Foto: Depositphotos/photographee.eu
Foto: Depositphotos/photographee.eu

Epidemija o kojoj se malo govori: Depresija ne bira

U Južnoj Koreji u toku je (već duže vreme) jedna druga vrsta epidemije - u tom složenom dalekoistočnom društvu pošast depresije i samoubistva ne zaobilazi ni mlade i slavne.

Opasan trend

Reč je opasnom trendu, koji bi mogao da mnoge njihove obožavaoce, osetljive mlade ljude s fatalističkim nazorima, potakne da učine isto.

Južnokorejska agencija Jonhap javlja da je mlada manekenka i glumica Song Ju-džun iznenada preminula tokom vikenda, dok drugi domaći mediji izveštavanjem o njenom mentalnom stanju sugerišu da je reč o samoubistvu.

Lepa dvadesetšestogodišnja Song imala je manje uloge u nekoliko poznatih južnokorejskih serija, inače popularnih u čitavoj istočnoj i jugoistočnoj Aziji, te je često nastupala u reklamama. To je najnovije samoubistvo među slavnim, izrazito mladim idolima, pevačima i glumcima, javlja Inja Musulin, dopisnik RTS-a iz istočne Azije.

Kad je reč o nekoliko poslednjih godina, pažnju medija su posebno privukli smrt vokaliste Kim Džonghjuna, člana izuzetno popularne pop grupe Šajni, koji je sebi život oduzeo krajem 2017. u 28. godini, pevačice Sali, bivšeg člana grupe "f(x)", koja je okončala svoj kratki životni put u 2019. s nepunih 26 godina, i slučaj pevačice Gu Hare iz benda KARA, koja je digla ruku na sebe u 29. godini.

Samoubistvo kao društvena pošast

Republika Koreja tradicionalno ima najvišu stopu samoubistva među 37 država Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). U 2018. ona je iznosila čak 26,6 osobe na 100.000 stanovnika, a početkom te decenije dostizala je i 28,5.

Članice OECD-a su, uglavnom, ekonomski i tehnološki visoko razvijene zemlje i stabilna društva, poput Nemačke, Danske, Australije ili Japana.

Južna Koreja je, nakon što je iskusila žestoku eksploataciju prirodnih i ljudskih resursa tokom pola veka japanske okupacije i katastrofalno razaranje tokom Korejskom rata, prošla i kroz teške godine diktatorskog vojnog režima šezdesetih i sedamdesetih.

Foto: Depositphotos/imtmphoto
Foto: Depositphotos/imtmphoto

Pročitajte još:

Lekari upozoravaju: Samoubistvo veliki problem, strada 800.000 ljudi godišnje

Dr Stašević "Srbija sa oko 1500 suicida godišnje, na trinaestom mestu evropske liste" VIDEO

Međutim, u poslednje četiri decenije izgradila je snažnu i tehnološki vrlo naprednu ekonomiju, koja se po obimu bruto društvenog proizvoda u svetu rangira između 10 i 13 mesta i koja je iza sebe ostavila demografske gigante poput Indonezije, ali i mnoge zemlje zapadne Evrope.

Uzroci su brojni. Među najstarijim građanima čest motiv su teškoće izazvane siromaštvom, budući da je u zemlji na južnom delu Korejskog poluostrva penzioni sistem uspostavljen tek krajem osamdesetiih, te su mnoge sede glave radni vek završile van njega a bez dovoljnih ušteđevina koje bi mogle da isprate i rast troškova života koji je pratio ekonomski razvoj.

Takođe, drastični pad nataliteta i raspad tradicionalnog porodičnog sistema znače da manje ljudi u Južnoj Koreji sada izdržava svoje roditelje, što takođe doprinosi problemu siromaštva među penzionerima.

Južna Koreja ima i kulturu ličnog stoicizma i časti, zbog čega mnoge stare osobe biraju samoubistvo da ne bi bile na teretu porodici.

S druge strane, radnici u najproduktivnijim godinama pod velikim su pritiskom zbog teškog rada, bez odmora, s puno prekovremenih časova i neretkim maltretiranjem od strane nadređenih.

To se sve trpi zbog snažnih očekivanja da se kroz karijerni uspeh i ostvareno visoko obrazovanje na najprestižnijim univerzitetima za koje vlada ogromna konkurencija može i treba osvetlati obraz porodice, što je vrlo bitna društvena vrednost u toj zemlji u kojoj konfučijanski nazori o poštovanju roditelja i akademskom uspehu i danas vladaju neprikosnoveni.

