LNG projekat menja energetsku mapu Balkana: Albanija otvara novi pravac

Dve strane potpisale su neobavezujući memorandum o razumevanju kojim će zajednički razmotriti razvoj kopnenog terminala za skladištenje i regasifikaciju tečnog prirodnog gasa na albanskoj obali, piše BiznisInfo.ba.

Planirani kapacitet terminala iznosio bi do pet miliona tona LNG-a godišnje, što pokazuje da projekat nije zamišljen samo za potrebe Albanije. Naprotiv, Argent LNG navodi da bi njegova glavna svrha bila snabdevanje tržišta Zapadnog Balkana i jugoistočne Evrope.

Time bi ovaj deo kontinenta mogao dobiti još jednu veliku ulaznu tačku za LNG, odnosno gas koji tankerima može stizati iz različitih delova sveta, uključujući Sjedinjene Američke Države. Projekat je još u ranoj fazi. Nisu objavljeni vrednost investicije niti rok početka gradnje, a memorandum ne predstavlja konačnu odluku o realizaciji. Terminal bi se nalazio u gradu Valoni.

Zašto je projekat važan za Balkan

Značaj ovog projekta posebno dolazi do izražaja kada se pogleda postojeća gasna infrastruktura u regionu. LNG terminal na hrvatskom ostrvu Krku trenutno predstavlja jednu od ključnih tačaka za dopremanje LNG-a u ovaj deo Evrope. Nakon nedavnog povećanja kapaciteta, terminal može da regasifikuje do 6,1 milijardu kubnih metara prirodnog gasa godišnje.

Međutim, Krk nije namenjen samo hrvatskom tržištu. Na njegove kapacitete računaju i druge zemlje srednje i jugoistočne Evrope, zbog čega će razvoj dodatnih LNG terminala i gasnih pravaca biti važan za buduću sigurnost snabdevanja.

Upravo tu albanski projekat dobija regionalni značaj. Umesto oslanjanja na jednu veliku LNG tačku na severozapadu regiona, Zapadni Balkan bi mogao dobiti još jednu na svom jugu.

Argent LNG navodi da bi albanski terminal mogao biti povezan sa Transjadranskim gasovodom TAP, planiranim Jonsko-jadranskim gasovodom IAP te gasnim koridorom Fier – Valona. Posebno je zanimljiv IAP, jer je reč o projektu koji bi trebalo da poveže Albaniju sa Hrvatskom preko Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Gasovod preko BiH

Jonsko-jadranski gasovod jedan je od dugo planiranih velikih energetskih projekata na Zapadnom Balkanu. Prema dosadašnjim planovima, gasovod bi povezao albanski Fier sa hrvatskim gasnim sistemom, prolazeći kroz Crnu Goru i područje Bosne i Hercegovine.

Projekat je zamišljen kao veza sa gasovodom TAP, kojim gas iz Azerbejdžana preko Grčke i Albanije već stiže prema Italiji. Međutim, ako se izgradi novi LNG terminal u Albaniji, ista regionalna infrastruktura mogla bi dobiti još jednu funkciju – transport LNG-a koji bi tankerima stizao na albansku obalu, a nakon regasifikacije bio upućivan prema tržištima severnije.

BiH trenutno računa na Krk

Podsetimo, Bosna i Hercegovina planira projekat Južna gasna interkonekcija, kojom bi trebalo da se poveže sa hrvatskim gasnim sistemom i tako dobije pristup gasu koji, između ostalog, stiže preko LNG terminala na Krku.

Planirana trasa sa hrvatske strane ide od Splita prema Imotskom, odakle bi gasovod ušao u BiH kod Posušja. Mreža bi se potom razvijala prema Hercegovini i srednjoj Bosni te dalje povezivala sa postojećim i budućim gasnim sistemom prema Sarajevu, Tuzli i drugim delovima zemlje.

Južna interkonekcija je za BiH posebno važna jer zemlja trenutno praktično zavisi od jednog pravca uvoza prirodnog gasa. Povezivanje sa Hrvatskom trebalo bi da otvori alternativni pravac i omogući pristup LNG-u sa Krka.

Albanija bi otvorila još jedan pravac

Albanski terminal, međutim, otvara mogućnost za potpuno novi scenario. Da bi gas sa terminala u Albaniji stigao do BiH, potrebno je izgraditi nedostajuću regionalnu gasnu infrastrukturu prema severu. Upravo je planirani Jonsko-jadranski gasovod jedan od projekata koji bi to mogao omogućiti.

U tom slučaju BiH bi dugoročno mogla imati pristup gasu iz dva različita LNG pravca – preko Hrvatske i Krka sa severozapada te preko Albanije i regionalne mreže sa juga. To je posebno važno jer se na kapacitete Krka ne oslanja samo BiH nego i niz drugih država u ovom delu Evrope.

Novi veliki LNG terminal na albanskoj obali zato ne treba posmatrati samo kao albanski energetski projekat. Ako bude realizovan zajedno sa planiranim gasovodima, mogao bi značajno promeniti način na koji se gasom snabdeva ceo Zapadni Balkan.

Razvoj velikog izvoznog terminala

Američka kompanija Argent LNG, koja stoji iza projekta, istovremeno razvija veliki izvozni LNG terminal Port Fourchon u Luizijani kapaciteta 25 miliona tona godišnje. Prve isporuke iz tog projekta planirane su za 2030. godinu.

Za finansiranje albanskog terminala kao potencijalni učesnici pominju se i američke institucije U.S. Trade and Development Agency, Development Finance Corporation i Export-Import Bank.

Za sada, međutim, reč je o početnoj fazi. Argent LNG i Albanija tek treba da procene lokaciju, tehničku izvodljivost, mogućnosti povezivanja i finansiranje projekta.

Međutim, sama činjenica da je terminal kapaciteta do pet miliona tona godišnje od početka zamišljen prvenstveno za Zapadni Balkan pokazuje da se priprema projekat koji bi mogao imati znatno širi značaj od granica Albanije.