje deluju u kulturi. Nadležna ministarstva su napravila važne analize, a zatim u sinergiji sa stručnjacima, ali i u najširem krugu predstavnika svih umetničkih oblasti, sačinila plan. Po fazama. Nadalje finansijska podrška garantuje bezbednost, a kreativni poduhvati i projekti treba da omoguće brz povratak na scenu, u galerije, muzeje, u bioskope… Loše je ignorisati probleme, čekajući vakcinu. Pandemija je bila mogućnost da se preispita stanje u kulturi, i da se čitava oblast unapredi. Mi smo tu priliku definitivno propustili."

U ovom trenutku najavljujete još jednu predstavu sa 17. Beogradskog festivala igre, o kakvoj predstavi se radi?

"U pitanju je odličan naslov, kao finale teške i tužne godine. Taj naslov nam je od marta odzvanjao u glavi, jer glasi: Biće sve gore i gore i gore, moj prijatelju. I baš je tako bilo. A što se same predstave tiče, nju izvodi čuvena Lizbet Gruve, a potpisuje trupa Voetvolk iz Antverpena… Komad je o govoru, o reči, kao o moćnom oružju. Vekovima je govor oduševljavao mase i pokretao ljude u cilju boljih ili gorih rešenja. Isključivo snagom reči, pokrenute su revolucije i započeli ratovi. Ali govor ne samo da oduševljava slušaoce, već često i samog govornika baca u stanje transa. Lisbet Gruve igrom prenosi trans jedne besede. Tokom procesa, ona koristi fragmente obraćanja ultrakonzervativnog Džimija Svagarta… U početku je reč prijateljska i smirena, ali iz njegove kompulzivne želje za ubeđivanjem, raste očaj. Konačno, ta želja otkriva nasilje, kao svoju najdublju prirodu."

Foto: Beogradski festival igre

Mnogi su Vam zamerili datum izvođenja predstave?

"Prošle godine u ovo vreme, a nekoliko meseci pre festivala, platili smo veoma skup zakup u nekoliko beogradskih pozorišta. Bio je to uslov da zadržimo dogovorene datume. Pozorišta su se zatim zatvorila polovinom marta, pa smo sve termine morali da dogovaramo ispočetka. U Beogradskom dramskom pozorištu iz nekog razloga, samo je jedan datum bio slobodan u decembru. Bilo je pitanje da li da menjamo pozorište, ili da menjamo državu. Znali smo da scena na Krstu u tehničkom smislu odgovara predstavi za koju su neki divni ljudi kupili ulaznice. Zato smo prihvatli crveno slovo. Sveti Nikola nije najbolji dan za predstave, pogotovo ne za gostovanje iz daleke Belgije. Nije uobičajeno ni da se u pozorište ide posle ručka, u 15.30h… Međutim, ni jedno ni drugo nije naša odluka. U oktobru je Lizbet Gruve u Veneciji sačekao gradonačelnik ovog grada, a termini za njene nastupe planirali su se brižljivo, jer je cilj da što više publike može da vidi rad čuvene umetnice na Bijenalu. Ovde nije tako."

Kakvi su Vam planovi za budućnost?

"Planovi su uglavnom na sajtu Beogradskog festivala igre i Nacionalne fondacije za igru. Ponosna sam na jednu kampanju koju trenutno razvijamo sa jednom beogradskom agencijom i fotografom Mišom Obradovićem. U pitanju su talenti, mladi umetnici, kao nevidljivi heroji našeg (ne)vremena. Verujem da ćete uskoro imati priliku da otkrijete te nove klince koji rastu u Srbiji, a koje osim roditelja, pedagoga i uže familije, niko i ne primećuje. Čak ni u vreme pandemije, kada se toliko govori o školama i eksperimentiše sa nastavom, nisam primetila da je ikada iko pomenuo, a kamoli ponudio rešenja za umetničke škole. Kao da ta deca ne postoje. Pokušaćemo da ih iz sve snage predstavimo, jer oni mogu promeniti svet."