Foto: deposit/tomwang
Foto: deposit/tomwang

Srbija zemlja srednjeg rizika

Srbija prema satistici SZO spada u zemlje srednjeg rizika, dakle ni najvišeg ni najnižeg rizika u smislu da se život završi samoubistvom, kaže za B92.net psohijatar dr Aleksandra Bubera.

"Postoje zemlje gde je stopa samoubistava i mnogo viša nego u Južnoj Koreji. Broj samoubistava je najveći u zemljama gde mnogo ljudi procenjuje da je u bezizlaznoj situaciji, dakle osećaju osećanje očaja, a za njima slede zemlje gde ljudi sebi postavljaju previsoke kriterijume koje je veoma teško ispuniti , jer je takva društvena klima. Što bi značilo da za sada Srbija nije u riziku da je zahvati takav trend".

Južna Koreja ima najveću stopu samoubistava na svetu među tinejdžerima. Reč je adolescentima koji nisu uspeli da izađu na kraj sa kolektivnom opsesijom vezanom za polaganje prijemnih ispita i upis na najpoznatije univerzitete, čije diplome, bar u teoriji, treba da otvore vrata najboljih firmi i budu jedna vrsta karte za ono što se danas smatra uspehom u životu.

Korejski đaci uče dnevno i po 15, 16 sati, jer najčešće posle redovne škole pohađaju dopunsku nastavu koja treba da ih pripremi za prijemne ispite i upis na prestižne univerzitete - surova rutina koju ne mogu svi da izdrže.

Taj, za istočnu Aziju tipičan spoj konfučijanskih vrednosti u vezi obrazovanja, koji uključuje i strogo insistiranje na samožrtvovanju u učenju, sa kapitalističkim idealom materijalnog uspeha i zvezdane karijere pravi je otrovni koktel koji, skupa sa oštrom akademskom i konkurencijom na radnom mestu, lomi tinejdžere i mlade radnike u Južnoj Koreji.

Tome treba dodati još jedan fenomen današnjice - omaložavanje i vređanje na društvenim medijima koji razaraju samopoštovanje kod pubertetlija i navode ih na samoubistvo.

U Južnoj Koreji je i posebno izražen problem opsesije izgledom, takođe karakterističan za kapitalistički sistem u kojem je i pojedinac sam, umesto subjekt, roba koji treba da se samoreklamira i dopadne ne samo eventualnim romantičnim partnerima, nego i probije na tržištu rada privukavši potencijalne poslodavce svojim prijatnom i urednom spoljašnošću.

Foto: Depositphotos/leungchopan
Foto: Depositphotos/leungchopan

Diktat filmske, modne i kozmetične industrije da treba biti uvek privlačan i seksi, kul i glamurozan, u Južnoj Koreji se, nažalost, čini se, pretočio u jednu vrstu histerije za hiruškim intervencijama na licu i telu.

To je Seul pretvorilo u svetsku prestonicu skalpela u koju na otklanjanje mana i promenu ličnog opisa dolaze i mušterije iz Kine, Japana i drugih zemalja, a vodeće estetske hirurge u krem društva, ne samo po debljini novčanika, već i po prisutnosti u medijama.

Nezadovoljstvo sopstvenim izgledom ili ishodom zahvata jedan je od tužnih motiva za samoubistvo među mladima u toj zemlji na Korejskom poluostrvu južno od 38 paralele.

Na kraju puta visokog ekonomskog i tehnološki razvoja - apatija i besmisao?

Kao i u Japanu, istraživanja u Južnoj Koreji pokazuju da je oko 90 odsto osoba koje su sebi oduzele život patilo od depresije, odnosno, anksioznosti.

Opasan faktor u Južnoj Koreji, državi sa 51,5 miliona stanovnika, je i prilično rasprostranjeni alkoholizam, jer studije pokazuju da je čak 40 odsto građana te zemlje koji su pokušali da izvrše samoubistvo to učinili u alkoholisanom stanju.

Južna Koreja jedina je članica OECD-a u kojoj od devedesetih naovamo raste stopa samoubistva, budući da je susedni Japan, u kojem je čitavih jedanaest godina nakon istočnoazijske finansijske krize u 1997. broj samoubistava bio iznad 30.000 godišnje, uspeo da preokrene taj trend i poslednjih godina, zahvaljujući sveobuhvatnom medicinskom i društvenom pristupu koje podržava veliko ekonomsko ulaganje vlade u prevenciju, smanji broj tako stradalih za trećinu.

