Tajni život Voltera Mitija

Uz bezbroj manjkavosti i nesavršenstava koje sa sobom nosi, Stilerov film ipak uspeva da uveri gledaoce kako je lepo sanjati snove, ali ih je još lepše ostvarivati.

Piše: Mladen Savković
Podeli

Ruku na srce, najveći broj filmova sa Benom Stilerom u glavnoj ulozi najgledljivi je nedeljom popodne, posle dobrog ručka, kada na televiziji nema bog zna šta interesantno. Iako je uspeo da stekne reputaciju komičara sa bar malo integriteta i intelekta, za razliku od Adama Sendlera, Stiler još uvek nije pružio bar nekoliko značajnijih glumačkih bravura poput Džima Kerija.

Ukoliko se izuzmu njegovi zanimljivi izleti u svet animacije (“Madagaskar”), sasvim je sigurno da se Stiler najbolje snalazi u filmovima koje sam režira. To je bilo odmah jasno sa prvim takvim filmom, šarmantnom romantičnom pričom “Stvarnost ujeda” (Reality Bites), a potvrđeno je i njegovim najnovijim rediteljsko-glumačkim ostvarenjem “Tajni život Voltera Mitija” (The Secret Life of Walter Mitty). Šta mu je u međuvremenu značio film “Zulender” (Zoolander) još uvek nije jasno…

“Tajni život Voltera Mitija” zasnovan je na istoimenoj kratkoj priči Džejmsa Turbera, koja je objavljena 1939. u čuvenom “Njujorkeru” (The NewYorker). Ali, baš kao što je to slučaj i sa prvom ekranizacijom, istoimenim mjuziklom iz 1947, filmska priča i ovoga puta prevazilazi okvire Turberovih napisanih redova.

Stiler smešta svog zanesenjaka, ćutljivog Mitija u centar današnjice, oblakoderima nakrcan Menhetn, dodeljujući mu posao u kultnom časopisu “Lajf” (Life) koji se nalazi na prekretnici – velikoj transformaciji u onlajn izdanje. Kako obično biva, to sa sobom nosi i nužna otpuštanja. Direktno zadužen za fotografije i njihov dolazak na svet, Miti dobija snimak svih snimaka, fotografiju slavnog Šona O’Konela (Šon Pen), koja je namenjena za poslednju naslovnu stranu štampanog “Lajfa”. Kada izgubi snimak, pokušavajući da se izbori sa gnevom i pritiscima novog menadženta, Miti kreće u avanturu svog života sa željom da povrati fotografsko remek delo.

Kroz prvih nekoliko minuta gledaocu postaje sasvim jasno da u pitanju nije remek delo sedme umetnosti, ali Stiler uspeva da do kraja filma isporuči autorioničan, duhovit i iskren podsetnik na to da su snovi tu da bismo u njima uživali. Ponekad ih i ostvarili…

Stiler je bez problema utonuo u lik sasvim običnog, nipočemu posebnog Voltera Mitija koji nevešto igra na granici između snova i jave. Njegov odnos sa operaterom internet sajta za upoznavanje srodnih duša prva je tačka prepoznavanja nas običnih smrtnika koji imamo večiti problema u komunikaciji sa raznoraznim serviserima. Druga takva tačka stiže već kroz popunjavanje profila na društvenim mrežama uz čuvene dubokoumne rubrike “Neverovatne stvari koje sam uradio/ mesta koja sam posetio” i neuspelo “wink/poke” pozivanje drugih korisnika. Stiler koristi sve slične dobro poznate trenutke da, uz neprekidnu i savršeno tempiranu ironiju, prikaže bezbojan Volterov život koji će na kraju zablistati u najlepšem (crno-belom) maniru.

Upravo je ironija ono što ovu komediju sve vreme drži u životu, i ne dozvoljava inspirativnim klišeima da se izližu više nego što je potrebno. Baš kada pomislite kako je tajanstveni Volterov život previše zastranio u sferu nemogućih snova i avantura, Stiler efikasno pronalazi načine da se uz šalu na svoj račun vrati u stvarnost.

Osim ostvarenja snova, “Tajni život Voltera Mitija” na posredan način bavi se i sudbinom medija u modernom društvu, ali i svih onih kompanija koji se (prinudno) nalaze na prekretnici usledn brojnih novina koje budućnost nosi. Lik “menadžera tranzicije”, koji tumači Adam Skot, predstavnik je onog korporativno-menadžerskog dela koji je tu da što bezbolnije uvede novine, pri čemu ne mari za ljude koji su izgradili “Lajf” održavajući njegove vrednosti i koji su ispred svakog profita. Skot verovatno nije ni svestan šta njegovo prezime znači na srpskom jeziku, ali to ga nije omelo da besprekorno dočara lik menadžera-skota koji u vama izaziva bes kad god ušeta na veliko platno.

Kratku priču “Tajni život Voltera Mitija” objavljenu na engleskom jeziku u “Njujorkeru” možete pročitati OVDE. Osim toga, svi koji su oduševljeno naslovnicama “Lajfa” upotrebljenim u filmu, možda bi trebalo da znaju da su samo neke od njih zaista postojale. Koje naslovnice su napravljene isključivo za potrebe filma saznajte OVDE.

Vredna pomena je i glavna junakinja filma, neverovatno prirodna i nenametljivo lepa Kristen Vig, tajna Volterova ljubav koja mu daje preko potreban vetar u leđa za veliku avanturu.

Skačući sa meridijana na meridijan, iz sna u san, pokušavajući da spase poslednje izdanje “Lajf” časopisa u koji je uložio mnogo ljubavi i truda, Volter iznova otkriva da za ostvarenje snova nije neophodno uvek prevaliti kilometre puta već je dovoljno pogledati svet oko sebe. Uz bezbroj manjkavosti i nesavršenstava koje sa sobom nosi, Stilerov film ipak uspeva da uveri gledaoce kako je lepo sanjati snove, ali ih je još lepše ostvarivati.

Film "Tajni život Voltera Mitija" prikazuje se u domaćim bioskopima od 4. januara.

strana 1 od 6 idi na stranu