NATO u panici: "Kakav bi bio scenario koji bismo želeli?

Sve je izvjesniji scenario prema kojem sledi nešto čega se plaše čelnici NATO-a, a to je dugački rat u Ukrajini, bez znakova odlučujuće vojne pobede bilo koje strane i rešenja na vidiku.

Mogućnost zastoja sadašnjih bitaka pojačava zabrinutost da bi Ukrajina mogla da postane smrtonosno evropsko bojište i izvor kontinentalne i globalne nestabilnosti mesecima ili čak godinama koje dolaze. Energetska i prehrambena sigurnost najneposrednije su brige, ali velika podrška Zapada Ukrajini dok svet još izlazi iz pandemije koronavirusa i bori se s posledicama klimatskih promena mogla bi da produbi danak globalnoj krizi, a ako Rusija odluči da eskalira, raste rizik od šireg sukoba.

SAD i njihovi saveznici upumpavaju stalni dotok smrtonosnog oružja u Ukrajinu kako bi je zadržali u borbi. Iako većina analitičara smatra da se Kijev u najmanju ruku drži na svome, te se infuzije moraju nastaviti, ako žele podržati obećanje predsednika Volodimira Zelenskog da će pobediti, ili barem nastaviti da zaustavljaju Ruse.

Na takav rasplet u razgovoru za "Asošijejted pres" upozorio je Jan Keli, nekadašnji američki ambasador u Gruziji, prema kojem je teško videti kako bi u ovom trenutku moglo doći do rešenja pregovorima, s obzirom na to kako nema izgleda da se Ukrajina povuče, jer misle da će pobediti.

Istovremeno, Keli objašnjava da bez obzira na to koliko je Vladimir Putin napravio pogrešnih procena o snazi i volji Ukrajine za otporom ili o jedinstvu i odlučnosti NATO saveznika, ruski lider ne može da prihvati poraz ili bilo što manje od scenarija za koji može da tvrdi da je postigao uspeh.

Dugogodišnji rat

"Bilo bi političko samoubistvo da se Putin povuče, a jako je teško videti kako biste u ovom trenutku mogli doći do rešenja pregovorima. Nijedna strana nije voljna da prestane da se boriti, i verovatno najverovatniji ishod je rat koji traje nekoliko godina", stav je iskusnog diplomata.

Dakle, što učiniti? Francuski predsednik Emanuel Makron zagovara rešenje koje čuva obraz i Rusiji i Ukrajini.

"Sutra ćemo morati da izgradimo mir, nemojmo to nikada zaboraviti. Ali to ćemo morati da učinimo s Ukrajinom i Rusijom za zajedničkim stolom. Kraj rasprave i pregovora odrediće Ukrajina i Rusija, ali to neće biti učinjeno u poricanju, niti u isključivanju jedni drugih, pa čak ni u poniženju", izjavio je u ponedeljak.

Američki zvaničnici nisu tako sigurni u Makronov pristup, već polaze od stava da kraj igre zavisi od Ukrajine.

"Naša strategija je da se pobrinemo da Ukrajina izađe kao pobednik. Naš je cilj ojačati poziciju Ukrajine za tim pregovaračkim stolom, dok nastavljamo sa sve većim troškovima Ruskoj Federaciji", izjavio je Ned Pris, portparol Stejt departmenta.

Ipak, neizvesnost visokog uloga oko toga što predstavlja "pobedničku" Ukrajinu uznemirila je zvaničnike u nekim evropskim prestonicama, posebno u onima u baltičkim državama Estoniji, Letoniji i Litvaniji, koje su članice NATO-a i graniče s Rusijom, a posebno su zabrinute zbog mogućih budućih namera Moskve. U tim državama smatraju kako će ustupci Rusiji u Ukrajini samo dodatno ohrabriti Putina da gura dalje prema Zapadu.

"Da budem iskren, još uvek ne govorimo o završnici", požalio se letonski ministar spoljnih poslova Gabrielus Landsbergis z "Asošijejted pres" u intervjuu u ponedeljak. Rekao je da bi bilo kakvi teritorijalni ustupci u Ukrajini doveli do sveta u kojem je "poredak utemeljen na pravilima" zamenjen "poretkom utemeljenim na pravilima džungle".

Landsbergis je predložio da zapadne zemlje daju javne izjave o tome kakav bi uspeh bio.

"Gde bismo razmatrali što bismo uzeli za pobedu, stvarnu pobedu? Kakav bi bio scenario koji bismo želeli?"

Bez pobednika

Samo što u ratu između Rusije i Ukrajine nijedna strana ne pobeđuje, što je potvrdio i general Skot Berier, direktor Obrambene obaveštajne agencije (DIA), na ovonedeljnom saslušanju u američkom Senatu.

"Rusi ne pobeđuju, a ne pobeđuju ni Ukrajinci. Ovo je svojevrsni rat iscrpljivanja", rekao je, odgovarajući na zahtev jednog od senatora da opiše stanje u ratu.

Kao što proizlazi iz Berierovih reči, on smatra jednim od glavnih nedostataka ruske vojske nedostatak mlađih oficira, što utiče na delovanje malih jedinica. Na pitanje je li s tim povezana smrt velikog broja ruskih generala (prema SAD-u, od osam do deset), koji su ponekad prisiljeni "krenuti napred kako bi bili sigurni da će njihova naređenja biti izvršena", Berier je odgovorio potvrdno.

Tokom tih saslušanja, Avrilajnes, predstavnica Nacionalne obaveštajne zajednice, iznela je mišljenje da Vladimir Putin namerava, ne samo da uspostavi kontrolu nad Donbasom i održati kopneni koridor prema Krimu u južnoj Ukrajini, već i, moguće, proširiti taj koridor na Pridnjestrovlje, uključujući Odesu. Rusija neće moći da postigne sve te ciljeve bez mobilizacije u bilo kojm obliku, tvrde obaveštajci.

Prema navodima Avril Hajnes, Putin računa na činjenicu da će se u pozadini problema s hranom, inflacijom i energetskom krizom, smanjiti odlučnost SAD-a i EU, koji pružaju pomoć Ukrajini. Istovremeno, neusklađenost Putinovih ambicija i sposobnosti ruske vojske dovešće do još veće nepredvidljivosti i moguće eskalacije ruskog delovanja u narednim mesecima, najavljuju iz obaveštajne zajednice SAD-a.