"Milijarder ide u svemir. Traži li novo mesto pod suncem nakon što sa sličnima ostavi spaljenu Zemlju?"

To je samo deo pitanja vezanih uz klimatske promene na koja zasada nema jasnih odgovora, prenosi hrvatski Jutarnji list.

U tekstu se dalje podseća na izvještaj UN koji su pisali brojni naučnici koji su upozorili da će "danas rođena deca za tridesetak godina živeti u sasvim drugačijem svetu od onoga koji mi poznajemo", a razlog su najave mogućih drastičnih klimatskih promena.

Naučnici kažu da čak i smanjenje stope emisije gasova neće zaustaviti zagrevanje koje bi moglo biti pogubno i za prirodu i za ljude ako se odnos prema Zemlji bitno ne promeni.

Naglašavaju da se "život na Zemlji može oporaviti od klimatskih promena evolucijom u nove vrste i stvaranjem novih ekosistema", ali niko ne zna jesmo li za to spremni.

Činjenica je da se svet menja kroz stotine i hiljade godina, da se jednako tako život prilagođava novim uslovima, i to relativno vrlo bezopasno. Ali, uslov je da se radi o evoluciji, a ne klimatskoj revoluciji kojoj svedočimo, a koja nije rezultat potrebe već puno češće pohlepe.

Naime, u stanju smo se zgražavati nad podacima koji govore da se zagadilo sve što se moglo zagaditi, da se iskrčio ogroman broj šuma koje nikada neće biti nadoknađene, da su automobili pomeli pešake, da su količine proizvedene hrane prekomerne za bogate, dok siromašni i dalje gladuju, da se gušimo u nepotrebnom otpadu, da se ribe "hvataju" u plastičnim kesama, piše Jutarnji list.

"Reklo bi se svi sve znaju, ali bez većeg odjeka. Zagovornici ekoživota traže naučne dokaze koji će barem stabilizovati globalnu klimu, ali šta će stvarno dobiti kao naučni odgovor teško da se može prihvatiti. Naprosto, svet je u situaciji u kojoj kapital trasira živote, interese, pa neretko i 'dokaze o neškodljvosti' onoga što im puni džepove", navodi se u tekstu hrvatskog lista.

Kako inače objasniti da je nešto danas "ekološki prihvatljivo", a već sutra postaje krivac za globalno zagrevanje, za štetu koja se nanosi klimi, a onda i svima kojima je Zemlja dom barem još neko vreme?

U tom katastrofičnom scenariju prete ekstremne vrućine, suše, uragani, poplave, bolesti poput korone. Ali, sada nam je pandemija koronavirusa pokazala da možemo da živimo bez "prekomernog granatiranja" raznim proizvodima i potrošačke groznice.

Naprosto, bilo je manje kupovanja, što dakako nije drago proizvođačima naviklima da danas kupiš, sutra baciš. I putovalo se manje, što znači da su automobili ispuštali manje toksičnih gasova, da su avioni bili uglavnom prizemljeni.

Naravno, nastavlja se dalje u tekstu, sve je to bilo ekstremno u lokdaunu, ali je pokazalo da bismo mogli da funkcionišemo manje potrošački.

"Ali, 'veliki' su zato tokom proteklih godinu dana bili vrlo nervozni jer njihovim postojećim milijardama nisu dodate nove. Šta nam onda donosi sutra kad je reč o klimi, niko zapravo tačno ne zna, ali više je nego jasno da je potrebno zauzdati one koje nije briga za Zemlju. Džef Bezos, jedan od 'kolekcionara' milijardi dolara, uskoro će u svemir. Traži li to on novo mesto pod suncem nakon što sa sličnima ostavi spaljenu Zemlju?", pita se u zaključku Jutarnji list.