Police: Dobrodošli na fajront

Sada su glave hladne, računi položeni, članovi benda pokazuju mnogo veći stepen razumevanja, zrelosti i sedih vlasi. Ne biste očekivali posle prethodnog razlaza, koji to nikada nije bio.

Britanski bend "Police" je u velikoj meri bio sastav koji je krenuo kao projekat, za vreme sedamdesetih godina XX veka, nešto što bi moglo da se podvede i pod korporaciju. Čak i neke vrste porodičnog biznisa, s obzirom na to da su dvojica braće bubnjara Stewarta Copelanda bili menadžeri benda, zahvaljujući kojima su se njihova izdanja plasirala s obe strane Atlantika. A gitarista Andy Summers je onaj koji je ubeđivao Stinga i Copelanda da je on pravi čovek za njihov bend, dok se i sam nije ubedio u to. Tako je nastao jedan od bendova sa veoma čudnom kombinacijom muzičara iz potpuno različitog miljea (Sting je sin mlekadžije, dok je Copeland sin oficira CIA) i potpuno različitog godišta (Andy je stariji 10 godina od Stinga i Copelanda).

A kako je sve izgledalo na kraju? Kada su prošli period od 18 meseci turneje i počeli da snimaju poslednji album Synchronicity, tenzija je bila na jako visokom nivou. Kraj je bio očigledan u tome kako su snimali ovaj poslednji studijski album: producent albuma, Hugh Padgham ih je poslao u zasebne prostorije „zbog zvuka i društvenih razloga“. Sting je bio u jednoj prostoriji, Summers u studiju, a Copeland ih je pratio iz obližnje kuće preko TV monitora. Viđenja ovog perioda se dosta razlikuju. Sting sada priznaje da je u tom periodu bio potpuno nemoguć za saradnju, nimalo saosećajan, agresivan i sebičan, dok je Copeland spreman da ga shvati s ove distance, jer misli da je Sting inače morao da pravi puno kompromisa oko svoje kreativnosti. Tada, pak, atmosfera nije bila nimalo nalik na ovo što čujete danas.

Dolazilo je do velikih svađa iz kojih je proizašao i najprodavaniji album "Police" zbog kojeg oni jesu postali „dežurni policajci“ mejnstrim muzike osamdesetih i zbog kojeg danas retko ko ne prepoznaje "Every Breath You Take". Ali, kada se čitava ujdurma oko tog albuma okončala, uključujući i njenu četvoromesečnu vladavinu na vrhu američke top liste, grupa je jednostavno prestala da radi, bez mnogo halabuke i najave o raspadu. Posle čak dve godine pauze, bend se okupio s idejom da se, zapravo, oproba u snimanju novog albuma, ali bez mnogo uspeha. Postoji jedan detalj koji je napravio bizaran obrt u celoj priči u tom periodu, a to je da je Copeland pao sa konja igrajući polo i polomio ključnu kost, što je negde stavilo tačku na sve dalje pokušaje rada na novom materijalu. Umesto toga, bend se odlučio na volšeban potez sastavljanja kompilacije najvećih hitova. Ali, čak i najobičnija prerada pesme "Don’t Stand So Close To Me" ispostavila se kao jabuka razdora.

Poslednji trenuci benda su, po Copelandovoj izjavi, izgledali tako što je prilikom rada u studiju na ovoj pesmi on prelistavao časopis u kojem se pojavila recenzija Stingovog dokumentarca "Bring on the Night" (koji govori o počecima njegove solo karijere) i počeo da je čita naglas. Kako je recenzija bila negativna, Sting je ovo shvatio kao prozivku na svoj račun, napustio je studio i obratio se Copelandu u pismenoj formi u pravom diva-maniru: „Dragi Stewarte, ako ne možeš da mi kažeš ništa lepo, onda najbolje i nemoj“. Iako je Sting odbio da se sretne sa Copelandom u studiju, pa su pesmu radili odvojeno, a sve se završilo sa ličnim pomirenjem, čak i ružom. Ali grupe "Police" više nije bilo. Dvadeset i kusur godina kasnije nema ruža, ali ni teških reči ili svađa. "Police" su se ponovo okupili. "Police" su se ponovo raspali. Ali između svega toga dolaze u Srbiju.

