Osma i po sednica

Čim policija upadne u neku kuću, tamo mora da se dešava nešto ružno. Radi li se o ponoćnom prepadu, tim gore po kuću. Ko god joj bio vlasnik. Ako se do srede ujutru moglo raspravljati o razlikama između Beograda i Minska, odnosno između vlasti Koštunice i Lukašenka, od prvih sati 26. aprila takva rasprava ne bi imala puno smisla. Ako je Cekićeva radna grupa uradila sve što joj je naloženo, nevažno je ko je činio trojku koja je zapovedila kako ima da se izdeli nešto nevidljivo radi toga da bi milioni videli i čuli svoga boga. Nevidljive su frekvencije. Bogovi su nad glavom, gladni i žedni.

Posle Osme sednice letele su mnoge glave. Posle Osme i po javnost se pita kad će Deveta. I čije glave su namenjene za odstrel. I hoće li posle nje sva Srbija, smerno, gledati jednu televiziju i na njoj, opet, jedno uniformisano lice koje saopštava šta je za saopštavanje. Vladajuća partija ima RTS. Predsednička ima svoj kanal. Socijalisti i radikali dobili svoje talase. Ostali koalicioni i opozicioni ortaci - srazmerno. Ko nije razumeo, videće i čuće. Sve po zakonu.

U Titovo vreme bilo je lakše. Sve je išlo preko partije. Danas partija ima mnogo. Nije lako znati s kojom trgovati. Zato se o navodnom konkursu toliko besedilo. Zato su se toliki pitali otkud sad opet M. Šarenac sa dvadesetprvovekovnim Vojkom i Savlom. To jest, zar je moguće da su se u Srbiji od Osme do Osme i po sednice promenile samo lutke na pozornici? Ako je moguće, znači da su večiti samo lutkari. Gospod im je svedok i sluga pokorni. Dok Osma i po sednica traje, malo ko se usuđuje da javno postavi pitanje svih pitanja: ko Vlada vladom Srbije? Trojica, petorica ili svih deset novobogataša? Sledeće će glasiti: ako je u čamcu tesno, ko je na redu posle Bogoljuba?

U čamcu je zaista tesno. Srbija bi mogla da prehrani sadašnje bogataše da nisu tako alavi. Kad bi umeli da se zaustave na deset, pedeset ili sto miliona, narod bi istrpeo. Pošto ne umeju, čeka ih ono u šta su gurnuli Kariće. Pre ili kasnije, blago će se rasplinuti kako je i došlo. Otud potiče priča da pod požarevačkom lipom nije sahranjen pokojnik, već dokumentacija o onima koji su u vreme sankcija dobili po deset miliona gotovine sa zadatkom da kako god znaju uvoze i izvoze šta se može. Srbija od tog vremena živi od preprodaje svojega i tuđega. Neko trguje jeftinim gaćama, neko frekvencijama.

Većina ne primećuje da je policija 26. aprila pre zore upala u njihove spavaće sobe. Zato što policija najčešće upada u tuđe kuće. Slika tuđe grehove i tuđe, kućne, smešne pokrete. Čestiti domaćin smatra da njega neće. On ne bludniči. Ne bije ženu po tabanima užarenim vatraljem. Ne krije Tolimira. Većina zaista veruje da njihove spavaće sobe nisu pod nadzorom i da je Osma sednica završena. Drugim rečima, da su učenici Brozovih policajaca glupaviji od učitelja. Da ništa ne čine ni na čiju štetu, već u narodnu korist. BIA ljubi narod, ljubila je majka. Većina se zbog jednog mračnog feljtončeta uzrujava isto kao i zbog toga što Karićevi bivši pajtaši ruše njegovo carstvo.

Dok kuca na komšijska vrata, Zlo valjda zna šta čini. Dok je tuđe, Zlo deluje pravednički bezazleno. Dok policija lupa na tuđa vrata, komšije bajagi ništa ne čuju. Ili se okreću na drugu stranu, verujući da ih se to ne tiče i da valjda postoji neki razlog. Blažena većina veruje da je gospodske kavge neće zakačiti i da posle slonovske tuče niče još bujnija trava.

Ko je ulagao makar u dve televizije, na dobitku je. Jedna će proći. Na drugoj će pući ortaci. Uostalom, druga postoji samo na papiru. Niko se ne pita zašto su prošli Pink i B92. Svi pitaju zašto Fox a ne RTL, zašto Avala a ne TV5. Čim oko nečega nema suvišnih pitanja, biće da su se neki dogovori s tajne večere poštovali. Što osta nedorečeno - kvari užitak. Koliko god su se neki naslađivali prenosom upada policije u BK, otpozadi ih je bockao neki đavolak s podsećanjem da je pohlepa zarazna i neizlečiva. Kome se osladilo da uzapti jednu televiziju, neće moći da odoli bar još jednom zalogaju. Dok se ne zagrcne. Likovi koji lično obaveštavaju glavne lutkare svaki put idu na spavanje s pitanjem da li je konkurencija već legla i kakvu svinjariju je smislila za ujutru. A ujutru, dok pučanstvo razglaba o taze nameštaljkama s naslovnih strana, njih čeka gotovljenje novih.

Potpisavši Zakon o crkvama, predsednik Srbije je za nekoliko meseci produžio sustanarstvo koje - to mu veleumni savetnici nisu rekli - svakodnevno skida poneki promil i njemu i prvom ministru. Pošto predsednik i prvi ministar računaju da će vladati i posle narednih izbora, valjda znaju dokle mogu spuštati cenu. Uz sva podmetanja. Drugim rečima, Tadić i Koštunica nisu čekali jutarnje vesti da bi saznali za upad policije u BK. Može biti da veruju da je baš to, baš ta njihova nagodba, najbolje za Srbiju. Može biti da premijer veruje da će on sa svojih desetak odsto glasova nakon narednih izbora biti jednako važan kao što su njemu majušna koaliciona sabraća danas. Ako će naredni izbori biti naredne jeseni, a svi rade na tome da ne budu ranije, zašto bi neko od njih pravio bauka? Radikali mole svog boga da dotle ne počne suđenje vođi njihovog zamenika, jer će im taj - koji god - sve uprskati.

Za kraj je ostalo pitanje roka i njegovog pomeranja. Ako je tačno da je Rade Bulatović u četvrtak 28. aprila viđen na beogradskom aerodromu s austrijskom vizom u pasošu, malo je verovatno da je pošao da traži Mladića u Hofburgu. Verovatnije je da postoji nagodba o odlaganju izručenja. To jest, da je đeneralu data časna jatačka da će i za Đurđevdan blagovati jagnjetinu u stalnom boravištu. Za ulog jamči država. Imovinom svojih tajkuna i njihovih naslednika. Sve što se u Srbiji zgrne preko noći - eto ubogom radnom narodu malo prvomajske utehe - spiska se najkasnije u drugom kolenu. Ili dođu neki iz šume pa preraspodele.