Ogoljeni strah od izgovorene reči

„Za gnusna podmetanja da podržavam terorizam i nasilje odgovaraće pred sudom list Press koji me je direktno optužio na naslovnoj stani“, najavio je on. Pomenuti linč u pomenutim medijima i te kako postoji i nije počeo juče. Podsećanja radi, pre dve godine isti medij optužio je NBS sa Sretenom Ugričićem na čelu da je odgovorna za svrstavanje Njegoševih dela u korpus crnogorske književnosti (to neminovno opet pokreće pitanje kakav problem ovdašnja javnost ima sa Crnom Gorom, državom koju je Srbija priznala) pri čemu se nisu obavestili da postoji univerzalno pravilo za kodifikaciju knjiga, kao i da se iz elektronskog kataloga NBS jasno (i lako) može videti da je jezik kojim je Njegoš pisao svoja dela upravo onaj za koji se sam „izjasnio“ - srpski, te da novinski izvor za ozbiljne optužbe nikako ne može biti anonimni „stariji gospodin zadužen za sortiranje knjiga po policama“.

Da je, međutim, medijska hajka u Srbiji i te kako legalno i legitimno i pre svega, efikasno sredstvo, svedoči upravo to kako je ona ovih dana u Ugričićevom slučaju uspela.

„Nadao sam se da su zauvek ostala iza nas vremena kada ministar policije šalje poternice za nepodobnim intelektualcima i smenjuje rukovodioca bilo koje kulturne ustanove po kratkom postupku, ne obazirući se na nadležnog ministra kulture i evidentna dostignuća institucije“, dodaje još u saopštenju Ugričić uz bojazan „da je naše društvo zakoračilo u stanje ogoljenog straha od izgovorene reči i javno iskazanog mišljenja, u stanje strepnje pred neizvesnostima koje dezorijentisani političari i njihovi mediji šire iz dana u dan“. „Ovo što se meni desilo bezobzirnom efikasnošću u roku od samo 72 sata nažalost je najkonkretnija potvrda da su te zebnje opravdane“, ističe smenjeni upravnik NBS.

„U sklanjanju Sretena Ugričića sa mesta upravnika Narodne biblioteke Srbije uznemirava brutalna demonstracija sile jednog visokog državnog službenika. Za 24 sata, na osnovu naslova u jednim novinama i slobodnog uverenja tog službenika, jedna osoba uklonjena je sa posla bez ikakve rasprave, procene i obrazloženja. Činjenica da neko može da koristi poluge vlasti mimo svake kontrole po vlastitom htenju, uz imbecilno obrazloženje da je država ugrožena a da pri tom nije proglašeno vanredno stanje, najavljuje izbornu kampanju koja će se voditi u vanrednim okolnostima. Vraćanje Sretena Ugričića na mesto upravnika bio bi prvi znak da se stvari vraćaju u red i da su institucije uspostavile kontrolu nad jednim odmetnutim činovnikom“, kaže u izjavi za Danas povodom Ugričićeve smene Dejan Ilić, urednik izdavačke kuće Fabrika knjiga.

Da se stvar kulture posle neuspelog pokušaja premeštanja na nivo diplomatskog incidenta između Srbije i Crne Gore, vratila ne svojoj kulturološkoj suštini, već postala ozbiljno unutarpolitičko pitanje Srbije, govore i mišljenja nekih drugih sagovornika Danasa.

„Zamena teza koja se događa je u stvari spinovanje javnosti u predizbornoj kampanji i meni je zaista žao što su stvari eskalirale u tom pravcu i u toj meri jer to nije bila ničija namera“, podvukao je u svojoj izjavi Vladimir Arsenić, pisac i književni kritičar, jedan od potpisnika Proglasa Foruma pisaca.

Potrebu da se povodom Ugričićeve smene oglase osetile su i neke stranke, pa je tako Liberalno-demokratska partija u svom saopštenju istakla: „Zabrinuti smo što Vlada i ministri veruju da je smena upravnika Narodne biblioteke antiteroristička akcija, ali vidimo i da je pravi cilj haosa koji proizvode da se uznemiri i dodatno zatruje javnost.“

„Ivica Dačić umišlja da se vratilo vreme Slobodana Miloševića, pa javno presuđuje ko su patriote a ko izdajnici, ko mora u zatvor, ko su strani plaćenici i da je Srbiji potrebna neka nova jedinica za specijalne operacije“, oštar je u svom Saopštenju Srpski pokret obnove.

U svojoj izjavi za Danas i crnogorski pisac Balša Brković naglašava: „Jezivo mi je djelovalo kada sam čuo opservacije ministra policije o prvom čovjeku vaše Narodne biblioteke, piscu Sretenu Ugričiću. Političari nikako da nauče što im naprosto ne pripada.“ Brković dodaje i da ga je Ugričićev potpis podrške Nikolaidisu obradovao, kao što ga je rastužio dalji sled događaja... On primećuje da je Nikolaidisov tekst „zanimljiv i duhovit“, a „teza o siromaštvu koje se prekriva velikim idejama - nacije, vjere, opstanka je - nesporna“. „I njena tačnost ima regionalnu dimenziju“, ističe Brković uz napomenu: „Mada mi je žao što Nikolaidis, otkada je savjetnik predsjednika parlamenta, ne piše o ovakvim stvarima u Crnoj Gori, već se mora baviti Republikom Srpskom. A nije da ovdje nema materijala za slična razmatranja...“

Saopštenjem se oglasio i Kulturni centar Beograda u kome se kaže da se svim ovim zbivanjima „skreće fokus javnosti sa gorućih problema srpske (kulturne) politike na društveno pogubnu temu o patriotama i izdajnicima, ali takođe doprinosi već odavno konstruisanoj i produktivnoj atmosferi zastrašivanja, kao i daljem urušavanju nacionalnih i gradskih ustanova kulture“. KCB je ovim povodom za 24. januar u podne najavio i debatu pod nazivom „Šta je ostalo od slobode?“