Više o koncertu grupe "Police" u Beogradu

Alive & Kickin’ (ili šta ih je sve održavalo u životu ovih 25 godina)

Piše: Vladimir Petković

Police - Ako pogledamo unazad, sami Police su se faktički okupili u par navrata pre svog povratka na scenu 2007. godine i to 1992, kada su svirali na Stingovoj svadbi sa Trudi Styler, kao i kada su primljeni u Hall of Fame 2003. godine.

Sting – Sveprisutnost nekadašnjeg lidera benda i njegova berićetna solo karijera koja je počela sa Dream Of The Blue Turltles (1985) paralelno sa uspešnim filmskih rolama, kao što je uloga Harkonnena u Lynchovoj "Dini". Već do kraja osamdesetih Sting je imao status kakav je imao i George Michael pošto je napustio "Wham!"

Puff Daddy – Nesuđeni kum novog talasa delovanja grupe "Police" na široku publiku je hip-hop producent Puff Daddy, čija pesma «I’ll Be Missing You» koristi refren pesme «Every Breath You Take» u posveti preminulom Notorious BIG-u, a Sting se čak i lično pojavio na MTV nastupu za ovu pesmu, čime je dao i zvanični amin ovoj obradi.

El Tango De Roxanne - tango koji je posvećen prelepoj kurtizani Satine u filmu "Moulin Rouge" je samo jedna od verzija koje doživela ovaj singl "Police" koji ove godine slavi 30 godina od nastanka. Interpretirali su ga i mnogi drugi od Puff Daddyja (remix 97), Georgea Michaela (1999), "Fall Out Boy" (2005).

Say it Right (ili o čemu govore poznate pesme Police)

Roxanne

Sigurno najpoznatija pesma o prostitutkama inspirisana je njihovim boravkom u Parizu i prolaskom kroz crvenu četvrt. Ideja pesme je o tome kako bi izgledalo zaljubiti se u prostitutku. "Arctic Monkeys" imaju referencu na ovu pesmu u svom singlu «When The Sun Goes Down».

Every Breath You Take

Pesma je napisana tokom prekida Stingovog braka sa Frances i iako je mnogi smatraju čistom ljubavnom pesmom, drugi pesmom o roditeljima ili vlasti, reč je više od kontroli kao jednoj mračnijoj ljudskoj osobini nekoga ko prati svaki korak i dah osobe koju gubi ili nema. Inspirisana je Orvelovim Velikim bratom.

Message In A Bottle

Iako se pesma obraća na više nivoa, tekst je očigledna metafora na samoću, ali i spoznaju da niste sami u tom osećaju. Priča je postavljena na izolovano ostrvo odakle Sting šalje SOS za ljubav, da bi na kraju primio stotine poruka u boci od podjednako usamljenih ljudi.

Don’t Stand So Close To Me

Iako je i sam radio kao predavač engleskog, Sting tvrdi da pesma o situaciji u kojoj se devojčica iz razreda zaljubljuje u nastavnika što u njemu budi veliki nemir, nije autobiografska. Pored ostalog, pesma aludira na Nabokovljevu Lolitu.

Can’t Stand Losing You

Kontroverzni singl sa početka karijere govori o tinejdžeru koji je rešio da izvrši samoubistvo razočaran činjenicom da mu devojka ne uzvraća na pozive. Instrumental pod nazivom "Reggatta de Blanc" je potekla od solo deonice ove pesme.

Spirits In The Material World

Pesma je direktno zasnovana na pisanju mađarskog filozofa Artura Keslera kojim se Sting bavio u više navrata. Kesler je verovao da spoljašnji uticaji mogu da unište duh i ograniče naše razmišljanje, a naročito politička vlast na koju "Police" aludiraju u pesmi.

Wrapped Around Your Finger

Još jedna pesma o kontroli, ovoga puta o osobi koja dominira u vezi nad pevačem. Međutim, ovo je tzv. pesma sa obrtom, jer se na kraju pesme situacija okreće i umesto prvog lica, kontrola prelazi u ruke Stinga koji peva “You’ll be wrapped around my finger”.