Foto: Depositphotos/leungchopan
Foto: Depositphotos/leungchopan

Južna Koreja je predvodila OECD po stopi samoubistava od 2003 do 2016, i nakon što je na godinu dana prepustilo liderstvo u toj crnoj hronici Litvaniji, opet je povratila prvo mesto u 2018.

U Južnoj Koreji, u kojoj BDP po glavi stanovnika iznosi čak 40.000 američkih dolara, sebi presudi godišnje oko 14.000 ljudi. Samoubistvo je najveći uzrok smrti među stanovništvom starosti između 10 i 39 godina.

U anketi koju je sproveo OECD, južnokorejski građani ocenili su sopstveno zadovoljstvo životom sa 5,9 poena od mogućih deset, što je ispod proseka od 6,5 za sve članice te organizacije.

Stoga Južna Koreja, nažalost, čini se, predstavlja primer toga da mentalno zdravlje i dobrobit pojedinaca ne zavise samo od ekonomskog bogaćenja, visokog obrazovanja i udobnosti koju pruža vrhunska tehnologija (lider je u proizvodnji pametnih telefona i druge elektronike, zemlja sa najrazgranatijom internet mrežom, te jedan od svetskih lidera u robotici).

Štaviše, može se reći da su vidni ekonomski i tehnološki napredak, praćeni izraženim materijalizmom, žestokim društvenim nadmetanjem i presijom na decu, kod puno ljudi u toj zemlji prouzrokovali izvestan "zamor materijala", otuđenje, osećaj besmisla i apatiju.

Kod problema Srbi češće posegnu za flašom

Srbija ima svoje alkolholičare, ambicioznu omladinu, penzionere koji ne mogu da se pohvale primanjima i dobar deo zaposlenih koji radi prekovremeno, ipak, sudeći bar po statistici, sa oko 1500 samoubistava godišnje, može i gore, a možda i svako samoubistvo može biti sprečeno… A tako misli i mr sci dr Tatjana Đurić, specijalista psihijatrije Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Beogradu.

"Sudeći prema uzorku s kojim ja radim, nema nekih naznaka za takvo nešto kao u Južnoj Koreji. Kod naših pacijenata postoje suicidalne misli, ali se izuzetno retko odlučuju na samoubistvo. Razlozi zbog kojih ulaze u alkoholizam variraju i po polu, starosnoj dobi i obrazovanju. Alkoholizam često može nastati kod osoba koje imaju različite psihijatrisjke poremećaje (depresivne, anksiozne ili psihotične). Loša osećanja poput bezvoljnosti, beznadežnosti, nesigurnosti – pojedinca uvode u zlopotrebu, a zatim i zavisnost od alkohola. Okidači za alkoholizam mogu biti gubitak posla kao i odlazak u penziju, kod žena je često prisutan 'sindrom prezauzetosti' jer im savremeno društvo nalaže da je potrebno da budu uspešne na poslu, ali i dobre supruge i majke. Takođe, može biti prisutan i "sindrom praznog gnezda" kad deca odlaze, a oni ostaju sami s partnerom s kojim nemaju dobru komunikaciju jer je do tada bila usmerena više prema deci, a ne na partnerski odnos", navodi dr Đurić, koja je inače Rukovodilac dnevne bolnice za zavisnike od alkohola.

Među ostalim razlozima pominje i prevare partnera, stresne poslove, poput lekarskog, novinarskog, advokatskog..., zatim poslove koji podrazumevaju sastanke na kojima se konzumira alkohol, zbog čega je među pacijentima imala neretko i stjuardese, ali i domaćice. Kod domaćica je, kako kaže, prisutna monotonija, pa im uz alkohol svakodnevica izgleda lepše, osećaju se rasterećenije bez obzira na socijalni status. Uz sve to alkohol se jako promoviše, a to je "jeftina i legalna droga", dodaje Đurić koja je član Republičke komisije Ministarstva zdravlja za prevenciju alkoholizma.

"Stresogene situacije pokušavamo da prevaziđemo konzumiranjem alkohola, a to se dešava kad čovek ne uspe da uspostavi balans nad životom", zaključuje naša sagovornica.

Pridružite se zajednici #kakosi na Viberu