Izrael više ne krije: Diplomatska ofanziva i zemlje Zaliva

Potom je ministarka sporta Miri Regev obišla Veliku džamiju šeika Zajeda u Abu Dabiju tokom međunarodnog nadmetanja u džudou, gde je dva puta izvođena izraelska himna “Hatikva” (Nada), kada su izraelski džudisti osvojili zlato.

Naredne nedelje i izraelski ministar transporta Jisrael Kac, koji je zadužen i za obaveštajne službe posetiće Oman da promiviše uspostavljanje železničkog saobraćaja između jevrejske države i zemalja Zaliva.

Analitičari navode da je diplomatska ofanziva smišljena kako bi se Izrael suprotstavio Iranu i napredovao u normalizaciji odnosa s tim zemljama s kojima nema diplomatske veze, navodi Frans pres.

U međuvremenu će SAD, bliski saveznik Izraela, 5. novembra pojačati sankcije prema Islamskoj Republici Iranu, zakletom neprijatelju Izraela.

Netanjahu je prvi izraelski lider koji je posetio Oman, američkog saveznika, ranije posrednika u pregovorima između SAD i Irana, posle više od dve decenije, navodi Asošiejted pres.

On se u Muskatu sastao a dugogodišnjim omanskim liderom sultanom Kabusom bin Saidom i potom ocenio na sednici svoje vlade u nedelju da su “razgovori bili važni za državu Izrael i za izraelsku bezbednost”, najavivši da će ih biti više.

Za to vreme ministarka sporta, poznata po čvrstorukaškim stavovima u Izraelu, bila je u Abu Dabiju, gde je ministar za komunikacije Ajub Kara prethodno učestvovao na bezbednosnoj konferenciji i govorio arapski.

Pokretačka snaga tih poseta čini se da je zajednička briga zbog Irana, koji Izrael i mnoge zemlje Zaliva smatraju destabilišućom snagom, koja se meša u sukobe i podržava njihove rivale širom regiona.

Posete takođe omogućavaju tim arapskim zemljama da se približe SAD, navodi AP.

Američki predsednik Donald Tramp obećao je još davno "Sporazum veka" za mir na Bliskom istoku, a uloga Saudijske Arabije kao uticajnog posrednika dovedena je u pitanje nakon nedavnog ubistva saudijskog novinara u konzulatu te zemlje u Istanbulu.

Ipak, posete Netnjahua i ministara iz njegove konzervativne partije Likud, iako predstavljaju veliki podsticaj za njega u domaćoj javnosti, ne znače da će arapske zemlje odmah prihvatiti jevrejsku državu.

Izraelsko-palestinski sukob je i dalje veoma osetljivo pitanje u arapskoj javnosti i odnosi će, po svoj prilici, ostati ograničeni bez mirovnog sporazuma.

Izrael je do sada sklopio mirovni sporazum sa samo dva arapska suseda, Egiptom 1979. i Jordanom 1994. godine.

Mirovni pregovori sa Palestincima su zamrznuti još od 2014. godine, a od kraja marta u masovnim palestinskim protestima protiv izraelske i egipatske blokade izraelski vojnici su ubili više od 160 Palestinaca.

Palestinski predsednik Mahmud Abas prekinuo je veze s Belom kućom otkako je Tramp u decembru priznao Jerusalim kao glavni grad Izraela i u maju tamo preselio ambasadu.

Palestinci misle da Tramp nastoji da dobije podršku Saudijske Arabije i drugih zemalja Zaliva kako bi izvršio pritisak na Palestince da prihvate njegov plan koji oni unapred odbacuju.

Ipak, posle Netanjahuove posete Omanu, Abasova partija Fatah nije direktno osudila tu zemlju, već izraelske napore da normalizuje odnose s arapskim zemljama pre postizanja mirovnog sporazuma s Palestincima.