With or without you (solisti iz uspešnih bendova)

Piše Sonja Rajin

Bryan Ferry – Neprikosnoveni džentlmen, kako to samo Englezi umeju, Ferry je kako kroz "Roxy Music", tako i kroz sopstveni rad uvek unosio crtu prefinjenosti. Osim obnovljene saradnje sa Enom, Ferry će ostati upamćen i kao vrsni interpretator, od albuma Taxi (1993), preko As Time Goes By (gde transponuje duh tridesetih godina XX veka) do dirljivog omaža Dylanesque.

Paul Weller – Dete iz radničke porodice i čuveni "Modfather", nakon raspada "the Jam", svoja interesovanja za soul, pop i džez pretočio je u "Style Council". Duboko poštovanje kolega i konzistentna solo karijera od početka devedesetih godina XX veka zacementirali su status legende koji uživa na Ostrvu. Neumoran i radoznao u istraživanju novog, Weller se nedavno vratio duplim albumom 22 Dreams.

Lou Reed – Iako je njegova solo karijera imala uspone i padove, od briljantnih klasika do poluuspelih eksperimenata, Lou je tokom godina, tvrdoglavo i uporno, prenosio duh zagasitog njujorškog asfalta. Svestan statusa koji uživa, uglavnom snima periodično (prošlogodišnji atmosferični album Hudson River Wind Meditations i saradnja sa "Killersima" u pesmi “Tranquilize”).

David Byrne – Osim što je simbol inteligentnog njujorškog new wavea i svestrani muzički poznavalac, David je tokom godina pokazao razumevanje i umeće sa fotografijom, filmom, dens izvođačima (trenutno sarađuje sa Fatboy Slimom i Brianom Enom), ali i novim tehnologijama.

George Michael – Na stranu javni ekscesi, spotovi sa manekenkama i isterivanje pravde kod diskografskih giganata, Georgeova solo karijera s impresivnim brojem No. 1 hitova (12 u Engleskoj, 10 u Americi) potpuno je bacila u senku sladunjavi synth pop duo iz osamdesetih.

Robbie Williams – Čovek koji je uspeo da spoji Kylie i Oasis, duh Georgea Michaela i Neila Tennanta, prerastao je od slatkog dečka sa postera u ozbiljnu pop zvezdu, a da pri tom danas izgleda kao da mu je "Take That" poslužio za pečenje zanata. Živ primer da transformacija ne mora biti toliko bolna.

Videti još pod: Rod Stewart, David Sylvian, Morrissey, Paul Westerberg, Frank Black, Bob Mould

Don't look back in anger (bendovi koji su se okupili posle duže pauze)

Sex Pistols – Još kod prvog ponovnog okupljanja originalne postave 1996, Johnny Rotten je, u svom stilu, otvoreno priznao da nema sentimentalnih motiva za oživljavanje prošlosti. Spremite se za spoj nostalgije i „velike rokenrol prevare“ 13. jula na Egzitu.

Pink Floyd – Još otkako su se prog rok veterani okupili za londonski nastup u okviru Live 8, ne prestaju da pljušte glasine o planiranju čitave zajedničke turneje. U jednom trenutku ponuđeno im je 250 miliona dolara, ali sa Watersom i Gilmourom nikada se ne zna – čas kategorički odbijaju da se izjašnjavaju, čas lukavim «ko zna?» ostavljaju prostor (ili tvrde pazar) za budućnost.

Led Zeppelin – Iako je prošlogodišnji koncert u O2 areni (održan u čast Ahmeta Erteguna, vlasnika Atlantic Recordsa) najavljen kao jedinstvena prilika da vidite kako praše "skoro pa originalni Led Zeppelin", Page i Plant ne kriju da razmišljaju o svetskoj turneji. S obzirom na to da je koncert proglašen «povratkom veka», oni nesumnjivo znaju šta rade.

