Sledeća pandemija? "Širom sveta ljudi, životinje i biljke već umiru..."

To bi mogao da postane problem sa ozbiljnim implikacijama po zdravlje ljudi, poljoprivredno-prehrambene sisteme i ekonomiju, upozorila je agencija UN-a za hranu i poljoprivredu FAO.

Mikroorganizmi su sve otporniji na lekove, a proces ubrzava sve raširenija upotreba sredstava za njihovo uništenje kod ljudi, životinja i poljoprivrednih kultura, istakla je FAO povodom Svetske nedelje svesti o zaraznim bolestima koja se obeležava od 18. do 24. novembra.

Najmanje 700.000 ljudi godišnje umre od zaraznih bolesti disajnih puteva, mokraćnog sistema i polno prenosivih bolesti, koje je zbog otpornosti uzročnika na lekove sve teže lečiti, podseća agencija Ujedinjenih nacija.

Otpornost na lekove sve je prisutnija i u poljoprivredno-prehrambenim sistemima i preti globalnoj sigurnosti hrane, utvrdila je FAO, prenosi Jutarnji list.

"Širom sveta ljudi, životinje i biljke već umiru od infekcija koje se ne mogu lečiti čak ni najjačim antimikrobnim lekovima", naglašavaju.

"Ako se problem otpornosti mikroorganizama na lekove ne reši, sledeća pandemija s kojom ćemo se suočiti mogla bi da bude bakterijska i puno smrtonosnija, zbog lekova koji više ne deluju", izjavila je zamenica glavnog direktora FAO Marija Helena Semedo.

Otpornost mikroorganizama na lekove spada među globalne pretnje, potencijalno opasnije od koronavirusa, zaključuju u FAO.

Čista voda, dobra hrana

Prehrambeni i poljoprivredni sektor imaju ključnu ulogu u rešenju tog problema jer se u mnogim delovima sveta antimikrobna sredstva puno više koriste u uzgoju životinja, nego u zaštiti ljudskog zdravlja.

Proces pojačava snažan rast tražnje za hranom zbog sve brojnije ljudske populacije, a naučnici ne mogu da drže tempo i istom brzinom osmišljavaju nove lekove, pa su u opasnosti globalni sistem prehrane, sigurnost hrane, zdravstveni sistemi i ekonomija, naglašava FAO.

Agencija će zato 23. novembra oformiti tim stručnjaka, uključujući poljoprivrednike, veterinare, epidemiologe i naučnike koji će tražiti rešenja u poljoprivrednom sektoru i politici, usmerena na primereniju upotrebu antimikrobnih sredstava i delotvorno sprečavanje bolesti.

U međuvremenu sugerišu poljoprivrednicima i akterima u prehrambenom lancu da temeljno peru ruke, odeću i obuću i radne površine prie i nakon kontakta sa životinjama i proizvodima. Moraju takođe voditi računa o zdravlju životinja, koje bi trebalo da žive bez stresa.

Važne su i čista voda te dobra hrana za životinje, koju treba držati na suvom i zaštititi je od glodara, ptica, buba i drugih životinja koje mogu prenositi bakterije.

Pouka od pandemije kovida

U FAO naglašavaju i da bi upotreba pesticida trebalo da bude zadnje rešenje, kad se iscrpe sva druga.

Potrošačima preporučuju da dobro termički obrade hranu i da je ne podgrevaju. Temperatura u hladnjačama i u transportu mora biti na odgovarajuće niskom nivou, posebno kad se radi o sirovom mesu.

Od političara FAO traži da borbu protiv otpornih mikroorganizama proglase prioritetom i da hitno definišu mere rešavanja tog problema, u saradnji sa svim zainteresovanim akterima, kako bi strategije i zakoni bili što delotvorniji.

FAO-va inicijativa uključuje i Svetsku organizaciju za zdravlje životinja (OIE) i Svetsku zdravstvenu organizaciju (WHO) koje bi trebalo da pomognu zemljama u suzbijanju otpornih sojeva mikroorganizama, ciljajući na jedinstveni pristup problemu.

"Kovid 19 pokazao nam je da zdravlje ljudi, životinja i okoline nikad u istoriji nije bilo tako tesno isprepleteno kao što je danas", naglašavaju u FAO.