"Hteli bi da nas proglase krivcem"

Beograd -- Proglašavanje atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda terorističkim aktom je novi pokušaj da se Srbija proglasi krivcem, smatra Nikolić.

Izvor: Politika, Tanjug
Podeli

Predsednik Srbije je poručio da je to novi pokušaj da se Srbija nepravedno i neosnovano proglasi apriornim krivcem, koji je više puta u istoriji uzrokovao svetske nedaće, ali Srbija neće odustati od istine.

"Budimo dostojni junačke prošlosti. Pomirenje, na kome se s pravom insistira u današnje vreme, ne sme ponovo da pogazi male države i narode. Ne sme da se insistira na nasilnom menjanju istorije, nema pomirenja na uštrb istine i pravde", rekao je Nikolić u autorskom tekstu za "Politiku".

On je podsetio da se u poslednje vreme čuju glasovi onih koji Prvi svetski rat stavljaju u kontekst današnjeg vremena, govoreći o Vidovdanskom atentatu kao o terorističkom aktu.

"Ne možemo na to ostati ravnodušni. Po svemu sudeći, na delu je novi pokušaj da se Srbija nepravedno i neosnovano proglasi apriornim krivcem, koji je više puta u istoriji uzrokovao svetske nedaće. Otvara se prostor da stvarni krivci operu savest i krvave ruke i skinu krivicu sa svojih pleća", istakao je predsednik Srbije.

Prema njegovim rečima, po treći put u rasponu od jednog veka, Srbija nekome smeta.

"Da li će pobednice dozvoliti pokušaje revizije istorije, izmišljanjem terorističkog akta kao razloga za pocetak Prvog svetskog rata? Da li su žrtve pravedne borbe za slobodu uzaludne? Mi nemamo pravo da ostanemo nemi, makar se ta laž oličila u jednom jedinom glasu", smatra Nikolić.

Predsednik Srbije je podsetio da su katastrofi Prvog svetskog rata prethodila stremljenja pojedinih državnika da se pregaze drugi narodi, što se vidi po preziru ispoljenom prema "malim" narodima tokom aneksione i sarajevske krize.

"Balkansko područje upleteno je u borbu evropskih sila za ponovnu raspodelu kolonija. Veliko je pitanje kako bi Evropa izgledala danas da je Srbija ostala u vazalnom odnosu prema Austrougarskoj, kakav je imala u vreme vladavine kralja Milana. Setimo se nepovoljnih spoljnotrgovinskih aranžmana i železnicke konvencije, prihvatanja okupacije Bosne i katastrofalnog tajnog sporazuma kralja s Bečom", dodao je on.

Istini za volju, kako je naveo Nikolić, Milan je zahvaljujući tome isposlovao krunu i mnoge lične povlastice.

"Njegovim povlačenjem, nestalnom politikom kralja Aleksandra i stupanjem na presto Petra Prvog posle Majskog prevrata, okrenuo se točak istorije. Srbija se okrece rešavanju svojih unutrašnjih pitanja i menja odnos prema Austrougarskoj", podsetio je Tomislav Nikolić.

"Dakle, uvod u Prvi svetski rat bila je aneksija Bosne i Hercegovine, s ciljem Austrougarske monarhije da osvoji nekadašnje teritorije Osmanskog carstva i da slomi srpski otpor i potpuno neutrališe, asimiluje i marginalizuje Srbiju i srpsku naciju na teritoriji Bosne, Hercegovine, Crne Gore, Stare Srbije, Srbije, Makedonije", ističe Nikolić.

Kako je dodao, pripreme Austrougarske i Nemačke za rat trajale su više od šest godina.

"U vojnom smislu, te dve sile bile su nenadmašne. Momenat sukoba je izabrala Nemačka, podstakavši svog saveznika Austrougarsku da neopravdano napadne Srbiju zbog atentata na prestolonaslednika Ferdinanda. Pokušaj da se Srbija poveže s tim bio je bezuspešan", rekao je Nikolić.

Ako je atentat koji je pocinila Mlada Bosna teroristički čin zbog koga je izbio Prvi svetski rat, zašto nije izbio posle atentata na Franju Josifa, upitao je predsednik Srbije.

"Atentatoru Oberdanku, kome su Austrijanci izrekli smrtnu kaznu, podignut je u Veneciji spomenik i pravljen čitav kult. Kada je Italijan Sterle objavio spis u kome veliča Oberdanka, bio je osuđen u Beču na pet godina robije, što je izazvalo demonstracije u Italiji i zatvaranje univerziteta u Rimu. Imajuci u vidu da je okupator isti (aneksija Bosne i Hercegovine od strane Beča izvršena je 1908. god.), po ugledu na Mladu Italiju nastala je i Mlada Bosna", zaključio je on.

Nikolić je podsetio da su posle aneksije Bosne i Hercegovine 1908. godine, u Sarajevu, Mostaru, Tuzli, Trebinju i drugim gradovima, grupe mladih svoj otpor okupatoru izražsavale su demonstracijama, spaljivanjem austrijskih i madarskih zastava, rasturanjem letaka i brošura.

"Nisu samo Srbi pravoslavne vere ostvarivali ciljeve Mlade Bosne, slobodu za Bosnu pre svega. Među članovima,osim Gavrila Principa, pominju se i Bogdan Žerajić, Nedeljko Čabrinović, Danilo Ilić, Borivoje Jebtić,Trifko Grabež, Jezdimir Dangić, Veljko Čubrilović i Vaso Čubrilović, Muhamed Mehmedbašić, kasniji nobelovac Ivo Andrić, Dobrosav Jevđević, Jakov Milović i ideolog organizacije Vladimir Gaćinović", naveo je Nikolić.