Genesis – "Genesis" su još jedan bend koga je zahvatio «reunion talas» 2007. godine, a povod je bila evropska i američka turneja simboličnog naziva «Turn It On Again». Mada Peter Gabriel nije mogao da im se priključi na turneji, bend je nastupio na "Live Earthu" i za "VH1 Rock Honors". Iako Phil Collins naglašava da novog materijala najverovatnije neće biti, "Genesis" su brže-bolje pokrenuli niz reizdanja.

The Cult – Uzavreli temperament logično je doveo do neizvesne sudbine benda, koji se dva puta gasio i ponovo okupljao. Krenuli su na svetsku turneju “Return To Wild” 2006. godine, a iste godine su svirali i na "Exitu". U međuvremenu, Ian Astbury je napustio "Riders On The Storm" i u potpunosti se posvetio matičnom bendu, koji objavljuje album “Born Into This”.

3) Should I stay or should I go? (bendovi koji su se raspali na vrhuncu)

Sex Pistols – Za manje od godinu i po dana nakon prvog singla koji je pozivao na anarhiju i samo tri meseca nakon „Never Mind The Bollocks“, Johnny Rotten odlazi po završetku koncerta u "Winterland Ballroomu" u San Francisku 1978. godine, drsko naglašavajući tekst Iggy Popove „No Fun“. Ostatak "Pistolsa" je bio pod bajpasom do kraja turneje.

The Smiths – Kultni bend među stidljivim studentima koji potajno žele da budu primećeni, "the Smiths" su se raspali uoči objavljivanja četvrtog studijskog albuma „Strangeways, Here We Come“ (koji je potom dospeo do 2. mesta na listi). Čuveni „nepremostivi lični razlozi“i ovde su bili na delu.

Joy Division – Tragična životna priča Iana Curtisa je nakon 18. maja 1980. prešla u mit, u trenutku kada su "JD" završili remek-delo “Closer” i planirali američku turneju. To je dovelo do raspada benda i kasnijeg formiranja "New Order".

The Beatles – Da li je Yoko rasturila "Beatlese"? Ko se s kim posvađao i kojim redom? Deset godina, trinaest studijskih albuma, vrištave tinejdžerke, stadioni, psihodelija, oboreni rekordi, pesme za vremensku kapsulu... was it too good to last?

The Jam – Mod heroji i nezaobilazna lektira brit-pop bendova, "the Jam" su za 5 godina imali 18 uzastopnih top 40 singlova, preživeli pank, da bi se raspali u jeku groznice, nakon što je The Gift postao njihov prvi No.1 album. Usledio je "Style Council" i Wellerova solo karijera.

The Verve – Skriveni romantik Richard Ashcroft je od početka devedesetih strpljivo pokušavao da se domogne velikih dvorana. Prekretnički album Urban Hymns (1997) i nastupi sa "Oasis" zacementirali su konačni uspeh, ali se “gorka životna simfonija” ostvarila burnim odlaskom gitariste Nicka McCabea. Deset godina kasnije, "the Verve" se ponovo okupljaju, a Boris Tadić ih citira u kampanji.

The Libertines – Ekscesni moderni trubaduri i nastavljači poetičnog post-panka, "the Libertines" su, u stilu braće Gallagher, funkcionisali kroz kreativnu tenziju između Petea Dohertyja i Carla Barata, slikovito dočaranu u singlu “Can’t Stand Me Now”. Nakon istoimenog drugog albuma iz 2004, svađe su došle do usijanja, pre svega zbog Dohertyjevih ozloglašenih navika.

At The Drive-In – Američki alternativni rokeri, poznati po nekonvencionalnim strukturama i mističnim tekstovima, raspali su se u momentu kada je treći album Relationship Of Command (2000) počeo da ih otvara široj publici. Cedric Bixler-Zavala i Omar Rodriguez-Lopez su sve veće afinitete ka progresivnom roku kanalisali kroz sastav Mars Volta.

Tekst preuzet iz novog broja magazina "Huper", koji u prodaji možete naći od 1. juna.

U novom broju:

Dobrodošli na fajront (The Police)
Mariah Carey
Bonnie Prince Billy
RNR Muze
Disko-pank
Woody Allen film po film
Sex&City
Sličnosti i razlike: Sarah Jessica & Barbra Streisand
Advokatske serije