Bankarska kriza se smiruje, ali...

Koje opasnosti se tu još kriju?

Nakon turbulentnog vikenda finansijska tržišta nervozno su reagovala na vesti o spasavanju švajcarske banke Kredi Svis (Credit Suisse). Evropske bankarske deonice najpre su pale, ali onda se njihova vrednost stabilizovala. I dalje ostaje veliko pitanje postoji li opasnost od širenja najnovijih kriza u bankarskom sektoru.

Neposredno širenje krize na Evropu zbog problema kod nekoliko regionalnih banaka u SAD je isključeno, tvrde stručnjaci. Gotovo da nema poslovnih dodira s tim kreditnim institutima, ističe se i dodaje da se pre svega struktura ulaženja u rizik ne može uporediti s evropskim finansijskim sektorom. U potrazi za većim dobitima, američke banke uložile su znatna finansijska sredstva u rizične investicije koje se u vremenima krize mogu prodati samo uz velike gubitke. To je jedan od problema koji je na kraju i doveo do kolapsa Banke Silicijumske doline (Silicon Valley Bank, SVB). Evropske banke, s druge strane, nisu u velikom stilu ulazile u rizične investicije koje bi mogle da postanu problem u slučaju krize.

Kriza poverenja

Ako se, dakle, direktno širenje krize u bankarskom sektoru iz smera Sjedinjenih Američkih Država velikim delom može isključiti, stvarna opasnost ipak se krije u temeljima svakog bankarskog poslovanja: u poverenju da te finansijske kuće u svakom trenutku mogu da ispunjavaju svoje obveze. A to poverenje proteklih dana teško je narušeno.

Nije slučajnost što je Kredi Svis upravo sada morala da biti spasavana – to je indirektna posledica događaja u SAD. Ta velika švajcarska banka već godinama se borila sa unutrašnjim problemima koji su, s obzirom na aktuelnu krizu poverenja, izmakli kontroli. Tipično je takođe bilo to što je ta nekada ponosna banka tek nedavno, a to znači suviše kasno, priznala „znatne slabosti“ svoje interne finansijske kontrole.

To je podsetilo na finansijsku krizu 2007/08, što se u ponedeljak ujutro odmah odrazilo i na deonice banaka u Evropi. Nakon znatnog pada, recimo deonica Dojče banke (Deutsche Bank), kurs se ponovo oporavio. Naime, iako finansijska tržišta na banke ponovo gledaju sa znatno više skepse, one ipak između sebe imaju poverenja jedna u drugu.

Gušenje krize u samom startu

Poverenje tako ostaje odlučujući faktor za razvoj situacije narednih dana i sedmica. To je politički odgovornima, nakon zadnje finansijske krize, i više nego jasno. Brzo i radikalno posredovanje u cilju spasavanje banke Kredi Svis i koncentrisana akcija centralnih banaka pokazuju koliko je politika odlučna da ovoga puta mogućnost širenja krize uguši u samom startu.

Istovremeno, nadležni sa ove i one strane Atlantika neumorno ponavljaju da su banke od finansijske krize naovamo postale znatno otpornije. „Bankarski sektor evrozone je otporan i na jakoj je poziciji kada je reč o kapitalu i likvidnosti“, tvrdi šefica Evropske centralne banke Kristin Lagard. Sadašnja situacija ne može se porediti sa tadašnjom krizom, poručio je nemački kancelar preko svog portparola. Nemački bankarski sistem je, ističe je Olaf Šolc, „na stabilnim nogama“.

Moguća dalja iznenađenja

Iako su odlučne akcije svih aktera smirile tržišta početkom ove nedelje, a novi problemi nisu na vidiku, bankarska kriza ipak još nije prošla. Jedna od lekcija iz proteklih kriza jeste da one traju duže nego što se u početku misli, ukazuje Artur Bruner, šef trgovine obveznicama ICF-banke.

Kriza poverenja bi itekako mogla da bude dodatno podstaknuta daljim problemima američkih regionalnih banaka zbog aktuelnih kamatnih kretanja. Slučaj švajcarske banke Kredi Svis, koji je na videlo izneo jasnu informacionu asimetriju između insajdera iz banke i javnosti, pokazao je da postoji opasnost od daljih, skrivenih rizika u bankarskom sektoru. Učesnici na tržištu bi, dakle, u svakom trenutku trebalo da budu spremni na iznenađenja.