On je podsetio i da nijedan rat pre toga nije tako dramatično promenio mapu Evrope.

"Nestala su četiri carstva (nemačko, austrougarsko, otomansko i rusko), Belgija i Srbija su bile teško razrušene, a Francuska, Nemačka i Rusija su takođe pretrpele strahovite gubitke. Srbija je, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919, izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto stanovništva po popisu iz 1914. godine", dodaje predsednik Srbije.

Prema njegovim rečima, istorija nekog opterećuje, nekog glorifikuje, na način o kome odlučuju pobednici.

"Pomirenje, na kome se s pravom insistira u današnje vreme, ne sme ponovo da pogazi male države i narode. Ne sme u današnje vreme da se insistira na nasilnom menjanju istorije, nema pomirenja na uštrb istine i pravde", upozorava on.

Nije razlog za Prvi svetski rat navodni teroristicki akt Gavrila Principa, istakao je Nikolić, dodajući da o tome uverljivo i dokumentovano piše nemački istoričar Fric Fišer u svojoj čuvenoj knjizi "Rat iluzija, Nemačka politika 1911–1914”.

"Nemacki car Vilhelm je bio vatreni pobornik ratne politike prema Slovenima, dakle i prema Srbiji: 'Borba između Slovena i Germana se ne može više izbeći, do nje će sigurno doći. Kada? Videće se... Sloveni nisu rođeni da bi vladali, već da bi bili sluge i to im se mora staviti do znanja", citirao je predsednik Fišera.

Carevi nemacke i austrougarske, Vilhelm i Franc, kako je podsetio Nikolić, 23. oktobra 1913. godine sporazumeli su se o uništenju Srbije, a otuda je nemacki car već 13. juna 1914. godine u Konopištu ubeđivao Ferdinanda o neophodnosti obračuna sa Srbijom i da je tadašnji trenutak najpovoljniji za rat.

Ipak, podseća Nikolić, Beč nije dao potvrdan odgovor, već je situaciju razmatrao.

" Atentat od 28. juna 1914. godine dao je Nemcima novi polet i oni su tražili da se Srbija uništi, uz obrazloženje da je to pitanje opstanka Austrougarske. Vilhelm je govorio da se sa Srbima mora rašcistiti i po cenu evropskog rata", piše u svom tekstu predsednik Srbije.

Klerikalac, naprasit i militaristički Franc Ferdinand je omražen u Mađarskoj, dodao je Nikolić, podsećajući da je austrougarski monarh obećavao da će "ukrotiti" Mađare.

Prema Nikolićevim rečima, Ferdinand nije bio omiljen ni od austrijskih Nemaca.

"Pokazivao je prezir prema Srbima i došao baš za Vidovdan da rukovodi antisrpskim vojnim manevrima. Atentat u Sarajevu u Beču nije primljen kao neko veliko zlo, naprotiv. Grof Cernin opisuje 'štimung' u Beču, da je bilo više onih koji su se radovali nego onih koji su tugovali, a ugledni austrijski političar toga vremena Redlih beleži da se u Beču nigde nije mogla primetiti neka žalost i da je svuda svirala muzika...", dodaje Nikolić

On navodi da je atentat na prestolonaslednika Ferdinanda mogao da bude povod, okolnosti su bile povoljne a želje su se poklopile s mogućnostima.

"Šta je razlog za novo tumačenje? Možda stara teorija da savest može da se opere srebrnjacima? Ne usuđujem se da razmišljam o tome šta će Srbija da preživljava 2041. godine, ako ovakav raspored snaga i uticaja uspe da preživi", ističe predsednik.

Prema njegovim rečima, Srbija u proteklih dvadeset godina nije imala ni dobru, a kamoli briljantnu diplomatiju.

"Postali smo apriorni krivac za mnoge nedaće izazvane pogreškama svetskih moćnika, za Prvi svetski rat, rat u bivšoj Jugoslaviji, ne daj bože da su u ovo vreme i neki drugi jubileji. Neki su to maksimalno iskoristili i kapitalizovali, ali neka se ne zanose. Srbi se u dobru ne uznose, a u zlu ne ponižavaju. Dvadeset godina u istorijskom kontekstu predstavlja kap u moru. Istina je istina; Srbija od istine neće odustati. Hrabar i pravdoljubiv srpski narod neće ustuknuti pred silom novca i ucena. Neće odustati ni kada ga prikazuju obešenog na trgovima evropskih gradova", naglasio je predsednik Srbije.

Zato danas, kako je dodao, kada se s ponosom sećamo svoje hrabre i herojske prošlosti, trudimo se da je budemo dostojni.

"Prestanimo da tražimo trn u oku svojih bližnjih, izvadimo balvan iz svog oka i vidimo u čemu sve grešimo. Treba da se zapitamo da li će nas biti za sto godina s ovakvim natalitetom. Da se zapitamo kako žive Srbi u Hrvatskoj, Crnoj Gori, BiH, Makedoniji, šta smo uradili za Srbe na Kosovu i Metohiji? Svakodnevni problemi s kojima se suočavamo ne mogu biti izgovor za nerešavanje pitanja sudbine našeg naroda. Na to nas obavezuju stranice istorije koju će pisati naši potomci. Do poslednjeg daha moramo istrajno da se borimo za istinu i opstanak Srbije, ocuvanje naše teritorije, naše kulture, identiteta, intelekta, jezika, istorije", dodao je Nikolić.

"Udruženi, mi ćemo uspeti", poručuje na kraju predsednik Srbije.

Politika

strana 1 od 214 idi na stranu